Прочитај ми чланакСастанак Заједничког савета НАТО–Русија у Бриселу у среду претворио се од разговора о Украјини у расправу о распаду Југославије.
Како незванично сазнају хрватски медији, Руси су отворили питање распада Југославије тврдњом да је НАТО својим бомбардерима разбио Југославију, што је по Русима само један у низу доказа да је тај војни савез био агресиван у ширењу на бивше социјалистичке државе.
На овакве руске тврдње је први одговорио представник Хрватске, амбасадор Марио Нобило, који је у време распада Југославије био спољнополитички саветник првог хрватског председника Фрање Туђмана, а касније и амбасадор Хрватске при УН.
Састанак је, наравно, протекао иза затворених врата, детаље сазнајемо само незванично од наших извора, али је и генерални секретар Јенс Столтенберг јавно говорио о овом делу разговора са Русима, који се тиче распада Југославије.
„Југославија се није распала због НАТО“
Новинари су Столтенберга на конференцији за новинаре питали како је одговорио на тврдње Русије да је улога НАТО-а у Југославији и Либији контроверзна.
Столтенберг је потврдио и да су током састанка Савета НАТО–Русија представници Хрватске, Словеније и Црне Горе узели реч и говорили о томе шта се заиста дешавало током распада Југославије, а шта је супротно ономе што су Руси данас говорили.
„Неколико савезника који су били део бивше Југославије је врло јасно рекло да се Југославија није распала због НАТО-а, већ због унутрашњих разлога, унутрашњих сукоба. НАТО је дошао касније, да спречи злочине“, рекао је Столтенберг.
„Цела идеја да је НАТО крив за распад Југославије је погрешна. Требало је зауставити злочине, прво у БиХ, а потом и на Косову. Али у том тренутку Југославија се већ распала“, додао је генерални секретар Алијансе.
Извори хрватских медија рекли су да је и сусрет НАТО савезника са Русима, управо после покретања теме распада Југославије, постао емотивнији и попримио јачи тон.
Наводно су Хрвати променили цео тон разговора, хтели су да нагласе да Русија може бити конструктиван играч у међународној безбедносној политици.
Навели су да је током распада Југославије Русија била конструктивна и активно сарађивала са западним силама.
Нагомилавање руских трупа на руској територији у близини границе са Украјином и даље оставља савезнике у чврстом уверењу да се Русија спрема за велику инвазију, па НАТО жели да види деескалацију на руској страни.
А услови које је Москва недавно поставила за НАТО, укључујући писмене гаранције да више неће бити ширења НАТО-а на исток и захтев да се НАТО снаге повуку на линије из 1997. године, пре проширења на централну и источну Европу, у среду током састанка убедљиво одбијени од свих тридесет земаља савезника.
Савезници су поново потврдили политику отворених врата НАТО-а и право сваке нације да изабере сопствене безбедносне аранжмане.
„Савезници су јасно ставили до знања да неће одустати од своје способности да штите и бране једни друге, укључујући и присуство НАТО трупа у источном делу алијансе“, рекао је генерални секретар Јенс Столтенберг на конференцији за новинаре после седнице Савета НАТО–Русија.
Како на састанку у понедељак у Женеви, где су Американци и Руси разговарали о истом питању, на данашњем састанку у Бриселу ништа није решено, само су утврђени ставови две стране, уз очекивање да се дијалог може наставити, али под условом да Русија смањи напетост.
НАТО је заинтересован за дијалог са Русима о неким важним питањима о којима није расправљано у дијалогу већ неколико година.
То су теме попут новог споразума о контроли наоружања, споразума о транспарентнијем извођењу војних вежби, о смањењу опасности од сајбернапада и слично. НАТО једноставно не жели да говори о највећим жељама Русије, исписаним у два предлога безбедносних споразума које је Москва послала САД и НАТО са жељом да их закључе и тако промене безбедносну архитектуру Европе.
НАТО не жели да преговара о највећим жељама Русије
НАТО ипак једноставно не жели да говори о највећим жељама Русије, исписаним у два предлога безбедносних споразума које је Москва послала САД и НАТО са жељом да их закључе и тако промене безбедносну архитектуру Европе, али из НАТО поручују да нема компромиса.
„Нећемо пристати на компромис о темељним принципима. Нема компромиса о суверенитету и територијалном интегритету сваког народа у Европи. Нећемо пристати на компромис о праву свих држава да изаберу свој пут, укључујући и безбедносне аранжмане које желе да учествују. И нема компромиса о праву савезника да штите и бране једни друге“, рекао је Јенс Столтенберг.
Он је додао да НАТО остаје спреман за дијалог „у доброј вери“, али да истовремено мора бити спреман да „Русија поново изабере конфронтацију“.
„Свака употреба силе против Украјине била би озбиљна стратешка грешка Русије, са озбиљним последицама, а Русија би платила високу цену“, рекао је генерални секретар НАТО, који је последњих дана био још експлицитнији када је рекао да је НАТО спреман на избијање новог рата у Европи.
Иато тако је речено да је одлука о приступању НАТО искључиво ствар Украјине и 30 савезника.
„Русија нема вето на питање да ли ће се Украјина придружити“, каже генерални секретар Столтенберг.
Руси остају при свом аргументу да је ширење НАТО-а на исток био и остао доказ агресивности војне алијансе, али је Јенс Столтенберг то демантовао на конференцији за новинаре, као и амбасадори савезника који су некада били део Варшавског пакта.
„НАТО је одбрамбени савез. Никада ниједну нацију нисмо присиљавали или терали да се придружи нашем савезу. Та идеја, да је ширење НАТО-а агресивно, апсолутно није тачна. Проширење НАТО-а је камен темељац ширења демократије и слободе широм Европе“, рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 11, 2022
