Pročitaj mi članak

POSLE POBEDE TRAMPA, Evropi preti „scenario iz horora“?

0

Iako se u maju pobeda Donalda Tampa na američkim predsedničkim izborima činila gotovo nemogućom, jedan visoki evropski zvaničnik upozorio je na Tviteru pre samita G7 u Tokiju na „scenario iz horora“.

angela merkel oland440

Замислите, написао је Мартин Селмаир, шеф кабинета председника Европске комисије Жан Клод Јункера, да уместо Барака Обаме, Франсоа Оланда, Дејвида Камерона и Матеа Ренција на самит Г7 наредне године дођу Доналд Трамп, Марин ле Пен, Борис Џонсон и Бепе Грило, преноси „Јутарњи лист“.

Само месец дана касније Британија је шокирала свет гласањем за излазак из Европске уније. Камерон је понео оставку на место премијера, а Џонсон, бивши лондонски градоначелник је посао министар спољних послова Велике Британије.

Сада, када је Трамп победио на изборима своју демократску противкандидаткињу Хилари Клинтон, популистички цунами, који се пре неколико месеци чинио бизарним постаје стварност, а последице за европско политичко окружење могле би бити огромне.

Врућа 2017. у ЕУ

Године 2017. бирачи у Холандији, Француској и Немачкој, а могуће и у Италији и Британији, изаћи ће на изборе после тријумфа Трампа и Брегзита као и „токсичне политике“ која је водила те кампање.

Европске популистичке странке, које су поздравиле Трампову победу у среду, сигурно неће заборавити лекције извучене из тога.

„Данас Сједињене Државе, сутра Француска“, написао је на Твитеру оснивач француског Националног фронта Жан Мари ле Пен, отац председнице те партије Марин ле Пен.

Данијела Шварцер, директорка истраживања у Немачком већу за спољне односе (ДГАП), рекла је да Трампова агресивна тактика представља модел за популистичке европске странке у предстојећим кампањама.

„Разбијени табуи, размере политичких сукоба, Трампова агресија коју смо видели, то може да прошири делокруг онога што постаје замисливо у нашој властитој култури“, рекла је Шварцер.

‘Ајмо, аустријски и остали десничари

Почетком идућег месеца Аустријанци ће поновити други круг председничких избора на којима би победу могао да однесе Норберт Хофер из Слободарске странке, чиме би постао први крајње десни челник државе у Западној Европи од Другог светског рата.

norbert-hofer

Истог би дана референдум о уставној реформи, којим премијер Рензи ризикује своју будућност, могао да наруши политички ред у Италији и да погура Грилов левичарски популистички покрет Пет звезда ближе освајању власти.

Десничарски националисти већ воде владе у Пољској и Мађарској. У Западној Европи за сада се чини далеком могућност да неко попут Трампа преузме власт.

Марин ле Пен најпопуларнија у Француској

У Француској, која има председнички устав, мали су изгледи да Марин ле Пен победи на пролеће на председничким изборима, на којима је фаворит Ален Жипе. Али…

Фото: АП

Фото: АП

Испитивања јавног мњења показују да ће Ле Пен освојити више гласова од било ког другог политичара у првом кругу избора. Чак ако и изгуби у другом кругу, на шта анкете указују, њен наступ вероватно ће се сматрати прекретницом за крајњу десницу континенталне Европе.

Истовремено, то би Ле Пеновој могло да да снажну платформу за борбу против реформи које обећавају Жипе и његови конзервативни противкандидати за председника.

Ангели одзвонило?

У Немачкој, где ће избори бити одржани идуће јесени, противимигрантска странка Алтернатива за Немачку (АфД) постала је снага на националном нивоу само три године пошто је основана, а канцеларка Ангела Меркел кажњена је на низу регионалних избора због своје политике према мигрантима.

Меркел би могла да објави, најраније до идућег месеца, да планира чеврти мандат, и ако се кандидује могла би, према тренутним анкетама, и да победи.

Међутим, остала је без подршке сестринске конзервативне странке, баварског ЦСУ-а. Њена једина опција за задржавање власти могла би да буде у партнерству с традиционалним противником – социјалдемократима – што је комбинација која се некад сматрала немогућом, али је сада постала норма.

„Велика стабилност немачког политичког устава у послератном раздобљу била је изграђена на његове две умерене странке“, казала је Шварцер. „Али, ако се садашњи тренд настави, чак и велике коалиције можда више неће имати довољну подршку да би владале“.