Прочитај ми чланак
Свако кога нису довољно изманипулисали, да ради по плану и програму Новог светског поретка, биће угњетаван и окарактерисан, као фашиста, од самих фашистичких изопачених јединки, које мисле да су „изабране“, да „ослободе“ свет од „нижих“ раса. Дакле, узмимо се у памет!
Дрзнемо се често, да помињемо, критикујемо, осуђујемо и мењамо му облик и „намену“, а да ли смо увек сигурни, коју границу прелазимо, када задиремо у појам фашизма. Има ту разних финеса, од којих нам се помути разум или он добија испретурано својство, само зато што нас годинама прати, „ври“ незаустављиво на све стране, а мења облик? Било би лако да се, то обличје мења, тек само од себе, јер фашизам је фашизам, како год га ми описивали, АЛИ ако нека појава у друштву то није, онда јој не треба ни придевати разне инсинуације на исти.
Дефиниција фашизма је, свакако, компликована, јер задире и у појам фашистичке власти. Све ово је предмет великих контроверзи и жестоко супротстављених ставова. Историчари, политиколози и други научници, већ деценијама суделују у расправама, којима је циљ да се одреди природа фашизма и његова основна убеђења. Многи се слажу, да је „фашистички режим“ ауторитарни облик владавине, иако нису сви ауторитарни режими фашистички. Фашизам је тешко одредити, као идеологију, он је прво означавао политички покрет синдикално – корпоративних корена, који је настао у Италији, крајем 1910, а две деценије је на тај начин управљано овом земљом, под влашћу Бенита Мусолинија.
Већина научника, која се бавила проучавањем фашизма, тврди да су на њега утицали покрети и идеологије и с лева и с десна, а да се приликом доласка на власт, непријатељски односио и према комунизму и према конзервативизму, као и парламентарном либерализму, па је подршку прикупљао углавном од радикалне деснице. Умберто Еко, је рецимо дао своје становиште фашизма, али је такође тврдио, да унутар њега не постоји кохерентност и дао, опис за разне историјске форме ове појаве 20. века. Он помиње десет обележја вечног фашизма, а да ли је то заиста тако, просудите сами из кратког приказа овог става. Умберто јасно фашизам пореди са ирационализмом, а још говори о страху од разлика, те каже да распиривањем тог страха фашизам и добија подршку (страх од дошљака), а постаје расистички. Карактерише га и као екстремно националистички, тако да решавање проблема у фашизму види као позив на ксенофобију. Код фашизма је огорченост ка пацифизму јасна, јер је живот стална борба, па према фашизму, непријатељ мора бити побеђен и имамо начело непрестаног рата! У свим овим начелима, остављен је простор за произвољност и злоупотребу, иако делује да је фашизам изричит и јасан. Но, размотрићемо и те појаве, међутим, не пре него што изнесемо
Марксистичка гледишта
Марксисти су такође пружали објашњења, како су фашисти против, марксизма, социјализма, анархизма, комунизма, екологије…а сврставали их у идеологију екстремне деснице. Патриотизам и национализам су на јаком битном месту за фашизам, каже марксизам. Тако да није ни чудо, што данас бивши следбеници марксизма, покушавају да нас убеде, како је патриотизам, једнак фашизму.Марксистичка дефиниција фашизма, садржи и сумњичавост, према странцима. Како онда да објаснимо данашњу ситуацију у земљи, чиме да је окарактеришемо, када власти неумитно хрле за страним интересима, а осуђују и „бичују“ патриотизам? Ко су они заправо?
Итекако познајемо и елитистички (противи се начелима економске једнакости), религиозни и капиталистички (апсолутна корпоративна моћ) фашизам. Ако се свако од нас у ери информационе и технолошке револуције, по мало распита и информише о данашњој слици света, видео би које решење једначине се намеће, али људи се боје решења и одговора на питање: Да ли је данас фашизам и окупација на снази и зашто се велики плаше малих, покушавајући да их оптуже за нацизам, фашизам, па чак и родољубље?
Хијерархија, код фашизма је незаобилазна, па тако имамо друштво вођено од „праведног“ вође, којег обично подржава скупина елитних капиталиста, а сви који се противе друштвеној хијерархији фашизма, биће заробљени или погубљени. Подсећа ли вас ово на некога, на неке догађаје у прошлости, а у садашњем тренутку?
