Прочитај ми чланак
Кандидаткиња ХДЗ-а Колинда Грабар Китаровић изабрана је за председницу Хрватске, пошто је у другом кругу избора, у неизвесној трци „тесно“ победила актуелног шефа држава и кандидата СДП-а Иву Јосиповића.
Према обрађених 99,59 посто бирачких места, Грабар Китаровић води с 50,43 одсто гласова, док Иво Јосиповић има 49,57 одсто гласова.
Грабар Китаровић је, по саопштавању тих резултата, изјавила да ће радити за Хрватску како би била међу најразвијенијим земљама ЕУ и света.
Јосиповић: Победила је демократија, честитам Китаровић
Јосиповић је честитао победу противкандидаткињи из ХДЗ, истичући да је победила демократија.
„Демократија је победила, Китаровић је победила у демократској утамици и зато јој још једном честитам“, рекао је је још актулени председник Хрватске.
Јосиповић је окупљенима у свом изборном штабу рекао да му је поверење дало више од милион грађана.
„Преко милион грађана који су ми дали поверење и глас су наша заједничка снага. Хвала и странкама које су ме подржале. Хвала и невладиним организацијама. Ја сам део вас. Хвала и супрузи, родитељима и кћерци и онима који су ме подржавали ових пет година“, рекао је Јосиповић.
„Будимо и даље заједно и верујмо у нашу Хрватску“, закључио је Јосиповић.
Према првим непотпуним резултатима, на основу обрађених 99,51 одсто бирачких места, Грабар Китаровић води с 50,43 одсто гласова, док Јосиповић има 49,57 посто гласова, саоштила је Државна изборна комисија.
Китаровић: Хрватску чека посао, не сутра, већ вечерас
Колинда Грабар Китаровић поручила је након што је Државна изборна комисија објавила прве непотпуне резултате, да ће радити за Хрватску како би она била међу најразвијенијим земљама ЕУ и света.
„Драги хрватски држављани, добро вече свима у величанственој ноћи у којој смо остварили победу за нашу вољену Хрватску. Кад сам кренула у ову битку, многи су ми говорили што ти то треба. Ја се не предајем и тако ћемо радити за Хрватску. Не дам да ми нико каже да Хрватска неће бити богата. Хрватска ће бити најразвијенија земља ЕУ и света. То вам обећавам“, поручила је она.
Према њеним речима, Хрватску чека посао „не сутра, већ вечерас“, преносе локални медији.
Новоизабрана председница на дужност по закону ступа последњег дана мандата одлазећег председника Иве Јосиповића, који је петогодишњи мандат преузео 19. фебруара 2010. године.
Након обрађених 99,59 посто бирачких места, Колинда Грабар Китаровић води с 50,43 одсто гласова, док Иво Јосиповић има 49,57 одсто гласова.
Милановић: Тесна победа Китаровић уз секташку кампању
Хрватски премијер Зоран Милановић изјавио је да је победа председничког кандидата ХДЗ била тесна и да је она водила „секташку кампању“.
На питање да ли је пораз Иве Јосиповића уједно и пораз СДП-ове политике, Милановић је рекао да је Влада у кампањи била терет Јосиповићу.
„У тешком смо послу. Онај ко нема кичму, не треба овај посао ни да ради. Резултати се виде и видеће се и више ове године“, казао је Милановић, који је лидер СДП.
Милановић је кампању Колинде Грабар Китаровић оценио секташком.
„То је први пут била секташка кампања у којој се кандидаткиња за председницу представљала као милитантни војник своје странке. Нико то никада није радио, ни председник Туђман ни Месић. А нити Јосиповић који је био доста дистанциран од СДП-а, а знао нам је и запаприти“, рекао је Милановић, пренела је Хина.
Коментаришући то што је Колинда Грабар Китаровић најавила да ће затражити ванредне парламентарне изборе, Милановић је рекао да то „доста говори о карактеру председника“, али и „ништа од тога“.
Милановић је поручио да ће „Влада трајати до краја“ и да имају чврсту програмску коалицију, јачу од оне бившег премијера Ивице Рачана.
Премијер Хрватске је истакао и да ће влада бити „последња брана повратку криминалног удружења на власт“, уколико кандидаткиња ХДЗ буде победила у другом кругу избора.
Милановић је оценио да се Колинда Грабар Китаровић представљала као милитантни војник своје странке, водећи кампању у седам реченица које је стално понављала.
