Pročitaj mi članakNovi šef ruske Spoljne obaveštajne službe biće Sergej Nariškin, odlazeći predsednik Državne dume.
Бошко Обрадовић са Сергејем Наришкином. тадашњим председником Руске Думе
За неке у Русији је његово именовање на то место било изненађење, пошто 62-годишњи политичар нема искуства у раду у обавештајним службама. Међутим, руски експерти објашњавају да шеф обавештајне службе и не мора да буде професионалац у тој области. Много је важније, додају, да буде добар организатор, да разуме проблеме и задатке струке и да их успешно решава.
Наришкина бије глас да је један од најбољих руских политичара, са огромним искуством у дипломатији и политици. Људи из његовог окружења га још описују као човека бритког ума, способног да се носи са најтежим задацима и да их у цугу решава. За њега говоре да је сурови професионалац и човек од ауторитета.
За њега кажу и да је „Путинов човек од поверења“.
Са руским председником другује још од петербушких дана, када су заједно радили у градској управи Санкт Петербурга, док је градоначелник био Анатолиј Собчак. Кружиле су чак и гласине да је Наришкин пре тога службовао заједно са Путином у КГБ, али је на новинарска питања о томе одговарао одсечно:
„Нека причају шта год хоће. Ви сте питали, ја сам одговорио: са Владимиром Владимировичем се познајем више од 20 година.“
Наришкин ће на нову дужност ступити 5. октобра ове године, по указу руског председника. Путин је изразио наду да ће Наришкин на новој функцији бити једнако успешан као на свим ранијим дужностима. Он је истакао потребу фокусирања на борбу против тероризма и благовремено информисање земље.
„Хтео бих да Вам пожелим много успеха. Ви одлично знате у каквој се ситуацији у овом тренутку налазимо, од каквог су значаја успеси ове службе за стабилан и поуздан развој наше земље. Колико је она важна како би се на време пресекле претње по Русију, како се не би дозволило не само њихово ширење, већ напротив, деловало тако да се оне уопште не појаве, односно како би се опасност неутралисала у раном стадијуму“, рекао је Путин на састанку са досадашњим директором Спољнe обавештајне службе Михаилом Фрадковом и његовим наследником Сергејем Наришкином.
Наришкин се на челу шестог сазива Думе налазио од њеног формирања 2011. године, а раније је, између осталог, био руководилац администрације председника (2008-2011) и потпредседник Владе (2004-2008)… Рођен је у Лењинграду 1954. године. Прво је стекао диплому радио-инжењера, а касније завршио и менаџерски факултет и докторирао на теми из области економије. Аутор је скоро 50 научних радова и добитник је бројних признања и ордена. САД и ЕУ ставиле су га, заједно са другим руским званичницима, на санкциони списак због враћања Крима Русији и западне агресије у Украјини. Наришкин говори енглески и француски језик. Ожењен је и има двоје деце — сина и ћерку. У детињству се бавио пливањем, а кажу да и данас воли тај спорт, што му омогућава да остане у физичкој форми.Осим тога, игра тенис и скија. Свира гитару. Воли књижевност, позориште, музику и уметност уопште, а нарочито песме Висоцког, Окуџаве и Визбора.
Колеге политичари и експерти из области безбедности му предвиђају успешну каријеру и на новој дужности.
Стручњаци подсећају да шеф Спољне обавештајне службе улази у Савет безбедности и да се стално састаје са председником, као и министар одбране. У савременој хијерархији безбедносних служби то је, кажу, једна од стратешких дужности. Савремена Спољна обавештајна служба РФ настала је после распада Совјетског Савеза, 1991. године, и прогласила је себе званичном наследницом Прве главне управе КГБ и Централне обавештајне службе СССР-а.
ДОПИСНИК „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ” ИЗ МОСКВЕ БРАНКО ВЛАХОВИЋ
После именовања Сергеја Наришкина за првог обавештајца, московски медији пишу да је то најбољи доказ да нису тачне приче о томе да ће ускоро бити формирано ново министарство државне безбедности. Наиме, увелико се „шапутало“ да ће се ФСБ спојити са Федералном службом обезбеђења која се брине за највише руководиоце као и Спољна обавештајна служба.
Недавно је Путин протресао и министарство унутрашњих послова. Његовим указом од првог октобра се смањује број полицајаца за чак 163.000. Смањиће се и број запослених у централном апарату Министарства унутрашњих послова за 761 човека, па ће их остати 6714. Убудуће ће у руској полицији бити запослен 904.871 полицајац, колико припадника приближно има и руска армија.
На основи јединица Унутрашње војске и специјалаца створена је нова структура Росгвардије (Руске гарде) која ће имати чак 340.000 људи. Национална гарда ће се бавити борбом против тероризма и организованог криминала, биће ангажована на територијама где ће се уводити ванредно стање и контратерористичке операције. Директор Руске гарде је генерал армије Виктор Золотов (62), бивши телохранитељ председника Јељцина, а затим и шеф обезбеђења председника Путина.
