Pročitaj mi članak

Politika: Kakva je saudijska uloga u napadu 11. septembra

0

Član komisije za ispitivanje okolnosti terorističkog napada na SAD 2001. ukazuje na postojanje dokaza o umešanosti pojedinih saudijskih zvaničnika, ali ne i viših krugova u toj zemlji

ahmadinezad-avioni-nisu-mogli-da-sruse-kule-bliznakinje-slika-62842

Било је јасних доказа да су поједини намештеници саудијске владе уплетени у мрежу за подршку терористима који су напали САД 11. септембра 2001, оценио је, како преноси „Гардијан”, Џон Ф. Леман, члан комисије која је након те трагедије испитивала околности под којима је дошло до страдања око 3.000 особа.

Истражна комисија није нашла доказе да су за заверу Ал Каиде, чији су извршиоци махом потицали из Саудијске Арабије, знали шири и виши кругови у тој држави. У извештају комисије из 2002. године међу осумњиченима за умешаност у нападе спомиње се само један ондашњи службеник саудијског конзулата у Лос Анђелесу, који је потом депортован из САД.

Однедавно су, међутим, на таласу све веће јавне критичности према Саудијској Арабији, учестали захтеви да буде објављен целокупан извештај комисије, укључујући и 28 страница које су и даље под ознаком строге тајне, а баве се индицијама о упетљаности још неких Саудијаца у највећи терористички напад на тлу Америке.

Да је потребно обелоданити и те странице, слаже се и Леман, републиканац који је у администрацији Роналда Регана био секретар за морнарицу.

Ни Леман, преноси „Гардијан”, не верује да су саудијска краљевска породица и значајни јавни службеници знали да се припрема напад на САД, али сматра да су се председник и потпредседник комисије, Том Кин и Ли Хамилтон, „поигравали семантиком” када су недавно констатовали да су за само једног Саудијца откривене индиције да је био део завере.

Према Лемановим речима, сумња је пала на најмање петорицу званичника саудијске владе.

kule-bliznakinje-9-11-njujork-napad-foto-ap-1423845716-616751

Још један члан комисије, Тим Ремер, изјавио је недавно да би цео извештај требало да буде учињен доступним јавности како би се стало на пут спекулацијама и утврдило има ли разлога да се истрага о саудијској умешаности у напад поново отвори.

И анонимни члан комисије с којим је разговарао „Гардијан” сматра да је објављивање фамозних 28 страница потребно, додајући да је комисија веома строго испитивала саудијски „угао”, али очевидно не и довољно строго.

Саговорник британског листа потврђује гласине о томе да су поједини истражитељи комисије били незадовољни због тога што су индиције о уплетености Саудијаца скрајнуте у коначној верзији извештаја.

Тај извештај је стога доживљен као да их ослобађа од кривице, премда су у њему критиковани због подршке фундаменталистичком огранку ислама који су пригрлили и терористи, и због повезаности саудијске династије с добротворним групама које су финансирале Ал Каиду до 11. септембра.

Прошлог месеца, по повратку из посете Ријаду – где због односа затегнутих већ годину дана није дочекан са срдачношћу која се тамо пословично указује америчким председницима – Барак Обама је изјавио да ће ускоро бити донета одлука о томе да ли ће тајних 28 страница бити објављено.

Томе се, међутим, неколико дана касније успротивио шеф ЦИА Џон Бренан, уз констатацију да тај део извештаја махом садржи и сирови материјал, који су истражитељи касније проверили, те да би он могао у јавности створити погрешну слику и бацити сумњу на оне које је истрага ослободила од кривице.

Породице појединих жртава напада 11. септембра покушале су својевремено да пред америчке судове изведу неке од припадника саудијске краљевске породице, високих фигура у тамошњим банкама и добротворним фондовима за које се подозрева да финансирају џихадисте.

У томе их је спречио амерички закон који донекле даје имунитет страним држављанима.

Тај закон би, ипак, како је половином априла известио „Њујорк тајмс”, могао бити промењен тако да укине имунитет за оне нације чији су припадници били умешани у терористичке нападе који су изведени на америчком тлу и однели су животе Американаца.

Након тога су Саудијци, према изворима тог листа, упозорили Вашингтон да би у том случају могли продати америчке државне обвезнице које поседују и осталу имовину у САД, наводно укупно вредну 750 милијарди долара – под образложењем да би на то заправо били приморани јер би у противном амерички судови могли да им, по измењеном закону, заплене ту својину.