Прочитај ми чланакНешто мање од три године након што је окончан претходни, нови рат у јерменској енклави Нагорно-Карабах изгледа све извеснији од како је Азербејџан покренуо своју "антитерористичку операцију"
Нагорно-Карабах, мала јерменска енклава на јужном Кавказу у којој живи око 120.000 становника, поново се нашла у центру пажње након што су власти Азербејџана саопштиле да покрећу „антитерористичку операцију“ у том региону, а интернетом су почели да криже снимци удара азербејџанске војске на положаје оружаних снага локалних Јермена.
Министарство одбране Азербејџана је објавило да су „ове мере предузете због систематског гранатирања које спроводе Оружане снаге Јерменије, као и због наставка минирања територије“.
Они су навели и да војска изводи нападе високопрецизним оружјем на линију фронта и по дубини, на положаје јединица јерменских оружаних снага и војне објекте, као и да „цивилно становништво и цивилна инфраструктура нису мете“.
Јерменија је оптужила Азербејџан за „још једну агресију великих размера против народа Карабаха“, додавши да на том простору нема јерменских војника. Премијер Јерменије Никол Пашињан је оштро осудио азербејџанске акције и оптужио ту земљу за покушај спровођења етничког чишћења јерменског становништва у Карабаху.
Иако још увек нема много информација о дешавањима на терену, први извештаји, али и снимци који круже друштвеним мрежама указују на то да је реч о највећој ескалацији насиља на простору Нагорно-Карабаха од када је у новембру 2020. године склопљен споразум о примирју којим је окончан четрдесетчетвородневни рат између Јерменије и Азербејџана.
Историјат сукоба
Сукоб између Јермена и Азера избио је крајем осамдесетих година XX века, док обе државе и даље биле чланице СССР. Нагорно-Карабах (НКАО), аутономна област унутар Азербејџанске ССР насељен углавном етничким Јерменима, покушао је да се отцепи од те републике и прикључи Јерменији, чему су се власти у Бакуу оштро успротивиле.
До ескалације је дошло крајем 1991. године, након што су Јерменија и Азербејџан стекли независност од СССР а Нагорно-Карабах прогласио своју независност од Бакуа. Боље опремљени, организовани и потпомогнути борцима из дијаспоре, Јермени су успели да однесу победу на бојном пољу и успоставе контролу над мање-више целом територијом некадашње НКАО, али и над простором између те енклаве и саме Јерменије. Рат је однео неколико десетина хиљада живота, док се процењује да је више од милион људи било приморано да напусти своје домове.
Током наредне две и по деценије, Нагорно-Карабах је постао један од најпознатијих примера тзв. замрзнутих конфликта – сукоба који су окончани нестабилним примирјем али за које (још увек) нема дугорочног политичког решења.
Две стране су више пута покушале започну озбиљније преговоре уз помоћ различитих међународних посредника, али без већих успеха. Иако је с времена на време долазило до мањих пограничних сукоба две стране, нови рат је током прве две деценије XXI успешно избегнут.
Ситуација је, ипак, ескалирала крајем септембра 2020. године, када су азербејџанске снаге након успешне војне операције заузеле делове некадашње НКАО и делове Азербејџана које су Јермени контролисали од почетка деведесетих година.
Рат је окончан примирјем које су две стране постигле уз посредство Русије, која је на простор Карабаха распоредила око 2.000 мировних трупа, док је самопроглашена Република Арцах (како Јермени од 2017. званично зову Нагорно-Карабах) са Јерменијом је остала повезана само уским коридором Лачин.
Заоштравање односа Јеревана и Москве и блокада Лачина
Победа у рату осоколила је Азербејџанце, док је међу Јерменима створила осећај националне срамоте и безнађа.
Сукоб није окончан пре свега зато што две стране нису могле да пронађу заједнички језик када је реч о будућем статусу Нагорно-Карабаха: За Азере, циљ је јасан – ништа осим потпуног повратка контроле над својом међународно признатом територијом није прихватљиво, док је потенцијална аутономија Јермена у другом плану.
То се може видети и у плану у пет тачака који је Баку представио почетком прошле године: узајамно признавање државних граница, потврђивање одсуства територијалних претензија, уздржавање од употребе војне силе и претњи силом, демаркацију јерменско-азербејџанске државне границе и отварање транспортних комуникација.
Јерменска позиција далеко је нејаснија, поготово након пораза у рату 2020. године. У Јеревану су свесни да се налазе у тешком и незахвалном положају, као и да се сам опстанак Арцаха као самоуправне области налази у незавидном положају. То је натерало јерменског премијера Пашињана да повуче неке помало неочекиване и радикалне кораке.
