Прочитај ми чланакНа примеру Источне и Западне Немачке можемо уочити неке од разлика које још постоје међу становницима који су живели под комунизмом, односно оних из западне Европе.
Седиште парламента Источне Немачке
На примеру Источне и Западне Немачке можемо уочити неке од разлика које још постоје међу становницима који су живели под комунизмом, односно оних из западне Европе.
Професори са универзитета Марбург и Билефелд спровели су уз помоћ Европске централне банке истраживање којим су упоредили личности 15.000 Западних и Источних Немаца. Све како би проверили на који начин је на грађане ДДР-а утицао живот у земљи у којој су их током неколико деценија надзирале државне службе.
Пет година, од 2005. до 2010, Немци који су до 1989. живели на истоку, односно западу подељене земље, испуњавали су упитнике у којима су професори испитивали особине њихових личности. Испоставило се да су бивши источни Немци изразито савеснији у односу на западне сународнике, али и да су истовремено много уплашенији, мање склони новитетима, као да мање верују да су у стању контролисати своје животе.
Аутори студије потом су почели да објашњавају шта је то тачно утицало на такво психолошко обликовање источњака у њиховим свакодневним животима. Испоставило се да су савеснији од Немаца за запада испали зато што су се стално морали паметно организовати у условима несташица свега и свачега, чак и намирница попут воћа.
„Многи су морали да следе смернице и правила без права да постављају икаква питања“, наводи студија. Креативност, индивидуалност и склоност новинама становницима ДДР-а је уништила стална претња саслушањима, праћењима, у најгорем случају и затвором. Морали су да се труде да што мање привлаче пажњу на себе.
Коначно, Штази је имао обичај да грађане ДДР-а надгледа и преко пријатеља, чак и родбине појединаца, што је довело до дубоког неповерења грађана једних према другима. Последица тога је да су Источни Немци и данас склонији забринутости, страховима, па чак и емоционалној нестабилности од Западних Немаца. Прецизније, много су неуротичнији.
Постоји, међутим, и нешто другачије тумачење уочених разлика. Тако је с берлинског Слободног универзитета дошло тумачење по којем чињеница да разлике опстају чак и 27 година након уједињења Немачке указује на то да је реч о последици живота након уједињења, односно да Источни Немци данас трпе последице тога што су њихови крајеви, с образовањем, економијом, уопште квалитетом живота и данас далеко иза развијених крајева у западној Немачкој.
