Они, међутим, истичу да се ради о „о функционалном,“ а не потпуном излечењу, што је важна разлика, јер вирус код бебе није тотално искорењен, али је смањен на толико мали ниво да организам може да га контролише без потребе за стандардном терапијом лековима.

Једини пацијент који је потпуно излечен од сиде у свету је такозвани „берлински пацијент“, Американац Тимоти Браун.

Сматра се да је он излечен од ХИВ-а и леукемије пет година пошто му пресађена коштана срж од даваоца који је природно отпоран на ХИВ, што је велика реткост. Трансплантација му је урађена због леукемије.

Али у случају бебе, девојчица није добила ништа инвазивније ни сложеније од обичних антивирусних лекова. Разлика је била једино у дози и времену: терапија је започета мање од 30 сати после њеног рођења.

Таква врста агресивног лечења је вероватно довела до „функционалног излечења“, рекли су истраживачи у недељу на 20. годишњој Конференцији о ретровирусима и опортунистичким инфекцијама у Атланти.

Оно што истраживачи зову успаваним ћелијама инфицираним ХИВ-ом често се поново активирају у року од неколико недеља после прекидања антивирусне терапије, па заражене особе морају да пију лекове до краја живота да болест не би напредовала.

„Брза антивирусна терапија код новорођенчади која почне неколико дана после инфицирања може помоћи беби да се избори са вирусом без лечења до краја живота спречавањем формирања успаваних инфицираних ћелија“, изјавила је Дебора Персо са дечје клинике Џонс Хопкинс у Балтимору, пренео је АФП.

ХИВ је на бебу пренела заражена мајка приликом порођаја, а њено лечење терапијским дозама антивирусних лекова је почело још пре него што су стигли резултати њеног теста на ХИВ који је био позитиван.

Уобичајена процедура је да се ризичним новорођеним бебама дају мале дозе антивирусних лекова док резултати теста на ХИВ не стигну, а тада бебе већ има шест недеља.

(Тањуг)