Pročitaj mi članakPokušaj prekrajanja granica, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom i sa srpskim Kosovom, ovog puta neće proći, istakao je moldavski političar i deputat Bogdan Cirdja, komentarišući upozorenja da Zapad priprema vojno i političko prisajedinjenje zemlje Rumuniji.
Цирдја наводи да су се појавили моћни геополитички играчи, попут Русије, Кине, Индије и Бразила који су озбиљна противтежа Западу и НАТО-у.
„Стога им планови за уништење, слабљење и распарчавање Русије не иду на руку“, истaкао је.
Цирдја каже да би амбиције Румуније и НАТО-а у Молдавији могле би да доведу до грађанског рата у тој земљи, а да би реакција Русије у том случају била жестока.
„Ако НАТО уђе на територију Молдавије, то може аутоматски да изазове грађански рат, војни сукоб са Придњестровљем, а то ће аутоматски изазвати одговор Русије, јер у Придњестровљу има око 1.500 руских мировњака, а ту је и највеће војно складиште у Југоисточној Европи, које се налази у Колбасни“, сматра Цирдја.
Он је уверен да би одговор Москве био оштар и муњевит.
„С обзиром на то да Русија има моћну Црноморску флоту, која је наоружана системима „Калибар“, ракетним системима – „Оникс“ и хиперсоничним ракетама „Кинжал“ нико не сме да се игра са Русијом… Другим речима, на сваки покушај да се пипне Придњестровље и руски мировњаци, одговор ће бити тренутан, веома тежак и поразан. Спреман сам да се кладим у то“, рекао је Цирдја, коментаришући упозорења бившег председника Молдавије Игора Додона да Запад провоцира дестабилизацију у Молдавији како би оправдао „своје војно и политичко приступање Румунији и распоређивање НАТО трупа на територији земље“, те да се процеси наоружањавања и антируске хистерије специјално дешавају да би се оправдало присуство НАТО трупа на територији Молдавије.
На челу Молдавије, а у џепу румунски пасош
Цирдја такође наводи да је феномен латенте румунизације Молдавије већ покренут, а да независност те земље „постоји само на папиру“.
Он напомиње да готово читав државни врх те земље већ има румунско држављанство, укључујући молдавску председницу Мају Санду, председника парламента Игора Гросу и премијерку Наталију Гаврилицу, што се, како је оценио, вероватно дешава први пут у историји земље.
„Имамо грађане са румунским пасошима и држављанством на свим највишим државним функцијама – у Влади, Уставном суду и тужилаштву. Стигли смо дотле да и шеф Тужилаштва за борбу против корупције, који је тек именован, има америчко држављанство. Чак је и шеф Информационо-безбедносне службе (СИБ), која је пандан руског ФСБ-а, држављанин Румуније. Дакле, специјалне, обавештајне службе контролишу и воде држављани Румуније, па о каквом онда суверенитету и независности државе можемо говорити?!“, истиче Цирдја.
Он додаје да ће наредних дана, према најавама Игора Гросуа парламенти Молдавије и Румуније, по први пут у историји, одржати заједнички састанак два парламента, док сусу претходно одржани и састанци влада две земље.
„Данас је је румунски Депатмент за односе са Молдавијом јавно и свечано саопштио да је скоро милион Молдаваца добило румунско држављанство. Подсетићу, данас на територији Молдавије живи 2,6 милиона грађана, што значи да више од једне трећине становништва има румунско држављанство…“, каже Цирдја.
Осим тога, поједини румунски политичари ситуацију у Украјини користе за решавање својих политичких амбиција у циљу прекрајањања граница.
„Недавно се пољски председник Анџеј Дуда састао са Владимиром Зеленским и изјавио да не би требало да постоје границе између Украјине и Пољске, а у последње време све више румунских највиших званичника изјашњава да је Молдавија део сфере геополитичких интереса Румуније, да имамо заједничку границу, заједничку културу, заједничку историју… Намера неких румунских политичара је да искористе ситуацију сукоба у Украјини и да реше своје политичке амбиције… Нећемо се нимало изненадити ако одређене западне структуре, на пример, Велика Британија или САД, буду имале планове о подели Украјине и припајању Пољској и припојању Молдавије Румунији“, каже Цирдја.
Говорећи о расположењу у народу, он наводи да се две трећине становништва – а најмање 52-60 одсто – снажно залаже за независност Молдавије, јер „не желе да буду нека заостала покрајина или провинција унутар Румуније, и грађани другог или трећег реда“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 12, 2022
