Прочитај ми чланакДр Џајанта Батачарја (Jayanta Bhattacharya) са Универзитета Станфорд (САД) изјавио је за Њузвик да су закључавања поводом ковида-19 „најгора грешка здравствених власти у посљедњих стотину година“.
Професор је упозорио да закључавање оставља несразмјерно више посљедица на сиромашне и повећава јаз између богатих и сиромашних.
Објаснио је и да области које су увеле драконска закључавања нису имале и највише успјеха у контроли вируса.
„Остајем при свом коментару да су закључавања највећа грешка здравствених власти у посљедњих сто година. Размјере катастрофалних здравствених и психолошких посљедица на скоро сваку сиромашну особу на земаљској кугли сагледаваћемо читав један нараштај“, рекао је Батачарја.
„Уз то, закључавања нису послужила контроли епидемије тамо гдје су најригорозније наметана. У САД су, у најбољем случају, од ковида заштитила оне који нису ,кључниʻ, док су кључни, раднички слој изложила зарази.“
Професор сматра да би било боље да су мјере биле усмјерене на заштиту подложнијих, умјесто што су цјелокупни народи de facto стављани у кућни притвор.
„Ризик од умирања од ковида знатно је већи код старијих људи него код млађих… а то је оно што је битно, јер знамо ко чини најкритичнију скупину – старије становништво. То је и основна поставка Декларације из Великог Берингтона: заштитимо најугроженије“, рекао је Батачарја.
„Осим тога, само закључавање тешко оштећује човјека. То није природан и нормалан живот.“
Батачарја је један од сарадника на изради Декларације из Великог Берингтона, коју је досад потписало више од тринаест хиљада научника из области медицине и здравства.
У декларацији се каже да „закључавање краткорочно и дугорочно има разорне посљедице по здравље становништва“, наводећи „погоршавање стања код кардиоваскуларних болесника, мањи број скенирања ради откривања рака и погоршање душевног здравља – што ће у наредним годинама довести до повећања стопе смртности.“
Истраживачи са Станфорда у јануару су објавили налазе истраживања према којима обавезно закључавање није допринијело сузбијању вируса ништа више од добровољних мјера попут држања одстојања.
Анализом података истраживачи „ни у једној држави нису утврдили никакве јасне, значајне доприносе [строжих мјера] у погледу броја случајева.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 13, 2021
