Pročitaj mi članak
(Адванце, Глас Русије)
Када је у јуну ове године египатски покрет Тамарод кренуо у рушење владавине Муслиманског братства и председника Мохамеда Морсија један од захтева петиције коју је потписало преко 20.000.000 Египћана је био и прекид сарадње са Сједињеним Америчким Државама.
Почетком јула је на улицама египатских градова неколико милиона Египћана тражило да се поштује њихова воља и главни командант египатске војске генерал Абдел Фатах Ал – Сиси је донио одлуку како му преко 20.000.000 људи даје легитимитет да развласти Морсија и оснује прелазну владу која ће у земљи расписати и одржати демократске изборе. Муслиманска браћа су одговорила проту – демонстрацијама у којима је у сукобу с војском убијено неколико стотина њихових чланова. Потом су Муслиманско браћа распуштено, канцеларије су им затворени, а челни људи и бројни чланови исламистичког покрета су завршили иза решетака и рачуна се како је у овом тренутку у египатским затворима око 2000 припадника МБ.
Све време протеста против Муслиманске браће и бившег председника Морсија се међу Египћанима осетило јако анти – америчко расположење. Разлог тому је била подршка Вашингтона – прво преко америчке амбасадорке у Каиру, Ане Паттерсон, потом директно из Беле куће – Муслиманском братству које је према мишљењу Вашингтона’регуларно победило на првим слободним демократским изборима у Египту, те како и даље требају остати на власти’. Америчка администрација је потом Египту запретила ускраћивањем финансијске и војне помоћи, на шта су демонстранти одговорили’како тај новац слободно могу задржати за себе’. То је, између осталог, био и став владе која је Вашингтону поручила’како ће Египћани преживети и без њихове помоћи’.
Демонстранти у Египту су били огорчени подршком Барака Обаме Муслиманској браћи
Генерал Ал – Сиси није попустио пред притисцима и одлука о одузимању председничких овлашћења Морсију и распуштању Муслиманског братства је била коначна. Упоредо с огорчењем због потеза које је у то време вукла америчка администрација, међу Египћанима се изнова будио и про- руски сентимент који је прекидом сарадње са Совјетским Савезом и зближавања с Америком одавна нестао. Слике које су се тада могле видети по египатским градовима више него довољно су говориле како размишља већи део Египћана.
Након краће шутње на збивања у Египту је реаговао и званични Кремљ који је током немира у јулу од египатског војног врха тражио да заштити народ, мањине, а посебно ону најслабију – египатске православне хришћане – који су од стране Муслиманске браће проглашени главним кривцима за њихов пад, па је тих дана је трајао прави погром над скоро десет посто Копта колико их живи у Египту. Огорчени блиским везама Вашингтона и Муслиманске браће и охрабрени руском подршком, Египћани су захтевали да се Москва што више укључи у политичке процесе у муслиманском свету, међутим директна сарадња Москве и Каира на некој вишој разини наредних месеци ипак не остварена.
Иако су Египћани током протеста који су довели до рушења Муслиманског братства тражили да Каиро одбије америчку финансијску и било какву другу помоћ, чак и да се ништавним прогласи мировни уговор којега су 1979. у Кејп Дејвиду потписали тадашњи египатски председник Анвар Ел Садат и изралески премер Менахем Бегин, генерал Ал – Сиси и влада у Каиру су се суздржали од таквих радикалних потеза.
С друге стране су бројни експерти, аналитичари и званичници у Сједињеним Државама упозоравали Белу кућу да прихвати египатску стварност и не распирује анти – америчко расположење, јер ће у противном Барак Обама бити главни кривац за савез Египта управо с Русијом.
Шта после свега чини Барак Обама?
У среду, 9. октобра, доноси одлуку о блокирању испоруке тенкова, борбених авиона, хеликоптера и ракета Каиру, као и ускраћивање $ 260,000,000 помоћи египатској војсци и влади, средства која су била’америчка финансијска потпора на путу ка демократији’, што преведено на језик америчке администраце значи рехабилитацију Муслиманске браће и њихово учешће на изборима. Египат је и овај пут поручио како неће да попусти пред америчким ултиматумом.
Вашингтон је дакле остварио своју претњу, ускратио помоћ Египту, а упозорења на која се Барак Обама оглушио постала су главна тема у Тел Авиву, Ријадху, Дохи, војним и дипломатским круговима у Сједињеним Државама, европским престоницама; практично свуда где постоји бојазан од зближавања Москве и Каира, а што су египатски демонстранти тражили још пре три месеца. У то је време утицајни портал који промовише пријатељске односе између Европе и Израела писао ”како је САД на погрешној страни историје и да је Египат, по свему судећи, успео измаћи контроли Сједињених Држава, а развој ситуаце може довести до тога да крене путем Венецуеле или Бразила”. Слично су писали и остали водећи изреалски медији.
