Прочитај ми чланак
„Вол стрит журнал“ оцењује да распад еврозоне никада није био ближи, а као један од разлога наводи санкције Запада Русији и узвратне мере Русије. „Шпигл“ је објавио да се Немачка спрема за излазак Грчке из зоне евра, али је портпаролка Европске комисије Аника Брајдхард то донекле демантовала, наводећи да је припадност земаља еврозони „неопозива“.
Још један узрок велике кризе еврозоне јесте успоравање темпа економског напретка у Кини и другим економијама у развоју. Трећи узрок је створила сама зона евра – он се састоји у структурним проблемима који су ометали обнову многих европских економија, посебно у земљама јужне Европе.
Претпостављало се да ће ово бити година када ће се еврозона извући из дужничке кризе и када ће се економски раст вратити заједно са потрошачком сигурношћу и радним местима, али 2014. све је кренуло другим током, наводи лист.
После серије текстова у угледним медијима да је на помолу распрад еврозоне, портпаролка Европске комисије Аника Брајдхард у Бриселу је морала да одговара на питања новинара о могућем изласку Грчке из зоне јединствене европске валуте.
– Припадност еврозони је неопозива ствар – рекла је портпаролка позивајући се на члан 140 Лисабонског споразума.
– Нећемо да улазимо у спекулације и сценарија који могу да буду погрешно протумачени – рекла је друга портпаролка Маргаритис Шинас.
Европска комисија је одговорила на писање немачког листа „Шпигл“ према којем „немачка влада сматра да је такорећи неизбежно да Грчка изађе из евро зоне уколико вођа опозиционе, радикално левичарске партије Сириза Алексис Ципрас буде водио владу после избора, и одустао од политике буџетске штедње и престао да отплаћује дугове земље“.
Та информација је изазвала контроверзу у Немачкој, где је оцењена као начин притиска канцеларке Ангеле Меркел и министра финансија Волфганга Шојблеа на грчке бираче.
Грчки парламент је протекле недеље распуштен а превремени избори заказани су за 25. јануар. Према анкетама, Сириза је фаворит на тим изборима.
Ципрас жели да прекине политику штедње коју су наметнули земљи њени међународни кредитори ЕУ, Европска централна банка и ММФ, да би јој дали око 240 милијарди евра помоћи.
