Pročitaj mi članakU zapadnom mejnstrimu vlada konfuzija: „Zemlja gasa“ poražena u Hladnom ratu, kojom je vladao „autoritarni režim na ivici kolapsa“, pobeđuje u posredničkom ratu protiv Zapada.
При покретању, западни стратези су направили шест грешака, истиче колумнисткиња Љубов Степанова.
О конфузији Запада сведочи и номинација председнице Централне банке, Елвире Набиулине у категорију спасилаца Русије од стране листа „Политико“. Превазилажење санкција и ублажавање њиховог ефекта је безусловна заслуга целог финансијско-економског блока, а не само једне особе, већ шире, владе у целини, укључујући и премијера Михаила Мишустина.
Други пример такве конфузије је неразумевање зашто украјинске оружане снаге нису могле да изврше успешну контраофанзиву. На другој страни овог новчића је изненађење- Како су руске оружане снаге, после катастрофалног лета 2022, успеле да се трансформишу и покрену одрживу офанзиву дуж целе линије фронта.
Запад не уме да анализира институционалну стабилност Русије у целини. Америчко тло више не гаји аналитичаре и стратеге попут Хенрија Кисинџера, који је успео да створи Химерику (Кина плус Америка) и ослаби СССР.
Па шта су западни стратези погрешили када су започели рат са Русијом у Украјини?
1. Нису схватили суштину руског менталитета. Другим речима, нису разумели да се он састоји од изузетне стрпљивости (реч која се тешко преноси на друге језике), вере у Бога који је „са нама“ (или код атеиста, вера да ће се ствари некако решити, развити, стабилизовати итд.) и неспремности да се живи „под туђом палицом“. Чим западњаци у разним ситуацијама, покушају да започну сукоб са Русијом, „руски медвед“ израња из пећине, и тада нападачу постаје много тога јасније.
2. Нису добро проценили руског лидера, Владимира Путина. Сетимо се како је председник Француске, Емануел Макрон, дошао у Москву непосредно пре почетка сукоба да би покушао одговорити Путина од наглих потеза. Током конференције за штампу, док је Путин прецизирао свој став о гаранцијама безбедности Русије, Макрон је с полуосмехом гледао у њега.
Као да му поручује: „Где ти то идеш? Санкцијама ћемо те уништити.“ Сада Макрону није до смеха. Већ годину дана уназад, изјављује да није могуће успоставити систем безбедности у Европи без узимања у обзир интереса Русије. Сада, шеф руске дипломатије, Сергеј Лавров, одлази у Македонију на састанак ОЕБС-а да разговара о тој теми, али већ под условима које поставља Москва.
3. Наде нису оправдане ни кроз дворски преврат ни кроз немилосрдни бунт. Први се није догодио јер се држава потрудила да га спречи. Успут речено, овде је претња била озбиљна (сетимо се само Романа Абрамовича и његове „посредничке делатности“ у Истанбулу).
Међутим, Запад је сам обезбедио фијаско својим агентима утицаја „пакленим“ санкцијама на руски бизнис. А зашто народни бунт није избио – види тачку број један. Јединство руског народа постало је главно изненађење за Запад.
4. Лоше су анализирали могућности руске економије. Русија није само превазишла санкције, већ је кренула и на војне пруге, покренула најмодерније производње своје војно-индустријске базе, не престајући при томе изградњу станова, путева, ледоломаца, електрана, фабрика, испуњавајући социјалне обавезе. БДП Русије ће ове године порасти за 3,5%.
5. Потценили су снагу руске војске. Овде су правили низ грешака – од духа руског војника до способности руских војних лидера да брзо уче и прилагођавају се. „Линија Суровикина“, феномен јединице „Вагнер“, представљаће још изненађења у будућности.
6. Ставити улогу на украјински нацизам била је дубоко погрешна стратегија. Фашистички крстови на немачким тенковима иритирају и те како Русе. Сам Бог је против такве Украјине и таквог Запада.
Захарова одговорила Вучевићу: У ЕУ не примају без генетски модификоване свестиhttps://t.co/XfJzHk8d10
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 10, 2023