Ројтерс наводи ’како би се Обами његова одлука могла да разбије о главу, јер ће ускраћивање војне и економске помоћи Египту за промовисање демократије натерати Каиро да потражи помоћ негде другде, што ће умањити утицај Вашингтона у земљи која је кључ за стабилност Блиског Истока’.
Обама очигледно не разуме како је у интересу Сједињених Држава да Египтом влада секуларан влада, па макар и под утицајем војске, уместо демократски изабраног Муслиманског братства које би пре или касне земљу одвело у исламистичку диктатуру с несагледивим последицама за прозападни блок и суседни Израел.
Уместо разумне одлуке Вашингтон је одабрао пут који ће га да удаљи од свог главног регионалног савезника: Египта. Након 35 година војне и дипломатске сарадње Америка доноси одлуку којом губи савезника који контролише Суецки канал и има мировни споразум с Израелом и то из разлога што је у јулу египатска војска свргнула првог демократски изабраног председника, исламиста Мохамеда Мурсија.
Египатска влада, други највећи прималац америчке помоћи након Израела, не намерава да попусти пред америчким притиском, а командант египатске војске Абдел Фатах Ал – Сиси, данас један од најпопуларнијих људи у земљи, свестан је да Вашингтон и даље подржава Муслиманску браћу. У исто време, чланови Братства верују Обами јер он и даље оно што се догодило у Египту назива’војним ударом’. Вашингтон са својим упитним кредибилитетом има врло мале шансе да ове две стране натјера на компромис и да без напетости учествују у демократском политичком процесу. Европска унија са своје стране, која се трудила да буде колико – толико неутрална, нема скоро никаквог утицаја на збивања у Египту.
Чу Романо Хоринг за Амерички Тинкер је то појаснила овим речима : ’Обама је у свом говору пред Уједињеним нацијама помоћ Египту од 1,55 млрд долара, укључујући и 1,3 млрд долара помоћи египатској војсци, условио поштивањем демократских стандарда. Египатска војска никада неће да дозволи Муслиманској браћи да учествује на изборима. Инсистирајући на подршци Муслиманској браћи Сједињене Државе и Израел ће да остану без савезника и Руси ће се након више деценија моћи да се врате у Египат’.
Дакле, када већ сви говоре о томе, посве је легитимно помислити како је у новонасталим околностима једино што преостаје Египту тражење новог савезника – Русе.
Египат се окреће Русији
Вашингтон се довео у ситуацију да египатска војска, највећа у арапском свету, због америчког’кредибилитета’након више деценија постане савезник њихове супарничке светске супер силе – Русе.
Египатски војни званичници су за Ројтерс изјавили да је у војном врху, током политичке кризе која је избила након свргавања Морсија, нарасло неповјерење према Сједињеним Америчким Државама. Наиме све их је ражестила подршка Вашингтона Муслиманској браћи. Додали су и’како уопште нису изненађени ускраћивањем финансијске и војне помоћи од стране САД – а.’
‘Постоји изрека међу нама да онај ко је покривен од стране Американаца, заправо је гол. Египатско војска истражује своје могућности и дефинитивно има планове да диверзификују изворе за набавку оружја, што укључује и Русију’, за Ројтерс је изјавио војни извор из Каира.
Дневни лист Ел – Ватан наводи ’како ће египатска војска ускоро расписати тендере за набавку оружја са нових тржишта, те да је то је такође последица наметања демократије и покушаја враћања Браства на политичку позорницу у Египту’
Израел сматра како ће због понашања америчке администраце египатским путем кренути и земље Арапског полуострва и ради своје сигурности тајно преговара са Русијом
Међу војним круговима у Египту се доста расправљало о сценаријима који су на крају довели до оваквог расплета. Према многима иза свега стоји Израел који је Вашингтону дао задатак да у арапском свету поставља марионетске исламистичке владе, а све како би дестабилизовао регион и на тај начин остао најјача регионална сила на Блиском Истоку. За такве тврдње нема доказа, али зато с Арапског полуострва стиже вест која је многе изненадила.
Саудијска Арабија је међу првима саопштила да је задовољна одласком Морсија и пружила подршку генералу Ал – Сиси и како ’Египат сад, уколико се одлучи да одмакне од Сједињених Држава, има простор за маневар’.
Осим тога, након што је свргнут Морси, Саудијска Арабија, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати су Египту обећали укупно 12 милијарди долара у зајмовима, субвенцијама и пошиљкама горива, што је уништеној египатској привреди потребно да би уопште функционисало.
“У поређењу са нашом помоћи, америчка помоћ је кикирики. Њен губитак неће финансијски утицати на Египат и ако буде потребно лако ће бити надомештена из земаља Персијског залива”рекао је Абдуллах Ал – Аскар, председник спољнополитичког одбора ’Шура већа ’Саудијске Арабије, које у саудијском парламенту има саветодавне овлашћења.
