Pročitaj mi članakVelika meta analiza objavljena u časopisu Journal Environmental Research and Public Health pod naslovom “Je li maska koja pokriva usta i nos oslobođena neželjenih nuspojava u svakodnevnoj upotrebi i oslobođena potencijalnih opasnosti?”(“Is a Mask That Covers the Mouth and Nose Free from Undesirable Side Effects in Everyday Use and Free of Potential Hazards?”) pregledano je 65 studija koje se odnose na produženo nošenje maski kako bi se proverilo postoje li posledice po zdravlje ili ne.
Дуготрајно ношење маски нови је феномен, нешто што до сада нисмо масовно видели. Данас се обавезно ношење маски шири по целом свету у више земаља, углавном ако се налазите у јавном простору, на пример у школи, банци или послу.
Foto: Printscreen YouTube
За раднике који не раде од куће, маске се и даље носе током целог радног дана у многим земљама света. Од почетка пандемије бројни научници и истраживачи објављивали су радове у медицинским/научним часописима изазивајући забринутост око ове праксе.
Многи су чак постали прилично активни на друштвеним медијима изражавајући своју забринутост обавезним мерама маски које се односе на људско здравље и њихове сумње у ефикасност, али били су строго цензурисани.
Овај чланак не говори о делотворности маски. Ради се о њиховој сигурности.
Један од изазова у вези са коментарисањем њихове сигурности и/или сврси коришћења ових дана је етикетирано „теоријом завере“ за постављање питања и извођење доказа који се противе „службеној“ нарацији.
Могли смо чути велики број стручњака на том подручју, попут др. Carl Hennegan-a, доктора ургентне медицине и професора медицине засноване на доказима са Универзитета Оксфорд који су били цензурисани и критиковани због дељења мишљења о тим питањима. Ово је био чланак који је цензурисао Твитер, међу осталим друштвеним медијима.
Овакве ствари догодиле су се на више од сто милиона садржаја, а академици попут Henneghan ухваћени су у мрежу.
Забринутост око сигурности ношења маски изазвала је масовни подсмех организација попут Америчког Центра за контролу болести (ЦДЦ) и других државних здравствених тела који су тврдили и настављају да је дуготрајно ношење маски потпуно сигурно и нема разлога за бригу. Је ли то заиста истина? Како знамо? Постоје ли нуспојаве? Није ли у реду довести у питање ове тврдње?
Контролори чињеница и даље тврде да не постоји апсолутно никаква опасност повезана са дуготрајним ношењем маске. Следи следеће питање, зашто је толико научника допуштено објавити овај рад у рецензираном научном часопису?
Према ауторима мета анализе:
До сада није било свеобухватне истраге о штетним учинцима које маске могу узроковати. Циљ је био пронаћи, тестирати, оценити и саставити научно доказане повезане нуспојаве ношења маски. За квантитативну оцену референциране су 44 углавном експерименталне студије, а за садржајну процену пронађено је 65 публикација. Литература је открила релевантне штетне учинке маски у бројним дисциплинама.
У овом раду аутори пружају мноштво података и доказа за психолошко и физиолошко погоршање који су прилично доследни, статистички значајни и меродавни у више студија када је у питању продужена употреба маски. Они верују да би „продужено ношење маски у општој популацији могло довести до релевантних учинака и последица у многим медицинским подручјима“.
Па где су докази? То је прилично добро описано у овој анализи. Ако желите да добијете потпуни садржај здравствене штете које могу настати услед дуготрајног ношења маски, предлажем да прочитате све што у овом раду пише. Овај чланак је само кратак опис садржаја, па је важно позвати се на ову студију.
Истраживачи су открили и потврдили да се “релевантни, нежељени феномени у медицини, органима и органским системима ношењем маски јављају у више подручја интерне медицине”. Ова подручја су неурологија, психологија, психијатрија, гинекологија, дерматологија, ОРЛ медицина, стоматологија, спортска медицина, социологија, микробиологија, епидемиологија, педијатрија и медицина околине.
