Променила је пол па после 4 године зажалила: „Мрзим лекаре јер су ми то допустили“

06:20 27.04.2022.

Британка Шинеад Вотсон променила је пол са 23 године, али се четири године касније предомислила. Од своје 23 године, Шинеад је живела као мушкарац, након што је са 21 годином о себи мислила да је трансродна особа, схвативши тек са 27 година да ја направила велику грешку. Имала је потпуну мастектомију, а због тестостерона који је годинама узимала остала је с грубим гласом и длакама на лицу које уклања свака два дана, пишу страни медији.

„Још увек покушавам да опростим себи и медицинској професији. Када сам лекарима у клиници за промену пола рекла да мрзим своје тело и да желим да будем мушкарац, никада се нису питали зашто. Да јесу, можда би открили да моја телесна дисфорија није узрок мојих проблема. Био је то симптом. Спремала сам се да донесем највећу одлуку у свом животу, али ми није понуђено темељно саветовање. Уместо тога, заправо сам била препуштена самодијагнози“, прича Шинеад.

Њен бес и оптужбе на рачун лекара и психијатара који су омогућили транзицију су беспоштедни и засигурно изазивају жестоке, супротстављене реакције. Али оно што нико не може оспорити је да су њени ожиљци, физички и психички, врло дубоки.Мање очигледне и ретко признате су оне које су нанесене њеној сестри Андреи. Утицај ових одлука на нечију породицу често је потпуно занемарен. „Моја сестра је била уништена. Уместо ње добила сам овог гадног, арогантног странца који се називао мојим братом. Никад нисам успела ни да оплачем сестру коју сам изгубила“, рекла је Андреа.

Ожиљци су јако дубоки

Искуство сестара посебно је важно када се узме у обзир пораст упућивања на клинике за родни идентитет одраслих у Уједињеном Краљевству — које су се у неким случајевима учетворостручиле у последњој деценији. Ове недеље откривено је да ће лекари у Сасексу бити подстакнути са 178 фунти годишње за сваку одраслу особу којој препишу хормонску терапију.

Вест је разбјеснила Шинеад: „Не би требао да постоји никакав новчани подстицај да се пацијенту прописују хормони. Болеснику са полном дисфоријом треба преписивати хормоне тек након одговарајуће, континуиране истраживачке терапије. Хормони су снажни и носе ризике по здравље. Лекари опште праксе не би требало да буду плаћени за сваког пацијента којем их препишу“, истиче она.