Саудијска Арабија је револтирана и натписима од пре неколико дана у којем је било речи о прекрајању граница, те подјели земље и једнако као Египат је фрустрирана америчком политиком као неодлучне суперсиле.
‘Стајалиште САД су нејасна и никоих не разуме, а ово је време када Египту треба помоћ. САД ће сигурно да изгуби подршку египатског народа и природно је да ће то да искористи нека друга светска суперсила’, за Ројтерс је изјавио неименовани саудијски владин званичник.
Израел са своје стране то тумачи на посве други начин. Подсетимо како је Тел Авив поздравио свргавање Морсија и будући да је позвао Обаму да подржи нову владу коју је изабрала египатска војска, било је јасно како није ускладио своје ставове са Стате Департмента.
Из Израела због односа Вашингтона према Египту и Саудијској Арабији сарадњу Каира с Москвом већ виде као свршен чин, а у блиској будућности предвиђају како би истим путем могао да крене и Ријад, те остале земље Арапског полуострва.
‘Не бих се изненадио да сутра, ако не сутра онда прекосутра, Саудијци и остале земље из Залива започну тајне преговоре с Русима, а све како би се осигурали када за то дође време’, за израелски радио је изјавио бивши израелски министар одбране Бинјамин Бен Елиезер.
Москва инсистира на претварању Блиског Истока у зону без оружја за масовну уништење
После успеха руско-америчке иницијативе за уништавање хемијског оружја у Сирији, Москва све упорније тражи одржавање међународне конференције о формирању на читавој територији Блиског Истока зоне слободне од оружја за масовно уништење.
Међутим резолуција УН о том питању, усвојена још 2010. године, није испуњена због става САД и Израела, истакао је директор Центра за евроатлантску безбедност МГИМО, професор Александар Никитин. У интервјуу за Глас Русије он је анализирао напоре страна на формирању сличне зоне.
Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров после преговора 11. октобра у Москви са својим кувајтским колегом изјавио је да прогрес у таквим правцима као што је уништавање хемијског оружја у Сирији, преговори о иранском нуклеарном програму, још акутније поставља проблем сазивања међународне конференције за формирање зоне слободне од оружја за масовно уништење на Блиском Истоку.
Први пут идеју да се формира ненуклеарна зона на Блиском Истоку истакли су 1974. године Иран и Египат. 1990. године председник Египта Хосни Мубарак је предложио да се регион учини слободним од свих видова оружја за масовно уништење. Александар Никитин истиче са тим у вези да и даље главни проблем региона јесте нуклеарно оружје Израела, које подразумева од сто до двеста пуњења, мада се то пориче од стране званичних власти Израела.
Све земље света полазе о тога да више од сто нукеарних пуњења постоји у центру блискоисточног конфликта. Постоје и средства за њихову доставу. шта више, постоји озбиљна намера Израела да се користи то нуклеарно оружје као оружје за одвраћање политичким, а можда и војним путем, ако притисак на Израел од стране његових суседа буде значајан.
Са друге стране, Саудијска Арабија и Сирија нису постписнице Споразума о оштој забрани нуклеарних проба. Низ дражва региона, међу њима Сирија и Египат, нису испуниле до сада обавезе уништавања хемијског оружја. Израел је потписао Конвенцију о хемијском оружју, али није ју ратификовао. Осим тога, ова држава, као и Алжир, нису потписали Конвенцију о забрани разраде, производње и нагомилавања резерви биолошког и токсичног оружја.
Мултиралтерални дијалог о претварању Блиског Истока у зону слободу од оружја за масовно уништење могао би да буде започет на међународној конеренцији о чијем одржавању је донета одлука под окриљем УН још 2010. године. Ипак њено одржавање заказано за 2012. годину било је одложено због става Израела и низа западних земаља. Није једнозначан ни став Турске, Саудијске Арабије, Ирана и Сирије, подсећа експерт.
Израел блокира почетак преговора тиме што одбија да усмерава реалне овлашћене делегације на било какве преговоре по том питању. А земље које сам навео балансирају на ивици доношења политичке одлуке: да ли ће оне да затварају себи могући пут ка производњи, чувању, пробама или разради неких видова новог наоружања.
Истовремено ситуација не делује безизлазно, сматра Никитин. Са једне стране скоро читава јужна полулопта је зона слободна од оружја за масовно уништење према међународним соразумима. Са друге стране, крајем 60-их година више од 35 земаља, чак такве неутралне као Шведска и Швајцарска, имале су нуклеарне војне програме. Ипак после склапања Споразума о нераспростирању нуклеарног оружја, њихов број се смањио на девет.
По мишљењу експерта, сада на Бликом Истоку реално је достизање скроминијих циљева него што је ликвидација нуклеарног оружја Израела. На пример, од држава региона може се издејствовати обавеза да не размештају на својим територијама туђе оружје за масовно уништење.
