Прочитај ми чланак
(Deutsche Welle)
Америчка предузећа су приморана да дуго чувају своју електронску преписку и друга документа – како би могли да се употребе као доказни материјал на суђењима. Скандал са надзором коштаће САД око 35 милијарди долара.
Лист Зидојче цајтунг преноси да се америчке фирме жале да их чување електронске документације на дужи рок превише кошта. „После серије судских процеса, концерни су приморани да дуго чувају осетљиве материјале за случај да у вези са обрађеним предметима дође до судског процеса.“
Лист наводи да је тако концерн Ексон мобил за својих 5000 запослених дао инструкцију да не бришу ниједан документ ни из својих рачунара, ни из рачунара својих колега.„Стотине запослених у Мајкрософту седе на милионима старих електронских писама, радних докумената и чат-порука.“
Адвокати поменутих фирми кажу да су оне током протекле деценије накупила права брада докумената – због многобројних судских одлука које су код њих развиле претерани опрез. Зато су ови концерни решили да изврше притисак на америчке судове. Фирме више не желе да им се изричу казне због ненамерног брисања докумената који би могли да буду употребљени као докази у цивилним процесима. Оне траже нове јединствене смернице које би им омогућиле да се ослободе „баласта“. На тај начин би могле да уштеде значајне суме новца – и да га уложе у сопствене пословне пројекте.
„Али, та офанзива је наишла на отпор“, пише даље минхенски дневник: „Адвокати тужитеља се жале да би предузећа могла да бришу документа која нису повољна по њих када виде да им се ближи неки судски процес – а то омета трагање за истином“, као што је рекла адвокатица специјализована за људска права Џенифер Клар. Додуше, фирме нису у обавези да чувају комплетну документацију – обавеза наступа тек када постане јасно да је на помолу правни спор. А то се дешава, на пример, када стигне писмо адвоката.
Чување комплетне документације је резултат претераног опреза, логике која се темељи на чувеном: „никад се не зна…“ – јер су већ многима изречене драконске казне због уништавања документације, иако то уништавање није било намерно изведено да би се нешто прикрило пред судом. Сада судови разматрају могућност да смање казне за брисање докумената – односно, да оне остану високе само у случајевима када је „доказни материјал уништен са злим намерама.“
Скандал због НСА и електронске шпијунаже ће САД до 2016. коштати 35 милијарди долара, преноси дневник Велт. Главни разлог за то су сумње у сигурност фирми као што су Сиско, Мајкрософт или Гугл. Клијенти тих фирми се опредељују за друга решења која сматрају сигурнијим. Велт цитира Ребеку Мекинон из вашингтонске организације Њу америка фаундејшн, која каже „да је потенцијална штета огромна када се зна колико наш раст зависи од информационе индустрије. […]
Сиско системс, највећи светски произвођач опреме за рачунарске мреже, преноси да су открића о НСА изазвале озбиљну скепсу међу клијентима у земљама убрзаног индустријског развоја. „Открића Едварда Сноудена имају велики потенцијал да нанесу озбиљну штету нашој конкуррентности“, рекао је Ричард Салгадо, директор за информациону безбедност фирме Гугл. Он се то рекао једном одбору америчког Сената мислећи на своју фирму, али и на фирме Епл, Фејсбук и Мајкрософт: „Поверење које је сада угрожено, за наша предузећа је од огромне важности.“
Сви немачки медији су пренели и писање америчког портала Хафингтон пост о праћењу сексуалних интересовања терориста на интернету. Тако немачки портал Хајзе пише да на тај начин САД намеравају да униште кредибилност муслиманских фундаменталиста. То произилази из једног документа одбеглог америчког информанта Едварда Сноудена.
„У једном интерном извештају од 3. октобра 2012. НСА указује да су они који радикализују муслимане посебно осетљиви када се испостави да приватно раде супротно од онога што јавно проповедају. На тај начин се подрива њихова оданост џихадистичкој ствари. А то може да се деси када се обелодани да су посећивали интернет стране са сексуалним садржајем или су комуницирали са неискусним младим девојкама сексуално слободним језиком.“
