Прочитај ми чланакС обзиром да су Русија и Турска пробиле рок за потпуну примену демилитаризоване зоне Идлиб од 15. октобра до неке тачке у будућности, ситуација у северозападној сиријској регији није побољшана.
Национални фронт за ослобађање (НФЛ) и друге милитантне групе које директно контролише Турска повукле су део свог тешког наоружања и војне опреме из деимилитаризоване зоне.
Међутим, Хаџат Тахрир ал-Шам (раније Џабхат ал-Нусра), Џаиш ал-Иза, Ва Харид ал-Муминин (коалиција припадника Ал Каиде) и остали радикални исламисти задржали су своје тешко наоружање и опрему на том подручју. Осим тога, они константно нарушавају прекид ватре успостављен са сиријском војском (САА) и њеним савезницима у северној Хами, северној Латакији и јужном Алепу.
Турске оружане снаге и НФЛ нису допринеле напорима да се елиминишу јединице милитантних група које нарушавају прекид ватре или да спрече ове прекршаје. Ова ситуација је натерала Сиријску арапску војску (САА) да реагује на гранатирање милитаната и спроведе ограничене нападе у борби против милитаната.
ЕРДОГАН: Надам се састанку с Путином и Трампом https://t.co/SkOmNfhbgC
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 4, 2018
Главни про-опозициони медији, укључујући турске медијске куће и медијске организације милитаната описују активности САА као кршење споразума о демилитаризацији.
У тренутној ситуацији тешко је очекивати да се договор о демилитаризованој зони може у потпуности спровести. Чак и ако Анкара и Москва одлуче да прогласе да је „спроведено“, у ствари, Хаџат Тахрир ал-Шам и остали екстремисти ће ипак остати у овој зони.
У октобру и почетком новембра руски високи званичници, укључујући и председника Владимира Путина, упозорили су да би даље провокације и нарушавање споразума могле приморати САА и Русију да уложе властите напоре како би елиминисали терористичку претњу. Пре свега, руске примедбе биле су везане за нападе дроновима на базу Хмејмим из јужног Идлиба и северног Алепа. Међутим, ако се ситуација у демилитаризованој зони погорша, руски став може постати мање мекши према тзв. „опозицији“.
Формат разговора у Астани, који је делимично омогућио деескалацију ситуације у Идлибу, не води било каквом решењу актуелног проблема, јер значајан део опозиције подржан од Турске подржава акције Хаџат Тахрир ал Шама и других радикалних исламиста.
Ако у блиској будућности Турска не заустави кршење режима прекида ватре и не промовише мирни процес у овом делу Сирије, постоје значајне индиције да ће нови круг ескалације почети за неколико месеци. Треба напоменути да постоје сумње да је Анкара заиста у могућности да врати мир и ред у Идлиб без инвазије великих размера. Ситуација у региону Африн, где ЈПГ ћелије настављају да спроводе нападе на снаге под вођством Турске, представља пример ограничења са којима се суочава Анкара.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
