Европска унија са 125 милиона евра помаже својим пољопривредницима које је погодио руски ембарго на аграрне производе. То би могао да буде тек почетак дугачке листе мера које ће папрено коштати буџет ЕУ и чланица.

Брисел је присиљен да завуче руку у џеп након што је Москва забранила увоз меса, рибе, млека, воћа и поврћа из ЕУ. До новембра ће из буџета Уније бити подржавани произвођачи лако кварљивог воћа и поврћа које пропада у недостатку руског тржишта. „Ове мере треба да ублаже притисак на европско тржиште због ненајављеног губитка важног извозног тржишта“, каже Роџер Вајте, портпарол бриселске администрације задужен за пољопривреду. У преводу, холандски парадајз, пољске јабуке или шпанске брескве више не могу у Русију, па постоји опасност да само тржиште ЕУ буде претрпано овим производима те да због велике конкуренције цене (и приходи сељака) драстично падну. „То мора да се спречи. Зато наше кризне мере одмах ступају на снагу“, најавио је Дачиан Чолош, европски комесар за пољопривреду.

Тек почетак

Пољопривредници сада могу да униште пет одсто својих производа и да из европског аграрног буџета покрију половину настале штете. Међутим, уколико произвођачи не униште воће и поврће него да поклоне рецимо народним кухињама и школама, Брисел ће им рефундирати комплетну суму – за оних пет одсто производа. „Буџет за то је 125 милиона евра. Тиме ћемо склонити производе са тржишта и подстаћи бесплатну поделу намирница“, каже Вајте. Кризни фонд из којег долази новац постојао је и раније, то јест није створен посебно због привредног рата са Русијом. Још пре тога су рецимо Шпанија и Француска тражили од Брисела да спречи слом цена брескви и нектарина – до пада је могло доћи због неочекивано добрих приноса.

Како се незванично чује по ходницима Европске комисије, ускоро би мере ЕУ могле да буду проширене. Русија је годишње увозила воћа и поврћа у вредности од 1,3 милијарде евра, али тренутним мерама ЕУ нису заштићене све врсте ових намирница. А тек онда следи прича о млеку, млечним производима и месу. „Ценовни притисак на тржишту сира и млека доћи ће тек кроз неколико седмица“, каже за ДW Ромуалд Шабер, председник Европског удружења млекара. „Не можемо још да кажемо колики ће ефекат бити на тржиште млека, то би у овом тренутку била шпекулација. Једино што је сигурно је да ће ефекта бити.“

Европска унија би могла да смањи квоте за производњу млека, да откупи и ускладишти вишак. То би, кажу стручњаци, била жестока тржишна интервенција држава, односно Уније, што је супротно европској пракси. Ромуалд Шабер сматра да је Унији и пре руског ембарга требала боља ценовна политика у аграру. Понирање цена на тржишту млека дешава се увек изнова, чак и када нема никаквог рата санкцијама. „У последњих пет година имали смо већ две озбиљне млекарске кризе. Уколико сада доживимо и трећу, многи погони биће егзистенцијално погођени. Поготово они који су инвестирали у будућност, повећали стада и планирали производњу за следећих 10 или 20 година“, додаје Шабер.

У игри 12 милијарди

Пољопривредници из Европске уније су прошле године извезли у Русију робе за укупно 12 милијарди евра. Зато извори у Бриселу упозоравају да ЕУ не може надокнадити својим произвођачима читаву суму – то би брзо пореметило буџет. Још није познато у које земље ће се прелити већ планирана помоћ од 125 милиона – чекају се захтеви пољопривредника. Зна се да највише у Русију извозе Литванија, Пољска и Немачка. У појединим чланицама ЕУ се власти уздају у интензивне кампање. Ту се виђају разне варијације на тему купујмо домаће. Рецимо Холандија својим грађанима рекламира парадајз паролом Заједно јаки, док су Пољаци код својих јабука били креативнији: Једна јабука дневно држи Путина подаље.

(Дојче веле)

Oznake: EU, Rusija, sankcije