Pročitaj mi članakProfesor Svetskog ekonomskog foruma izjavio je da će roditelji uskoro morati da dobiju licencu od vlade kako bi odgajali sopstvenu decu.
Према Connor Kianpour-у са Универзитета Колорадо Боулдер који финансира WЕF, родитељи ће морати да докажу да прихватају про-педофилију и трансродну агенду елите пре него што им се одобри лиценца.
У свом раду под насловом „Деца нису у реду: Проширивање улоге државе у родитељству“, званичник WЕF-а тврди да би влада требало да преузме примарну одговорност за подизање деце. То не би требало да представља проблеме јер биолошки родитељи „немају право“ да одгајају сопствену децу, храбро тврди он у раду објављеном у Journal of Ethics & Social Philosophy.
„Појединци немају право да одгајају своју биолошку децу, нити имају било какве интересе који су довољно снажни да оправдају право на подизање деце уопште“, наводи Кианпур.
„Пошто ова права не постоје, не може се рећи да их регулисана родитељска политика угрожава“.
Харбингерсдаилy.цом извештава: Пошто родитељ нема право да одгаја сопствену децу, држава не захтева никакво „посебно оправдање“ да би увела и спровела „шему родитељског лиценцирања“, каже он. Укратко, према Кианпоуровом мишљењу, родитељи који не добију одобрење владе били би суочени с тим да им држава киднапује децу.
Да би од владе добио дозволу за одгајање деце, Кианпоур предвиђа низ захтева, укључујући тестирање како би се утврдило да ли потенцијални лиценцирани имају ставове које је одобрила влада о низу питања. „Одређени појединци нису способни да одгајају децу зато што су неприхватљиво нетолерантни према одређеним начинима живота“, пише он.
Конкретно, он сматра неоспорну подршку содомији и хомосексуалности као предуслов да му се дозволи да буде родитељ. „Јако хомофобични појединци нису способни да одгајају децу“, тврди Кианпур, тврдећи да расисте, сексисте и друге који су „нетолерантни“ треба уклонити као родитеље кроз тестирање гледишта и „родитељско лиценцирање“.
Иронично, Кианпурове речи доказују да је он фанатик који је објективно нетолерантан према хришћанима, муслиманима, ортодоксним Јеврејима и милијардама људи широм света који не деле његове маргиналне ставове о хомосексуалности. Он је такође нетолерантан према људима који би могли бити повезани са неименованим „организацијама које би нам дале разлог да верујемо да су неприхватљиво нетолерантне“, па стога не испуњавају услове да буду родитељи.
Да би се утврдило да ли ће родитељима бити дозвољено да одгајају сопствену децу, Кианпур тврди да би владини званичници требало да развију „стандарде“ за „родитељску компетенцију“. Влада би затим проценила да ли одређене особе „испуњавају ове стандарде и спречила би оне који не испуњавају те стандарде да одгајају децу“.
У разарању Кјанпурових тоталитарних фантазија, про-породични вођа Кимберли Елс истиче импликације и опасност ове врсте ескалирајућег екстремизма. „Ако се схвате озбиљно, Кианпурове идеје могу сеизмички пореметити функционисање породица, а самим тим и функционисање света“, написала је Елс, аутор Непобедиве породице.
Нажалост, иако нормалним људима то може звучати неспретно, она врста света коју заступа Кианпоур је ближа осварењу него што би већина хтела да прихвати. „Нисмо светлосне године удаљени од тога да се овако нешто донесе“, објашњава она, указујући на недавне законе у либералним државама. „У ствари, моћну верзију ове шеме већ покреће трансродни активизам“.
Кианпоур, који изгледа као да је цео свој одрасли живот исмевао пореске обвезнике у потрази за дипломама на институцијама које финансира влада, има одвратне ставове који су свакако маргинални. Међутим, како Елс сугерише, будући “доктор наука”(барем би то желео да буде) је део ширег покрета унутар академске заједнице за делегитимизацију родитељских права и на крају уништавање породице.
Сличне аргументе износе и други истакнутији тоталитаристи у академској заједници. Професор права Џејмс Двајер са колеџа Вилијам и Мери, на пример, тврди да „поништава“ родитељска права док се залаже за то да држава потпуно преузме надзор. „Разлог због којег постоји однос родитељ-дете је тај што држава људима даје законско родитељство кроз своје законе о очинству и материнству“, тврди Двајер.
Гурање да се родитељи држе по страни такође долази када се све више „академика” финансираних из средстава пореза залаже за „право” деце да имају секс са одраслима. Као што је Њуманов извештај документовао 2020. године, овај одвратан став који се залаже за легализацију силовања деце отворено је стављен у „истраживање“ и радове од стране све већег броја универзитетских радника који се залажу за тако нешто. То сеже деценијама уназад.
Али немојте погрешити: ови поремећени појединци могу бити изузетно опасни. У ствари, током људске историје, људи који покушавају да одвоје децу од родитеља увек су имали зле намере. Било да су мотивисани перверзијом као што је Алфред Кинси или тоталитарним импулсима попут Хитлера и Стаљина, ови потенцијални тирани представљају смртну опасност за децу, породице и саму цивилизацију.
Кианпоур није одговорио на питања послата мејлом и друштвеним мрежама: „Имате ли децу? Да ли сте имали лоше родитеље и лоше детињство? Можеш ли дати процену колико су новца порески обвезници потрошили да подрже ваше академске активности? Како одговарате на оптужбе да су зликовци (перверзњаци, тоталитаристи, итд.) типично они који желе да уклоне децу из заштите њихових родитеља?“
Кианпурово несвесно лутање је снажан доказ да је време да се суштински преиспита финансирање од стране пореских обвезника за гротескну фарсу која је модерна „академска заједница“. Без сталног прилива новца који су владе опљачкале од продуктивних грађана, тоталитаристи и чудаци који траже приступ туђој деци морали би да нађу продуктиван начин да зараде за живот. То би сада помогло заштити друштва и деце.
Кен Хам, оснивач и извршни директор компаније Ансwерс Ин Генесис, у свом чланку „Ко ’поседује’ децу?“ написао је:
Ко је „власник“ деце — родитељи или влада? У данашње време, многи укључени у западне владе верују да је влада та која поседује децу. Многи верују да знају шта је најбоље за децу и мисле да би требало да диктирају шта деца уче — а родитељи су само на путу да остваре циљеве државе. И то не би требало да нас чуди јер како одговарате на питање „Ко је власник деце?“ зависи од ваше почетне тачке и погледа на свет који градите који се заснива на тој почетној тачки.
Ако одбаците Бога и његову Реч, онда све може да прође — нема апсолутног стандарда на коме бисте могли да заснујете своје размишљање. У овом погледу, деца су само биолошке машине, производ милиона година еволуције. Они се не дају родитељима – они су само „избор“ који су родитељи направили.
Али када почнемо са Божјом Речју, сазнајемо да су деца Божји дар—дат родитељима. Он је родитељима дао ауторитет над својом децом и одговорност за обуку, подучавање и подизање деце. Они нису само „избори“, нити су одговорност владе – деца су одговорност родитеља јер је Бог дао децу њиховим родитељима да их обуче за Њега.
Видите, породична заједница није еволуирала. Бог је створио породицу када је створио брак (Постање 1:27 и 2:24) и рекао првом пару да буде плодан и да се множи (Постање 1:28). Поверио је децу родитељима да их одгајају у складу са принципима које нам је поставио у својој Речи (нпр. Псалм 127:3).
Андреј Фурсов: Глобалистичка врхушка покушава да демонтира хришћанствоhttps://t.co/do1FAURXNG
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2023
