Прочитај ми чланак
Проширење на Западни Балкан је приоритет и обавеза ЕУ, најављује будућа шефица европске дипломатије Федерика Могерини. Она позива Србију на усклађивање спољне политике са ЕУ, а БиХ на политичке реформе.
„Процес проширења Европске уније није само приоритет већ и обавеза европских институција“, поручила је шефица италијанске дипломатије, Федерика Могерини, најављујући данас (2.9.) у Бриселу основне тачке предстојећег италијанског шестомесечног председавања ЕУ. Могерини, која би од 1. новембра требало да од Кетрин Ештон преузме функцију високе европске представнице за спољну политику и безбедност и потпредседнице Европске комисије, нагласила је пред Спољнополитичким одбором Европског парламента да Италија проширење види као „кључно питање“ за ЕУ.
Нова нада за Западни Балкан
Немачка канцеларка буди наду о скором чланству Балкана у ЕУ. Упркос свим проблемима, у интересу Немачке је да то не остане само привидна перспектива, сматра уредник ДW Бењамин Парган.
„Мало је места у Европи где Европска унија игра тако велику улогу као што је то случај са Западним Балканом“, изјавила је Могерини пред европским парламентарцима. Потврда да се регион Западног Балкана и европска политика проширења налазе на листи италијанских приоритета стигла је већ током јула, када је Федерика Могерини посетила Сарајево, Београд, Скопље, Приштину и Тирану. Тада је шефица италијанске дипломатије обећала земљама региона да ће Италија, током свог шестомесечног председавања Унијом, „посебну пажњу“ посветити Западном Балкану.
Иако инсистира на томе да сама ЕУ мора да покаже „додатно залагање“ у подршци потенцијалним чланицама, Могерини је јасна и у ставу да конкретни кораци у процесу проширења зависе од реформи које кандидати морају да спроведу током приступног процеса.
Према њеним речима Турска и Босна и Херцеговина су две потенцијалне чланице у којима је „најпотребније оснажити политичке реформе“ како би оне свој убрзале свој европски пут: „Волела бих да знам шта ће бити после избора у БиХ, као што, верујем, то желе да знају и грађани БиХ, односно, да ли ће после избора доћи до уставних и осталих реформи.“ Будућа шефица дипломатије ЕУ изразила је наду да ће са новоизабраним представницима БиХ добро сарађивати на даљим корака евроинтеграција те земље.
Западни Балкан важан за Италију, али и целу ЕУ
Обраћајући се Спољнополитичком комитету Европског парламента, шефица италијанске дипломатије изнела је свој став, који је, како каже, стекла током посете Београду и Приштини, да на обе стране постоји јака политичка воља за наставак дијалога о нормализацији односа и примени до сада договореног. И док у Европској комисији процењују да би Србија прва преговарачка поглавља могла да отвори почетком следеће године, Федерика Могерини каже да се нада да би до тога могло доћи још током италијанског председавања Унији, дакле до краја 2014. године.
Истовремено, она је Београд позвала да повећа степен усаглашености своје спољне политике са политиком Брисела. Када је реч о заједничкој европској политици, шефица италијанске дипломатије, којој су и приликом избора за наследницу Кетрин Ештон замерали „мек став“ према Русији, у Бриселу је поновила да се Италија залаже за изградњу „Јужног тока“, као начина да се допринесе бољем снабдевању Европе гасом, али овога пута и додала да за то морају да се испуне „не само технички већ и политички услови.“
Још једно од отворених европско-балканских питања о коме су европски парламентарци желели да чују став Федерике Могерини, у својству шефице дипломатије Италије, која председава Саветом ЕУ, било је питање спора око имена Македоније: „Када бих имала одговор на то питање вероватно бих добила Нобелову награду“, изјавила је Могерини и додала да ће за решење тог питања бити потребна политичка воља како Македоније, тако и других земаља.
Шефица италијанске дипломатије Федерика Могерини, ускоро ће се поново наћи пред Европским парламентом, када ће такође представљати свој програм и приоритете, али као будућа висока представница Европске уније.
(Дојче веле)
