Pročitaj mi članakNemački mediji su posetu Vladimira Putina Berlinu, gde će danas biti održan sastanak „Normandijske četvorke“, nazvali „senzacijom“.
© REUTERS/ Ukrainian Presidential Press Service/Mikhailo Palinchak
„То је мала сензација: руски председник ће се у среду састати са Меркеловом, Оландом и Порошенком у канцеларији федералне канцеларке у Берлину“, пише „Дојче веле“.
Како наводи лист, Владимир Путин је раније отказао посету Француској где је требао да се састане са Франсоа Оландом. Међутим, он је прихватио позив федералне канцеларке.
„Чињеница да ће четири лидера одржати заједнички састанак у немачкој престоници сам по себи је велики успех за канцелара“, наводи лист.
Последњи пут „Нормандијска четворка“ се састала у октобру прошле године у Паризу.
„Дојче веле“ обраћа пажњу на однос Немачке према идеји нових санкција против Русије. Ако би у ЕУ постојало јединство по том питању, тешко да би било могуће наговорити Путина да допутује у Берлин.
„Хафингтон пост“ је такође навео да је посета Путина „политичка сензација“, наводећи да руски председник није посетио Берлин од уласка Крима у састав Русије.
„Посета Путина је била неочекивана. До јуче није било чак ни званичне потврде Кремља“, наводи лист.
Лист „Ное оснабрукер цајтунг“ је посету Путина назвао „добром вешћу“.
„У позадини великог броја лоших вести појавила се једна добра: председник Путин ће посетити канцеларку како би разговарао о кризи у Украјини. Путин је за отворен дијалог када се са њим разговара на равноправним основама“, пише лист.
Лист „Билд“, међутим, пише о предстојећем сусрету у свом познатом агресивном стилу против Русије.
„Да ли ће Меркелова данас зауставити Путина?“, пита се аутор.
Међутим, очекује се да „Нормандијска четворка“ у Берлину разговара о решавању украјинске кризе, а могуће је и да ће се дотаћи и ситуације у Сирији. Притом, Ангела Меркел је „са сигурношћу“ изјавила да не треба очекивати чудо.
„Међутим, увек је потребно разговарати“, навела је она.
ASSOCIATED PRESS: Путин мајстор у подели Европе
Руски председник Владимир Путин се показао као мајстор за уношење раздора међу Европљане, пише AП.
AП наводи да ниједан геополитички изазов можда неће бити тежи за ЕУ од њеног „све непредвидљивијег и опаснијег суседа на истоку“.
У третнутку када се лидери ЕУ спремају да размотре оштрији приступ Русији, Путин их је можда већ надмудрио, указује америчка агенција.
Руски авиони су, подсећа AП, прекинули ваздушне ударе на Aлеп у Сирији припремајући се за привремени мир који је најавила Москва, а Путин данас иде у Берлин како би разговарао о миру у источној Украјини на састанку Нормандијске четворке.
„Последњи потези руског председника ће готово сигурно повећати поделе у ЕУ око тога да ли да се уведу оштрије санкције Москви“, пише америчка агенција.
Лидери ЕУ треба да преиспитају политику према Русији на самиту у Бриселу који почиње у четвртак, али готово нико не рачуна на јединствени став, подсећа агенција.
ЕУ је већ увела економске санкције Русији због Крима и источне Украјине, али оне до сада нису изазвале ни пукотину у Путиновом чврстом ставу, пише AП.
Као неко ко потиче из земље чувене по шаховским шампионима, Путин зна како да користи слабости ЕУ, која за разлику од њега мора да постигне консензус по свим важним питањима, указује агенција.
Један од кључних разлога унутрашњих подела ЕУ је економске природе. За разлику од СAД, ЕУ зависи од Русије за енергију као и извоз, подсећа AП.
Због санкција ЕУ и противмера које је увела Русија, трговина између Русије и Мађарске је опала за 50 одсто у 2015. години, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто и додао да је тешко замислити да ЕУ може да буде конкурентна на светском тржишту „без прагматичног обнављања сарадње са Русијом“.
И Италија и Словачка, која председава Унији, нису спремне да подрже оштрије санкције, док је немачка канцеларка Aнгела Меркел данас рекла да санкције према Русији због Сирије треба да остану опција.
Међутим, чак и она, за разлику од Путина, мора да ради унутар ограничења парламентарне демократије где њени млађи коалициони партнери не показују много ентузијазма за јачање притиска на Мосвув, закључује AП.
У међувремену, немачке компаније се залажу за финализацију планова за нафтовод испод Балтичког мора који би омогућио Русији да шаље природни гас западноевропским клијентима заобилазећи Украјину, док Меркелова изгледа прећутно подржава Северни ток 2, упркос љутитом противљењу неких других чланица ЕУ, наводи се у тексту.
Москва поручује да је на ЕУ да побољша односе.
„На ЕУ је да пружи одговор јер ЕУ је та која је кренула путем такозваних санкција и прекида системске сарадње“, рекао је руски амбасадор при ЕУ Владимир Чизов.
