(politika.rs)
Вашингтон – Лепа кућа у лепом, како кажу овде „нејбрхуду”– комшилуку. А комшилуци су социјално хомогени: од прве се види ком слоју „средње класе” (средња класа су сви који живе од своје плате) припадају.

Нема урбаних контраста: да је поред виле уџерица. Сви су увек „међу својима” – ког ранга ће бити насеље одређује се пре него што се направи прва кућа. А власници се онда удруже да би тај урбанистички поредак одбранили, јер од њега зависи и тржишна цена њихове имовине.

Испред ове куће, са фасадом од цигле и великим свеже маникираним травњаком, била је табла са фирмом и телефонима агента за некретнине.

Кућа се продаје. Поред овог био је још један знак – „естејт сејл”, који је упућивао на то да се продаје и све што је у њој.

У оваквим насељима редовно нема аутомобила паркираних на улици: сви су на „драјвеју”, комаду асфалта или бетона који води до гараже. Овога пута је испред куће много аутомобила.

Зато што ће та кућа у следећа три дана – петак, субота и недеља – бити робна кућа. Власник је умро, наследника или нема, или су на неком другом крају Америке, или овде имају своје куће. Занима их једино новац који ће им припасти кад се продају кућа и све покућство.

Разлог за продају може да буде и кад се њени власници одлуче на селидбу у неку комуну за „живот уз помоћ”, што је лепо име за оно што се код нас грубо зове старачки дом.

У сваком случају, у Америци нема фетиша куће као „очевине” или „дедовине” – да кућа остаје у породици, из генерације у генерацију. „Естејт сејл” је начин да се кућа испразни пре него што у њу почну да улазе потенцијални купци. Распродаја је поверена једној од многих агенција које се тиме баве. Њени људи ће прво сваку ствар проценити, убеђујући се понекад са наследницима.  Када се продаје, сентименталности нема, све вреди тачно онолико колико је неко спреман да плати.

„Продаја имања” („естејт” је имање, имовина), закључили смо после неколико посета оваквим догађајима, у ствари је – распродаја нечијег живота.

У кући у коју смо ушли, на самом улазу, односно излазу налази се сто са касом испред које је већ ред оних који су одабрали оно што им се свиђа и чекају да то плате и однесу. Био је, међутим, први дан па је остало довољно да се види како је живео њен дојучерашњи домаћин.

Прво што се примети кад се крене по собама јесу статус и укус. Налепницу са ценом има све: од великих комада намештаја, слика које су још на зидовима, тепиха на поду, па до тањира, чаша, есцајга у кухињи. И шоља из којих се пила кафа. Из фиока није све извађено, извадиће то онај ко одлучи да купи. У библиотеци је на једном листу папира генерално упутство: књиге са тврдим корицама су три долара, а оне са меким долар.

Власник куће, видело се то у његовој библиотеци, био је веома високи ваздухопловни официр. Урамљене фотографије и многобројне плакете показују и да је био чест гост страних војски. Урамљени су новински извештаји о његовим посетама колегама у Кореји и Јапану. Да ли ће све то неко купити да би постало део његовог живота? Лично сам у то сумњао, али се истовремено присетио и да свака роба нађе свог купца.

Питао сам се да ли су некоме потребна и писма која је добијао. Кога могу да интересују породичне фотографије, колекција позивница за пријеме, фасцикле са рачунима? Видео сам, додуше, да друга врста робе – боце са често и начетим коњаком или другим скупим пићем, брзо оду.

На продају су и кофери које је генерал носио на своја путовања. Његов прибор за голф је одмах нашао нове власнике.

Тешко је, кад се уђе у куће у којима се распродају животи власника, не бити мало и филозоф и размишљати у пролазности и смислу материјалног. Јер све ће то у једном моменту, који бисмо сви да што више одложимо, постати нематеријално. На последње путовање се одлази без пртљага.

Кад почиње „естејт сејл ”, први у редовима су професионалци, антиквари и ловци на благо које само они могу да препознају. Њихово искусно око ће у некој вази која кошта три долара видети прилику за велики профит. Као што се догодило да је један предмет, плаћен баш толико, на аукцији код „Содбија” 2007. продат за 2,2 милиона. Продавац је био и остао анониман.

Када се све оконча, кућа очисти и дотера, неће дуго остати празна. У њој се настављају неки други животи који ће такође једног дана бити на распродаји.

Ознаке: Америка, имањe, имања, кућа, намештај, продаја