Не смемо заобићи нацизам, јер је по свом облику веома сличан фашизму и из њега такође произилазе бројне норме, одређења, често га поредимо са фашизмом, због војно-политичке алијансе између фашистичке Италије и нацистичке Немачке – пре и током Другог Светског рата. Ипак ове две идеологије су довољно различите, да би бисмо их могли сагледати, као посебне факторе. Једна од најважнијих разлика између те две идеологије је да је италијански фашизам имао државу на првом месту, док је код нациста немачки народ био дефинисан расном димензијом. Германска раса је по њиховом убеђењу супериорна, над другима и као таква би се наводно требала ширити на штету осталих! Зашто је онда појава у нашем друштву, да је свако ко је родољуб – фашиста, да свако ко се јавно декларише по својој вери – клерофашиста?! О томе касније, најпре да поменем шта су последице нацизма, а затим ће се избистрити само од себе ко данас традиционалисте и родољубе, „смешта у исти кош“ са изобличеним умовима?
Наиме, најважније тачке у нацистичкој политици, биле су да Немачка шири своју територију на штету других држава, да има право да узме територије, где се налази немачко становништво, а да на немачко држављанство имају само етнички немци… Неприкосновени вођа немачког нацизма, Адолф Хитлер је у својој књизи, „Маин Кампф“, представио свет, као расну борбу за превласт, где је аријевска европска раса, супериорна над другим. Књига је постала приручник немачким нацистима, а њихови расни биолози су теорију развили до самог врхунца, расног чишћења и систематског убијања не-аријеваца, током Другог Светског рата.
Из свега поменутог, произашли су концентрациони логори. На пример, Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама људи током Другог Светског рата од стране нацистичке Немачке и њених сарадника. У ране примере Холокауста укључују се програм током Кристалне ноћи и Еутаназијски програм Т-4, што се касније развило у употребу одреда смрти и концентрационих логора, као и масовне и централно организоване покушаје, да се усмрти сваки могући припадник скупина на које су циљали нацисти! Евидентне су страхоте, фашизма и нацизма, као идеје уопште! Па како да разумемо, данашњу појаву, која се јавља у многим друштвима, а зову је неонацизам?
Нацизам није умро, заједно са поразом Хитлера и нациста. Неке од ових идеја су наставиле да живе, али у бољем „паковању“ и на много скривенији и перфиднији начин, па то и може бити објашњење, зашто имамо политичке групе, које покушавају да оживе нацистичке идеје, оснивајући неофашистичке и неонацистичке покрете, широм Европе, Америке и Русије. Идеали ових група варирају, али оно што је заједничко, нажалост, је то да величају Хитлера, умањују важност, тј. ниподаштавају Холокауст, боре се против мултикултурализма, национализма и нетолеранције према одређеним групама (јеврејима, муслиманима, не-белцима, хомосексуалцима…). Колико је ово „добро“ или исплативо, остаје да буде само део наше процене. Ове партије су друштвено прихваћене! Учествују у политичком животу! Све под велом „милосрђа“ и „толеранције“, њихови програми пролазе, јако добро у светском политиканству. Прикривено гађење према традицији, породици и богатству различитости култура, ове групе делују, као неко ко подстиче „добробит“ и чини све, како би у што већој мери изгледало, да сва заговарања толеранције – почињу од њих.
Ако се мало осврнемо и размислимо, сви покрети, који данас заговарају родољубље, поштовање вере , али и различитих култура и вера у једној држави – изгледају сумњиво. Сви они, који се боре против промоције хомосексуализма, принуђени су да трпе придеве, као што су фашиста и клерофашиста! Када говоре о духовности и традицији нашег народа, онда су старомодни и једнострани. Кад говоре о одбрани части једног народа, то се одмах тумачи, као позив на рат.О, да свако ко покуша да учини нешто, како би се човечанство отргло и на миру наставило напредак, али онај прави у миру, духовности и без изопачености – биће кажњен. Свако кога нису довољно изманипулисали, да ради по плану и програму Новог светског поретка, биће угњетаван и окарактерисан, као фашиста, од самих фашистичких изопачених јединки, које мисле да су „изабране“, да „ослободе“ свет од „нижих“ раса. Дакле, узмимо се у памет!