„То је чињеница. Ако је то воља народа, онда добро. Влада је далеко најодговорнија. Ако се избори заврше победом Колинде Грабар Китаровић, ми смо једина брана од повратка криминалог удружења на власт“, рекао је Милановић, како је пренела ХРТ.
Према првим непотпуним резултатима, на основу обрађених 99,51 одсто бирачких места, Грабар Китаровић води с 50,43 одсто гласова, док Јосиповић има 49,57 посто гласова, саоштила је Државна изборна комисија.
Пусић: Честитам Китаровић, мораће да промени реторику
Хрватска министарка спољних и европских послова Весна Пусић честитала је Колинди Грабар Китаровић на победи на председничким изборима, али и оценила да ће она морати да промени реторику од оне коју је имала у кампањи.
„У кампањи је имала реторику поделе, реторику националистичког екстремизма, реторику која нас враћа у 90-те. То овој земљи не треба. Треба јој председник/председница која обједињује земљу. Мораће се понашати као председница Хрватске, а не као портпарол ХДЗ-а, као што се понашала у кампањи“, рекла је Пусић, која је председник Хрватске народне странке (ХНС).
Пусић је казала да „свима нама и њој жели да има снагу и способност да то учини“, пренела је Хина.
Напомињући да је Грабар Китаровић победила за мало више од 20.000 гласова, Пусић је рекла да је то упозорење и да мора сасвим да промени политику од оне коју је заговарала у кампањи.
На питање је ли очекивала такав резултат, Пусић је одговорила да је очекивала тесан резултат и надала се да ће такав резултат бити у корист Иве Јосиповића.
Грабар Китаровић – прва председница Хрватске
Колинда Грабар Китаровић, по мишљењу многих, најуспешнији је хрватски дипломата.
Министар спољних послова и европских интеграција постала је фебруара 2005. у влади Иве Санадера, и на том месту остала је до јануара 2008.
Претходно, од децембра 2003. до фебруара 2005. била је министар за европске интеграције.
Полумандат, до 2007. године, када ју је Санадер сменио, протекао је у знаку отварања преговора о чланству Хрватске у ЕУ.
Тада је именована за амбасадора у САД. Било је шпекулација да ју је Санадер сменио плашећи се јаких политичких личности у окружењу, те како би је удаљио што више од власти и партијске централе.
Од јануара 2005. године, руководила је преговарачким тимом Хрватске за преговоре о приступању Европској унији.
За период док је била амбашадор у САД, везана је једна афера, пошто је непозната особа послала на адресе министарства и неких новинских редакција видео записе на којима њен супруг Јаков Китаровић користи службени аутомобил тог министарства возећи децу у школу.
По истом извору, на службеном возилу (тојота) смањио је пређену километражу.
Резултат је била смена особе која је информацију проследила службеним органима.
Китаровић је годину дана пошто је именована за амбасадора у САД постала и помоћник главног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена, за јавну дипломатију, односно, по њеним речима – комуникацијску стратегију и приближавање НАТО-а обичним људима, као прва жена на таквој функцији.
Грабар Китаровић, почела је политички да напредује 1993, када се и запослила у Министарству спољних послова, а претходно је радила у Министарству науке и технологије.
Почетком фебруара 2014, медији у Хрватској писали су да је постала чланица утицајне Трилатералне комисије, односно Рокфелеровог комитета, те да је, наводно, на том списку најутицајнијих 180 људи на свету, 69. по реду.
Тим поводом, портали у Хрватској писали су да је целом њеном каријером руководила нека јако моћна – невидљива рука.
Рођена је у Ријеци априла 1968. делимично се школовала у САД.
Завршила је енглески језик и шпански, да би 2000. године магистрирала, с постдипломском тезом из међународних односа на тему релација САД и Совјетског Савеза у време окончавања Хладног рата, односно Роналда Регана.
Несумњиво има подршку и радикалне деснице у Хрватској. Тако је недавно челник Хрватске странке права Ружа Томашић изјавила да је сигурна у њену победу.
Уколико победи, кандидаткиња Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), најавила је да ће прво назвати премијера и иницирати владину седницу на којој би се расправљало о привредном стању:
„На тој седници бих волела да изложе који су им планови за пут напред, за излазак из кризе. Ако те планове немају, било би коректно да одступе“.
Као главни разлог кандидатуре наглашавала је тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској.
За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, ни такозвана Друга Република, пошто су како тврди, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у такозваном Домовинском рату.
Када је реч о односима са Србијом, непосредно уочи другог круга председничких избора, рекла је да би пут Србије у ЕУ условила повратком несталих особа из рата, јер се залаже за права мањина у Хрватској.