Затим пролазе кроз свако од ових поља и објашњавају шта су пронашли. Постоје јасни, статистички значајни и забрињавајући налази, посебно када је у питању респираторна физиологија.
На пример, када је у питању педијатрија, они објашњавају:
Деца су посебно рањива и већа је вероватноћа да ће добити неодговарајући третман или додатну штету … Посебна пажња мора се посветити дисању деце, које представља критичну и рањиву физиолошку варијаблу због веће потребе за кисеоником, повећане осетљивости на централни нервни систем због хипоксије, смањење дисајних путева са јачим повећањем отпора при сужавању лумена. Ронилачки рефлекс узрокован стимулацијом носа и горње усне може узроковати застој дисања до брадикардије у случају недостатка кисеоника.
У експерименталној британској истраживачкој студији, маске су често доводиле до осећаја врућине (п <0001) и проблема са дисањем (п <0,03) у 100 школске деце између 8 и 11 година, посебно током физичког напора, због чега је 24% деце ослобођено ношења маски током физичке активности.
Научници из Сингапура успели су показати у својој Иб студији објављеној у реномираном часопису “Натуре” да је 106 деце између 7 и 14 година који су носили маске ФФП2 само 5 минута показало пораст инспирацијског и експирацијског нивоа ЦО2, што указује на поремећај физиолошког дисања. Међутим, поремећена физиологија дисања код деце може имати дугорочне последице релевантне за болест. Познато је да благо повишен ниво ЦО2 повећава број откуцаја срца, крвни притисак, главобољу, умор и поремећај концентрације.
Такође је важно нагласити могуће учинке маски на неуролошке болести, како је раније описано. И маске и штитници за лице изазвали су страх код 46% деце (37 од 80) у једној научној студији. Ако се деци да избор хоће ли доктор који их прегледа носити маску, они то одбијају у 49% случајева. Заједно са родитељима, деца више воле да медицинар носи штитник за лице.
Недавна опсервацијска студија на десетинама хиљада деце која носе маске у Немачкој помогла је истражитељима да прикупе жалбе на главобоље (53%), потешкоће са концентрацијом (50%), незадовољство (49%), потешкоће у учењу (38%) и умор у 27 % од 25.930 деце. Од посматране деце, 25% је имало нову анксиозност, па чак и ноћне море.
То све може довести до повећања психосоматских болести и болести повезаних са стресом. На пример, према процени, 60% носилаца маски показало је ниво стреса највише оцене 10 на скали од 1 до максимално 10. Мање од 10% испитаних носилаца маски имало је ниво стреса нижи од 8 од могућих 10.
Са обзиром да се деца сматрају посебном групом, СЗО је у Августу 2020. донео и посебне смернице о употреби маски код деци у заједници, изричито саветујући креаторе политике и националне власти, са обзиром на ограничене доказе, да су предности употребе маски код деце морају се сагледати у односу на потенцијалну штету насталу употребом маски. То укључује изводљивост и неугодности, као и друштвене и комуникацијске проблеме.
Према мишљењу стручњака, маске блокирају темеље људске комуникације и размену емоција и не само да ометају учење, већ лишавају децу позитивних ефеката осмеха, смеха и емоционалне мимике. Делотворност маски код деце као вирусне заштите је контроверзна, а недостају докази о њиховој широкој употреби код деце; томе се детаљније баве и научници немачког Универзитета у Бремену у својим тезама 2.0 и 3.0.
Имајте на уму да је педијатрија једна од дванаест подручја у којима су пронашли значајну забринутост.
Став истраживача:
Очекују се дугорочне последице ношења маски, релевантне за болест. У мери у којој су статистички значајни резултати пронађени у студијама са математички опипљивим разликама између носилаца маски и људи без маски клинички су релевантни. Они указују на то да се са одговарајућим понављањем и дужим излагањем физичким, хемијским, биолошким, физиолошким и психолошким стањима, од којих су неки подсвесни, али који су значајно померени према патолошким подручјима, могу доћи до промена које смањују здравље и клиничке слике, као што је висок крвни притисак и артериосклероза, укључујући коронарну болест срца (метаболички синдром), као и неуролошке болести.
