Прочитај ми чланак

Политичка и финансијска претња: Европска унија против Мађарске

0

Према писању европских медија, ЕУ спрема до сада незапамћене мере против једне државе чланице – и то само зато што не жели да подржи план слања помоћи Украјини

Аустроугарска монархија је као етнички и језички најшареноликија европска царевина свог времена често називана и „тамница народа“, у којој су милиони људи живели под немачко-мађарском политичком хегемонијом.

Управо је тај покушај наметања једне воље свим тим различитим народима и створило услове за јачање национализма који је, на крају, одиграо пресудну улогу у распаду те вишевековне монархије након Првог светског рата.

Седамдесетак година касније, почетком последње деценије XX века, група европских земаља формирала је Европску унију, у том тренутку замишљену као добровољни савез земаља које би, на демократским принципима, радиле на постизању заједничких циљева.

Иако је та идеја од самог почетка имала својих критичара, последњих година постали смо сведоци да Европска унија све мање личи на некакву „демократску заједницу“ суверених држава, а све више „тамницу народа“ у којој се одлуке доносе у једном центру – Бриселу, док се гласови оних који се не слажу са доминантним наративом свим силама потискују и гуше.

Последња жртва бриселског једноумља могла би да буде Мађарска, која се последњих дана налази на удару до сада незапамћених претњи из срца Европске уније – и то све због одбијања њеног премијера Виктора Орбана да подржи нови пакет помоћи за Украјину.

Судбоносни самит у Бриселу: Да ли ће Орбан поклећи?

У ишчекивању судбоносног специјалног самита Европског савета заказаног за 1. фебруар, на ком би европски лидери требало да одлуче о пакету помоћи за Украјину вредном 50 милијарди евра, западни медији су објавили серију текстова о потенцијалним мерама против једине државе која се отворено противи тој одлуци – Мађарске.

Тако је бриселски „Политико“ прошле недеље писао да европске дипломате све озбиљније разматрају активирање тзв. Члана 7. Уговора о Европској унији – популарно названог и „нуклеарна опција“ – којим би се Мађарској одузело право гласа у Европском савету. То би била одлука без преседана и представљала би својеврсан пуч већине над мањином, што је супротно правилима ЕУ да се одлуке о спољној политици морају донети једногласно.

Ипак, активација „нуклеарне опције“ захтева јединство осталих 26 држава чланица, а у овом тренутку није извесно да у ЕУ постоји та врста консензуса. Словачки премијер Роберт Фицо једини је до сад експлицитно одбацио укидање права гласа за Мађарску, али се шушка да постоји још земаља које се томе противе – али то не смеју јавно да саопште.

Неколико дана након текста у „Политику“, британски „Фајненшел тајмс“ је објавио да би ЕУ могла да уведе мере против мађарске економије, ако Орбан одбије да подржи пакет помоћи за Украјину.

Како пише тај лист, позивајући се на документ ЕУ у који су имали увид, Брисел је „припремио стратегију која је експлицитно усмерена на економске слабости Мађарске и која за циљ има да угрожавање њене валуте и уништење поверења инвеститора, како би нашкодила ‘радним местима и економском расту’ у Мађарској ако Будимпешта одбије да укине вето на помоћ Кијеву“.

У документу се наводи да би мере биле усмерене на мађарске економске слабости – укључујући висок јавни дефицит, високу инфлацију и слабу валуту.

Мере о којима је реч у чланку „Фајненшел тајмса“ више личе на нешто што би ЕУ увела земљама које сматра непријатељским, попут Русије и Ирана, а не држави чланици која је већ прихватила читав низ мера са којима се не слаже како би сачувала „европско јединство“.

Орбан: Спремни смо на компромис, али из Брисела стижу само претње

Мађарски премијер Виктор Орбан је, коментаришући чланак „Фајненшел тајмса“ у интервјуу за француски магазин „Поен“, рекао да је његова земља спремна на компромис, али да се налазе на удару озбиљних претњи из Брисела.

„Ми смо направили компромисни предлог: прихватићемо промене буџета, али се не слажемо са свотом од 50 милијарди евра, која је огромна. Не слажемо се ни да би је требало потврдити за наредне четири године. Мађарска је спремна да учествује ако нам буде гарантовано да ћемо сваких годину дана одлучивати да ли ћемо наставити са слањем новца“, рекао је он.

Орбан је додао да не сумња у аутентичност документа објављеног у „Фајненшел тајмсу“, а Европску унију је оптужио да се креће у „империјалистичком правцу“, поготово након што је Велика Британија напустила тај блок.

„Конкретно, Брисел последњих година води идеолошки рат против Мађарске и константно покушава да нас уцењује“, закључио је мађарски премијер.

Бриселска диктатура постаје све оштрија

Покушаји ЕУ да наметне своју вољу државама чланицама које се са њом не слажу није новост, али њене претње постају све озбиљније, сматра Душан Достанић са Института за политичке студије.

„То није нова појава, али данас постоје нови поводи. Притисци на оне који се не слажу са политиком Брисела стално расту, што време даље одмиче видимо да су они већи и да се понављају око ствари које раније ни би изазивале толико пажњу. Сада свако противљење постаје разлог за разматрање посебних мера“, каже он за РТ Балкан.

Достанић подсећа да је о томе и пре десетак година говорио тадашњи председник Чешке Вацлав Клаус, који је одлазак по мишљење у Брисел упоредио са одласком у Москву за време комунизма.

„У међувремену ствари нису постале ништа блаже, због тога бриселска администрација заиста заслужује поређење са источним блоком. Као што су источноевропске земље биле суверене само на папиру, то сада имамо и у ЕУ“, додаје он.

Стеван Гајић из Института за европске студије сматра да је Орбану политички далеко јефтиније да настави да трпи критике из Брисела, па чак и неке врсте претњи, јер је то апсолутно ништавно у односу на оно шта се од њих тражи – а то је да учествују у рату против Русије.

„Мађарска им представља проблем зато што се недовољно усклађује са политиком Брисела, она не жели да крши своје виталне интересе и да уђе у тој мери у непријатељску однос са Русијом. Орбан се понаша ако реалполитичар, што је данас у ЕУ права реткост“, сматра он.

Саговорник РТ Балкан наглашава и да су европске државе и народи заробљени од стране глобалистичких елита, чији је циљ наставак рата против Русије.

„Они немају исте интересе као њихове земље. Шолц, Макрон и Бербок нису ни Немци ни Французи, они се не воде интересима својих земаља већ једном глобалистичком агендом која је у рату против Русије“, наглашава он.

Извор: rt.rs

Ознаке: , , , , ,