Политико: Европских 50 милијарди за Украјину је практично ништа

11:35 07.02.2024.

Кијев је потпуно завистан од западних позајмица и грантова, без којих не би могао да покрије социјалне издатке, плате запослених у јавном сектору и пензије

Мастило на одлуци о слању новог пакета помоћи Украјини вредног 50 милијарди евра није се ни осушило, а већ је јасно да то неће бити ни приближно довољно новца, пише бриселски „Политико“.

С обзиром да финансије потребе Кијева расту из дана у дан, западне државе – а посебно оне у Европи – се суочавају са непријатном истином да ће Украјини директна финансијска помоћ бити потреба још дуго.

ЕУ је веровала да ће макар моћи да се ослони на Американце, али председник Џозеф Бајден не успева да убеди републиканце да подрже пакет помоћи за Кијев вредан 60 милијарди долара – у тренутку када победа Доналда Трампа на новембарским изборима делује као све реалнија опција.

Док је европских 50 милијарди евра предвиђено за период до 2027, Међународни монетарни фонд (ММФ) процењује да ће Украјини бити потребно 40 милиона долара финансије помоћи само током ове године.

За Кијев, највећи ризик представља губитак помоћи, који би га приморао да почне да штампа новац, што би довело до инфлације, пише „Политико“.

Европских 50 милијарди представља само мали део централног буџета ЕУ, који износи око 1,074 билиона током седмогодишњег периода, али је проналажење вишка новца у Унији традиционално изразито тежак задатак.

„Свима је јасно да 50 милијарди евра није довољно. Европа мора додатно да се потруди“, рекао је белгијски европосланик и председавајући Одбора за буџет у Европском парламенту Јохан ван Овертвелт.

Светска банка процењује да ће дугорочна обнова Украјине коштати око 411 милијарди долара.

Ситуација није много боља ни са друге стране Атлантика, где се републиканци противе предлогу закона који укључује 60 милијарди долара за Украјину. Иако предлог и даље није званично одбијен, готово је извесно да ће се то десити, наводи „Политико“.

У Европи се све више говори о томе да је тренутни модел спољног допуњавања украјинског буџета неодржив, те да ће Кијев пре или касније морати да научи како да буде финансијски самоодржив.

Још једна опција о којој се разматра је конфискација око 200 милијарди долара руске имовине замрзнуте углавном у ЕУ. Та опција има својих присталица зато што, за разлику од финансирања из буџета ЕУ, не захтева једногласност свих држава чланица.

Ипак, тај предлог је наишао на противљење три највеће државе чланице ЕУ – Немачке, Француске и Италије – које се плаше правних и финансијских последица такве одлуке.

Кијев је потпуно завистан од западних позајмица и грантова, без којих не би могао да покрије социјалне издатке, плате запослених у јавном сектору и пензије.

Брисел и Вашингтон су главни спонзори Украјине, а они су од почетка војне операције у фебруару 2022. послали 27,5 и 22,9 милијарди евра.

„Политико“ наводи да је планирана финансијска помоћ довољна да покрије овогодишње трошкове, али да би озбиљни проблеми могли да настану ако њен износ буде почео да се смањује током наредних година.