Pročitaj mi članak

Putin može da šeta Njujorkom, ali ne i Beogradom: Predsednik Brazila pokrenuo…

0

Brazilski predsednik Lula da Silva napravio je pravu pometnju izjavom da ruski predsednik Vladimir Putin može neometano da prisustvuje narednom samitu G20 u Rio de Žaneiru, bez straha da će biti uhapšen jer je Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) za njim izdao poternicu. Iako se ubrzo zatim "ispravio" rekavši da će o tome ipak odlučivati brazilsko tužilaštvo, da Silva je svojom izjavom unizio odluku MKS-a koji je u martu ove godine izdao nalog za hapšenje Putina, prema kom su sve države potpisnice Rimskog statuta - među kojima je i Brazil, obavezne da ga uhapse po stupanju na njihovu teritoriju. Ovaj događaj je ponovo pokrenuo priču o tome gde sve ruski predsednik može da ode. Zanimljivo je da Putin ne može doći u Srbiju, ali može u Sjedinjene Države, koje nisu potpisnice Rimskog statuta.

Наиме, све је почело тако што је да Силва изјавио да Путин може да присуствује наредном самиту Г20 у Рио де Жанеиру, а да не страхује да ће бити ухапшен.

„Ако сам ја председник Бразила, и ако он дође у Бразил, нема разлога да буде ухапшен“, рекао је да Силва и додао да је Путин бити добро дошао на самит Г20 у новембру 2024. године.

Испрва је, и након што су га шокирани новинари подсетили да је његова земља потписник статута МКС-а, остао при својој изјави.

„Не, неће бити ухапшен“, нагласио је.

Ипак се предомислио

Затим је, неколико сати касније, променио мишљење. Наиме, бразилски председник је „преиначио своју изјаву“ и рекао да о томе ипак одлучује правосуђе, а не његова влада и додао да ће размотрити чланство Бразила у Међународном кривичном суду.

„Ако Путин одлучи да се придружи (самиту следеће године), правосуђе одлучује (о евентуалном хапшењу), а не моја влада”, рекао је Лула да Силва на конференцији за новинаре и додао да жели да зна зашто САД, Индија и Кина нису потписале уговор о Међународном кривичном суду и зашто га је Бразил потписао.

Шта значи одлука МКС-а?

Подсетимо, средином марта суд у Хагу је објавио потерницу у којој наводи да је руски председик одговоран за ратне злочине у Украјине, а своје тврдње је усредсредио на незакониту депортацију деце из окупиране Украјине у Русију.

По овом налогу морају поступити све државе које су потписале споразум којим је успостављен суд, познат као Римски статут.

Иако Русија није једна од држава потписница, према подацима сајта Међународног кривичног суда у Хагу чак 123 државе то јесу.

Међу њима су 33 афричке, 19 азијско-пацифичких, 18 источно-европских и 28 латинско-америчких и карипских, као и 25 западноевропских и других држава. На списку се налази и Србија.

Поред наше државе, потписнице споразума су и: Албанија, Андора, Антигва и Барбуда, Аргентина, Аустралија, Аустрија, Авганистан, Бангладеш, Барбадос, Белгија, Белизе, Бенин, Боливија, БиХ, Боцвана, Бразил, Бугарска, Буркина Фасо, Кабо Верде, Камбоџа, Канада, Централноафричка Република, Чад, Чиле, Колумбија, Коморска острва, Конго, Кукова острва, Костарика, Обала Слоноваче, Хрватска, Кипар, Чешка, Конго, Данска, Џибути, Доминика, Доминиканска Република, Еквадор, Ел Салвадор, Естонија, Фиџи, Финска, Француска, Габон, Гамбија, Грузија, Немачка, Гана, Грчка, Гренада, Гватемала, Гвинеја, Гвајана, Хондурас, Мађарска, Исланд, Република Ирска, Италија, Јапан, Јордан, Кенија, Кирибати, Летонија, Литванија, Лесото, Луксембург, Либерија, Лихтенштајн, Мадагаскар, Малта, Монголија, Малави, Маршалска острва, Црна Гора, Малдиви, Мауруцијус, Мали, Мексико, Намибија, Науру, Нигер, Нигерија, Холандија, Северна Македонија, Нови Зеланд, Норвешка, Панама,Парагвај, Перу, Пољска, Португал, Јужна Кореја, Молдавија, Румунија, Свети Китс и Нивис, Света Луција, Свети Винцент и Гренадини, Самоа, Сан Марино, Сенегал, Сејшели, Сијера Леоне, Словачка, Словенија, Јужна Африка, Шпанија, Плаестина, Суринам, Шведска, Швајцарска, Таџикистан, Источни Тимор, Тринидад и Тобаго, Тулис, Уганда, Велика Британија, Танзанија, Уругвај, Вануату, Венецуела и Замбија.

Уколико би Путин отпутовао у било коју од наведених земаља, истог тренутка би био ухапшен.

Руски председник је на потерници јер су ове институције оцениле да постоје „разумни разлози да се верује да сваки осумњичени сноси одговорност за ратни злочин противправне депортације становништва и противправног пресељења становништва из окупираних подручја Украјине у Руску Федерацију, на штету украјинске деце ”.

Судије су разматрале издавање тајних налога, али су одлучиле да би њихово јавно објављивање могло „допринети спречавању даљег чињења злочина”.

Иначе, оно што је многима непојмљиво јесте то што се на листи потписница не налазе Сједињене Државе, што значи да Путин на пример може у теорији да прошета по Њујорку или Чикагу.