Јерменски премијер је тако у мају ове године изјавио да би Јерменија и Азербејџан могли да признају територијални интегритет једна друге, на начин имплицитно признајући територијални интегритет Азербејџана над Нагорно-Карабахом. Та изјава наишла је на оштре критике како у Степанакерту, тако и у јерменској јавности, а многи су је протумачили и као капитулацију.
Пашињанов помирљив тон пратило је и све отвореније окретање према Западу. Крајем прошле и почетком ове године, Јереван је постигао неколико споразума са Европском унијом, која је послала цивилне и посматрачке мисије у Јерменију и дуж јерменско-азербејџанске границе.
Јерменија је у јануару ове године одбила и да организује заједничке војне вежбе Организације за колективу безбедност (ОДКБ), што је наишло на критике из Москве. Секретар јерменског Савета безбедности Армен Григоријан је у мају рекао да се у његовој земљи разматра чак и иступање из те организације.
Односи Москве и Јеревана додатно су заоштрени крајем августа и почетком септембра ове године, када је Јерменија повукла неколико потеза које је Москва схватила као провокацију. Реч је пре свега о најави одржавања војних вежби у којима ће учествовати амерички војници, као и хапшењу блогера Микаела Бадањана и колумнисте Спутњика Јерменија Ашота Геворкјана, који су убрзо пуштени на слободу. Јерменски амбасадор у Москви Вагхаршак Харутуњан је због тих потеза 7. септембра чак и позван на рапорт у руском Министарство спољних послова.
Крхки мир уздрман је крајем 2022. године, када је група азербејџански демонстраната блокирала коридор Лачин и на тај начин одсекла Јермене у Карабаху од својих сународника у матици.
Док су власти у Бакуу негирале да је та енклава одсечена од остатка света и тврдили да је до ње могуће доћи алтернативним правцима (који прелазе преко Азербејџана), власти у Степанакерту су тврдиле да је у питању покушај изгладњивала јерменског становништва, као и да се Карабах налази пред хуманитарном катастрофом.
Ситуација је на тренутак кренула у позитивном правцу у понедељак, 18. септембра, када је након споразума Бакуа и Степанакерта први конвој хуманитарне помоћи, под покровитељством Црвеног крста, коридором Лачин дошао до Арцаха. Ипак, свега неколико сати касније, Баку је најавио почетак своје „антитерористичке операције“.
Каква судбина очекује Карабах?
Избијање нових сукоба у Нагорно-Карабаху наишли су на оштре реакције међународне заједнице. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је Москва је забринута због оштре ескалације сукоба у Нагорно-Карабаху, као да је најбитније да се обе стране убеде да одустану од примене силе, јер већ има жртава.
Ескалацију су осудили и државни секретар САД Ентони Блинкен, немачка министарска спољних послова Аналена Бербок и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ. Забринутост су исказали и представници Белорусије, док је руски патријарх Кирил рекао да се „моли Богу за мир“.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган једини је одударао, пошто је отворено подржао Баку, истичући да је „Карабах територија која припада Азербејџану“. Министарство спољних послова је акције Азербејџана назвала „изнуђеним“.
Ситуација је била бурна и у Јеревану, где се велики број људи окупио испред државних институција протествујући против одлуке премијера Пашињана да не реагује на ескалацију сукоба. Део протестаната је блокирао зграду Владе Јерменије и амбасаду Русије, док су поједини опозициони лидер позвали на оставку актуелног премијера.
„У Јерменији маса узвикује: ‘Никол је издајник’. Пробудили сте се. Јерменин, који долази на власт са антируским паролама је издајник по дефиницији“, прокоментарисала је данас и главна уредница медијске групе РТ и „Расија севодња“ Маргарита Симоњан на Телеграму.
Савет безбедности Уједињених нација заказао је хитан састанак за четвртак, 21. септембар, који би, како је пренео ТАСС, могао бити одржан у поподневним часовима по локалном времену. Ипак, брзе акције азербејџанских снага и (досадашњи) недостатак одговора Јерменије значајно отежавају процену ситуације – у овом тренутку нико не може да каже како ће ситуација у Карабаху изгледати за само неколико дана.
Ситуација ипак, не изгледа добро ни за Јермене ни за њиховог премијера Никола Пашињана чији се покушај приближавања Западу на крају није исплатио. Да ли ће ту цену плаћати само он, или и народ Арцаха – за сада остаје отворено питање.
Руски мировњаци у Карабаху позивају на прекид ватреhttps://t.co/f6nwg86YoM
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 19, 2023
