Pročitaj mi članak

Početkom proksi rata sa Rusijom, zapadni stratezi su napravili šest grešaka

0

U zapadnom mejnstrimu vlada konfuzija: „Zemlja gasa“ poražena u Hladnom ratu, kojom je vladao „autoritarni režim na ivici kolapsa“, pobeđuje u posredničkom ratu protiv Zapada.

Pri pokretanju, zapadni stratezi su napravili šest grešaka, ističe kolumnistkinja Ljubov Stepanova.

O konfuziji Zapada svedoči i nominacija predsednice Centralne banke, Elvire Nabiuline u kategoriju spasilaca Rusije od strane lista „Politiko“. Prevazilaženje sankcija i ublažavanje njihovog efekta je bezuslovna zasluga celog finansijsko-ekonomskog bloka, a ne samo jedne osobe, već šire, vlade u celini, uključujući i premijera Mihaila Mišustina.

Drugi primer takve konfuzije je nerazumevanje zašto ukrajinske oružane snage nisu mogle da izvrše uspešnu kontraofanzivu. Na drugoj strani ovog novčića je iznenađenje- Kako su ruske oružane snage, posle katastrofalnog leta 2022, uspele da se transformišu i pokrenu održivu ofanzivu duž cele linije fronta.

Zapad ne ume da analizira institucionalnu stabilnost Rusije u celini. Američko tlo više ne gaji analitičare i stratege poput Henrija Kisindžera, koji je uspeo da stvori Himeriku (Kina plus Amerika) i oslabi SSSR.

Pa šta su zapadni stratezi pogrešili kada su započeli rat sa Rusijom u Ukrajini?

1. Nisu shvatili suštinu ruskog mentaliteta. Drugim rečima, nisu razumeli da se on sastoji od izuzetne strpljivosti (reč koja se teško prenosi na druge jezike), vere u Boga koji je „sa nama“ (ili kod ateista, vera da će se stvari nekako rešiti, razviti, stabilizovati itd.) i nespremnosti da se živi „pod tuđom palicom“. Čim zapadnjaci u raznim situacijama, pokušaju da započnu sukob sa Rusijom, „ruski medved“ izranja iz pećine, i tada napadaču postaje mnogo toga jasnije.

2. Nisu dobro procenili ruskog lidera, Vladimira Putina. Setimo se kako je predsednik Francuske, Emanuel Makron, došao u Moskvu neposredno pre početka sukoba da bi pokušao odgovoriti Putina od naglih poteza. Tokom konferencije za štampu, dok je Putin precizirao svoj stav o garancijama bezbednosti Rusije, Makron je s poluosmehom gledao u njega.

Kao da mu poručuje: „Gde ti to ideš? Sankcijama ćemo te uništiti.“ Sada Makronu nije do smeha. Već godinu dana unazad, izjavljuje da nije moguće uspostaviti sistem bezbednosti u Evropi bez uzimanja u obzir interesa Rusije. Sada, šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, odlazi u Makedoniju na sastanak OEBS-a da razgovara o toj temi, ali već pod uslovima koje postavlja Moskva.

3. Nade nisu opravdane ni kroz dvorski prevrat ni kroz nemilosrdni bunt. Prvi se nije dogodio jer se država potrudila da ga spreči. Usput rečeno, ovde je pretnja bila ozbiljna (setimo se samo Romana Abramoviča i njegove „posredničke delatnosti“ u Istanbulu).

Međutim, Zapad je sam obezbedio fijasko svojim agentima uticaja „paklenim“ sankcijama na ruski biznis. A zašto narodni bunt nije izbio – vidi tačku broj jedan. Jedinstvo ruskog naroda postalo je glavno iznenađenje za Zapad.

4. Loše su analizirali mogućnosti ruske ekonomije. Rusija nije samo prevazišla sankcije, već je krenula i na vojne pruge, pokrenula najmodernije proizvodnje svoje vojno-industrijske baze, ne prestajući pri tome izgradnju stanova, puteva, ledolomaca, elektrana, fabrika, ispunjavajući socijalne obaveze. BDP Rusije će ove godine porasti za 3,5%.

5. Potcenili su snagu ruske vojske. Ovde su pravili niz grešaka – od duha ruskog vojnika do sposobnosti ruskih vojnih lidera da brzo uče i prilagođavaju se. „Linija Surovikina“, fenomen jedinice „Vagner“, predstavljaće još iznenađenja u budućnosti.

6. Staviti ulogu na ukrajinski nacizam bila je duboko pogrešna strategija. Fašistički krstovi na nemačkim tenkovima iritiraju i te kako Ruse. Sam Bog je protiv takve Ukrajine i takvog Zapada.