Прочитај ми чланак
(Политика)
Анкара – Исламски учењаци су пре пет година били узнемирени новинским извештајима да Турска планира нову, могуће јеретичку, компилацију изрека пророка Мухамеда која би могла да наведе на помисао да су старе застареле, извештава Ројтерс.
Турски верски лидери и теолози примили су многе знатижељне позиве у којима се пита да ли извештаји западних медија значе успостављање „радикално” нових адета, текстова који су у исламу најсветији после Курана.
„Да ли хоћете да пишете нови Куран?”, упитао је један арапски учењак изнервиран турским академицима.
Ново дело, коначно спремно после шест година, ни по чему не подсећа на 95 теза којима је Мартин Лутер осудио праксу Римокатоличке цркве промовишући протестантску реформацију.
Уместо тога, око стотину аутора изабрало је неколико стотина од око 17.000 Мухамедових цитата како би испитало исламски поглед на бога, веру и живот на начин на који савремени Турци могу да их разумеју.
„Ми више не живимо у 20. веку”, каже Мехмет Озафсар, директор пројекта и потпредседник Директората за верске послове у Анкари.
„Било нам је неопходно да радимо усклађено са исламским веровањима у перспективи данашње културе.”
Адети подсећају на Мухамедове речи и дела током његовог живота. Проповедници и правници користе их како би се разумео Куран и како би се подржало муслиманско учење и фатве (верски едикти) о свим аспектима живота, од молитве до образовања жена.
Изабрани адети нису ништа ново у исламу. Учењаци су их вековима ширили како би помогли да муслимани брже науче о Пророковим изрекама а да не морају да пролазе кроз обимне и каткад конфузне класичне компилације.
Оно што овај случај чини друкчијим јесте то да је селекција адета из перспективе савремене Турске, динамичне економије и муслиманског друштва, изазвала значајан интерес у муслиманским друштвима после „арапског пролећа”.
Високи верски званичник у Египту – где се традиционални исламски учењаци, владајућа Муслиманска браћа и радикални салафисти разликују око кључних питања вере – каже да колекција адета може да допринесе новим перспективама дебате.
„Међу интелектуалцима у Египту добродошла је ова нова интерпретација за коју они мисле да је веома важна за арапски свет”, каже Ибрахим Негм, саветник великог муфтије Египта, највише исламске власти у земљи.
Пројекат адета први пут је привукао пажњу 2008. када га је Би-Би-Си назвао „револуционарном реинтерпретацијом ислама и контроверзном и радикалом модернизацијом религије”.
Турска врховна исламска власт, Дијанет, назвала је овај и друге извештаје „потпуно погрешним” тврдећи да су засновани на погрешним хришћанским тумачењем исламске праксе.
Медијска пажња је попустила и пројекат је остао препуштен страним експертима који су се питали шта ће уследити.
Из свега је проистекло седам томова енциклопедије о најважнијим адетима по оценама аутора. Груписани по областима, пропраћени су краћим есејима који објашњавају Пророкове изјаве у историјском контексту и оно што оне данас значе.
Колекција је прва турске „анкарске школе” теолога који су последњих деценија поново ишчитавали исламске рукописе како би њихову ванвременску поруку извукли из контекста 7. века арапске културе у којој су настале.
За разлику од већине муслиманских учењака, ови теолози раде на савременим универзитетима, а многи су студирали у иностранству да би проучили како хришћани критички анализирају Библију.
Ослањају се на оно што зову „конзервативном модерношћу”, кључне доктрине сунитског ислама али не и на стриктно литералне погледе које ултраортодоксни муслимани промовишу у другим деловима света.
„У исламском свету постоје различите перспективе, а неке од њих су ускогруде. Турци имају друге идеје о исламској култури”, каже Озафсар.
Оне укључују снажну секуларну традицију која је омогућила употребу алкохола и западни начин облачења за жене, иако турско друштво током последње деценије под конзервативном владом АКП постаје конзервативније и религиозније. Турска има жене проповеднике у џамијама и жене заменике муфтија у више великих градова.
Мехмет Пачачи, генерални директор Дијанета за спољне послове, каже да муслимани не треба само да отворе Куран или компилацију адета, пронађу шта је пророк рекао и кажу „Аха, то је мишљење о овој акцији. Уколико то урадимо, то је литерализам и незнање. Нажалост, такво незнање постоји у муслиманском свету”, каже он Ројтерсу.
Иако ни ова колекција ни већина других недавних текстова турских теолога није преведена на арапски, ови погледи изазивају велики интерес међу арапским мислиоцима који покушавају да помире традиционални ислам са савременом демократијом.
Негм каже да турске верске делегације сада регуларно посећују Ал Азхар у Каиру, седиште сунитског учења, и да су у египатском главном граду почели да се појављују преводи покојног турског теолога Саида Нурсија.
„Египатски интелектуалци веома су импресионирани турским моделом, не само у економском и политичком значењу, већ као умерена религиозна оријентација”, каже он додајући да се Турска доживљава као „антитеза вехабистичко-салафистичком моделу”.
Вехабизам је званична конзервативна школа ислама у Саудијској Арабији и једна од инспирација милитантних салафиста, сунита који нападају шиите и суфе покушавајући да наметну законе шарије у више муслиманских земаља.
Прво издање „Ислама са адетима Веровесника”, како се колекција зове, почела је да се штампа у Турској а званично ће бити представљена током рамазана, који ове године почиње у јулу.
Колекција је махом за унутрашњу употребу, али Дијанет је почео са припремама превода на бошњачки, разматра и турско-немачко издање, а постоји интерес и за превод на арапски и енглески.