Она је у дуелу на Телевизији Нова са противкандидатом Ивом Јосиповићем, рекла да ће то тражити и од Србије, што се сада не поштује.
Као и Јосиповић сматра да би било најбоље да се проблем граничних спорова са суседним земљама реши пред Међународним судом правде.
Нова председница Хрватске сматра и да је хрватски генерал Анте Готовина херој.
„Мислим да је Готовина херој, али да је своју невиност требало да докаже пред судом. Мислим да је учињена грешка када му је саветовано, пре него што је прочитао оптужницу, да се макне из Хрватске“, рекла је Грабар Китаровићев.
Попов: Грабар Китаровић под притиском ХДЗ
Колинда Грабар Китаровић не би нужно требало да ствара препреке у односима са Србијом, али то ће доста зависити и од њене странке ХДЗ која се радикализовала, оценио је директор Центра за регионализам Александар Попов.
“Грабар Китаровић припада умеренијем крилу ХДЗ. Она има велико међународно искуство, била је и министарка спољних послова, амбасадорка у САД, висока функционерка НАТО. Њене изјаве да ће условљавати улазак Србије у ЕУ утврђивањем судбине несталих, ипак нису неумерене, као изјаве шефа ХДЗ Томислава Карамарка, који је странку из десног центра у којој је била за време Санадера, одвео далеко у десно”, рекао је Попов у изјави Тањугу.
Он је навео да би став ХДЗ могао да буде баласт новој председници, без обзира на то што ће се она вероватно потрудити да буде председница свих Хрвата, јер је бирачко тело подељено на пола, али и да одржи добар глас на међународном плану.
“У последњој изјави пред изборе она је рекла да ће се трудити да одржава добре односе са Србијом и са другим суседима, мада ће бити под притиском своје странке, тако да је питање колико ће она успети томе да одолева и да не користи односе Србије и Хрватске за унутрашње политичке потребе ХДЗ”, казао је Попов.
Према његовом мишљењу, њен избор ће да допринесе на овогодисњим парламентарним изборима да ХДЗ има ветар у леђа, а то неће бити сувише добро са оваквом политиком ни за Хрватску, а ни за односе са Србијом.
“Ова радикализација стања у Хрватској у којој се попушта националистичким и екстремистичким елементима није добра за односе у региону. Грабар Китаровић има шансу да буде кохезивни фактор у Хрватској и региону и да покаже своје државничке капацитете, а то зависи колико ће моћи да одоли радикалној струји у ХДЗ”, закључио је Попов.
Ðенеро: Без драматичних промена
Загребачки политиколог Давор Ðенеро сматра да победа кандидаткиње Хрватске демократске заједнице Колинде Грабар Китаровић у трци за место на Пантовчаку, на коју указују први непотпуним службени резултати Државне изборне комисије, неће ништа драматично променити у начину вођења политике државе.
Ðенеро сматра да победа Грабар Китаровић није упитна и у изјави Тањугу указује да не постоји нека битна разлика у спољно политичким приоритетима између противкандата на шестим председничким изборима од стицања независности Хрватске.
„Хрватска спољна политика је у великој мери одређена чланством у НАТО савезу и Европској унији. Када говоримо о односима према земљама региона, конкретно Србији, неће се ништа битно променити у односу на садашње стање“, сматра Ðенеро и додаје да неке изјаве Грабар Китаровић из времена предизборне кампање „треба заборавити“.
Хрватски аналитичар каже да након преузимања дужности нова председница, прва у историји Хрватске, неће заоштравати односе са Србијом, већ напротив да ће пуно лакше и једноставније, флексибилније, сарађивати са председником Томиславом Николићем него што је са њим сарађивао Јосиповић.
Ðенеро тврди и да Хрватска никада неће бити држава која би сама блокирала било које преговарачко поглавље Србије у приступању ЕУ и да ни до сада није била међу земљама које одлажу отварање преговарачког поглавља.
„То сигурно неће радити ни Грабар Китаровић, која ни нема непосредне полуге да тако нешто учини, а неће то учинити ни нека, врло вероватно, будућа ХДЗ-ова влада“, уверен је стручњак за политичка питања.
Како објашњава, Хрватска на унутрашњем политичком плану сада улази у нову динамику, а за садашњу „слабу, потресену“ владу Зорана Милановића каже да ће окончати пре вренеман манадат, поготово због проблема са буџетом.
„Можемо претпоставити да ће парламентарни избори бити негде крајем пролећа или почетком лета“, закључује Ðенеро.
(Танјуг)