За само мала повећања ЦО2 у уздисају, утиче на болести а доказан је стварањем главобоље, иритацијом дисајних путова до астме, као и повећањем крвног притиска и откуцаја срца са оштећењем крвних жила, и на крају , неуропатолошке и кардиоваскуларне последице. Чак и благо, али упорно повећани број откуцаја срца подстиче оксидативни стрес са ендотелном дисфункцијом и на крају је доказана стимулација артериосклерозе крвних жила. Сличан учинак са стимулацијом високог крвног притиска, срчане дисфункције и оштећења крвних жила које опскрбљују мозак предлаже се за благо повећано дисање током дужих периода. Маске су одговорне за горе наведене физиолошке промене са повећањем инхалираног ЦО2 и малим, сталним повећањем откуцаја срца те благим, али сталним повећањем брзине дисања.
За промене које не прелазе нормалне вредности, али се стално понављају, као што је повећање ЦО2 у крви, повећање откуцаја срца или повећање брзине дисања, које су документоване током ношења маске, дуготрајна генерација повишеног крвног притиска, артериосклероза и коронарна болест срца те неуролошке болести научно су очигледне. Овај принцип патогенетског оштећења са хроничном изложеношћу ниским дозама са дугорочним учинком, који доводи до болести или стања релевантних за болест, већ је опсежно проучаван и описан у многим подручјима медицине околине. Продужено ношење маски могло би, према чињеницама и корелацијама које смо пронашли, изазвати хронични симпатички стресни одговор изазван изменама гасова у крви и контролисан од стране можданих центара. То пак изазива и покреће имунолошку супресију и метаболички синдром са кардиоваскуларним и неуролошким болестима.
Укратко, аутори сматрају да типични документовани услови укључују повећање отпора дисања, ЦО2 у крви, смањење засићености крви кисеоником, повећање откуцаја срца, крвни притисак, смањење кардиопулмоналног капацитета, повећање брзине дисања, краткоћу даха и отежано дисање, главобоља, вртоглавица, смањена способност концентрације и размишљања и друго. Све ово и више може довести до озбиљних здравствених последица. Како код одраслих људи тако и код деце.
Зашто је ово важно: Ово је важно јер се на неким местима захтева обавезно дуготрајно ношење маски, а последице по здравље могу бити значајне за неке. Преиспитивање овога помаже нам да се запитамо раде ли наше владе и здравствене власти на дужној пажњи када је у питању заштита нашег здравља.
Један рад под насловом „Маске за лице у доба КОВИД-19: Здравствена хипотеза“(“Facemasks in the COVID-19 era: A health hypothesis”) закључује:
Доказано је да ношење маски за лице има значајне штетне физиолошке и психолошке учинке. То укључује хипоксију, хиперкапнију, недостатак зрака, повећану киселост и токсичност, активирање страха и одговор на стрес, пораст хормона стреса, имуносупресију, умор, главобоље, пад когнитивних способности, предиспозицију за вирусне и заразне болести, хронични стрес, анксиозност и депресија. Дугорочне последице ношења маски за лице могу узроковати погоршање здравља, развој и напредовање хроничних болести и прерану смрт. Владе, креатори политике и здравствене организације требале би користити одговарајући приступ заснован на научним доказима у погледу ношења маски за лице, када се ово сматра превентивном интервенцијом за јавно здравље.
У ери у којој се одређене информације једноставно не презентују масама, важно је да различите платформе наставе делити овакве информације!
Највећи проблем данас јесте дељење личног мишљења, отворени дијалог као да више не постоји. Јер све што је у супротности са главним медијима се цензурише, што је врло забрињавајуће. Својим заговарањем, манипулишу људима, што је довело до подела људи у времену када би заиста требало да будемо уједињени. Да поштујемо свачију одлуку, поготово када је у питању оно најбитније, лично здравље и здравље наше деце.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 17, 2021
