Прочитај ми чланакПоред тога што је својим пословањем изазвао гнев готово читавог света рударски гигант Рио Тинто суочава се са још једним проблемом и то у самом језгру компаније. Акционари компаније побунили су се због бонуса од 10 милиона долара који је био намењен једном до шефова који одлази. Иако је реч о стандардној пракси Рио Тинта овога пута успротивило јој се чак 61 одсто управног одбора.
Наиме, ова компанија има фонд од 55 милиона долара из ког се исплаћују плате и бонуси за 14 водећих руководилаца компаније. Из истог овог фонда, у знак захвалности, исплаћује се и додатни износ сваком руководиоцу који одлази из компаније. Упркос побуни деоничара, руководилац због чије је исплате и настао проблем, ипак ће добити исплату јер је гласање било само саветодавно.
Побуну у компанији многи тумаче као реакцију запослених на то што је Рио Тинто прошлог маја уништио културну баштину Абориџина у клисури Јукан – две пећине од монументалног културолошког, етнографског и геолошког значаја. Рио Тинто минирао је 46.000 година старе пећине у клисури Јукан како би проширио рудник гвоздене руде што је изазвало негодовање и довело до неколико оставки.
Није први пут да се коцкице не поклапају
У септембру прошле године извршни директор Џин-Себастјан Џак и други високи руководиоци, укључујуц́и шефове одељења за гвоздену руду и корпоративне односе, најавили су да ц́е напустити компанију. Раније ове године председавајуц́и Симон Томсон и један од директора Мишел Л’Естранг такође су рекли да ц́е напустити компанију.
„На крају сам одговоран за пропусте који су довели до овог трагичног догађаја“, рекао је господин Томпсон у изјави, преноси ББЦ.
Одговарајући на исход гласања, компанија је саопштила: „Ово представља штрајк“.
Шта је разлог побуне?
Рио Тинто је 24. маја прошле године уништио 46.000 година старе пећине народа Пууту Кунти Курама и Пиникура у клисури Јукан у Западној Аустралији. У Извештају истраге, која је спроведена на захтев Парламента Аустралије, забележено је сведочење староседеоца “чија је туга због губитка неописива” и оцењено да је да је „улога компаније Рио Тинто у овој трагедији неопростива“.
Једна од те две пећине представљала је доказ да на том месту цивилизација постоји у континуитету чак 46.000 година, због чега представља знаменитост од националног и светског значаја. Истрагом је утврђено да је више ствари играло улогу у уништавању археолошког налазишта које датира још из времена последњег леденог доба, али и да је кривица Рио Тинта неупитна.
“Улога Рио Тинта у овој трагедији је неопростива. Водећи људи компаније су знали вредност онога што уништавају, али су свеједно одлучили да разнесу налазиште. Тражили су начине да униште пећине, упркос томе што су имали могућност да их сачувају“, пише у извештају.
Међутим, како се додаје, и закони Западне Аустралије су играли важну улогу приликом уништавања овог налазишта. Ни закон о абориџинској баштини из 1972. године није успео да га заштити „чинећи уништавање аутохтоног наслеђа легалним и готово неизбежним“.
„Недопустиво је да тако вредно наслеђе може бити уништено у складу са законом, остављајући власнике без начина да ефикасно интервенишу. Законодавство Западне Аустралије, које је омогућило уништавање клисуре Јукан, страшно је застарело и лоше се примењује“, наводи се.
Шта је још Рион Тинто уништио?
Center for Biological Diversity направио је мапу места на којима је Рио Тинто нанео или наноси штету људима и животној средини. Међу њима се налази и долина Јадра у Србији, где ова компанија планира ископавања литијума. На подручју Сједињених Америчких Држава на мапи су означена три места, у питању су два затворена рудника и један који је у плану.
Excellent map of #RioTinto‘s destructive legacy, courtesy of @CenterForBioDiv
We, together with @Jadar_Radjevina & @mirko_nik helped out with the Serbia Jadar mine info@londonmining @_YLNM pic.twitter.com/9xgRtHw6Nu— EARTH THRIVE (@Earth_Thrive) April 9, 2021
У Африци, у Намибији, Рио Тинто у већинском власништву има рудник уранијума (Рöссинг Ураниум Мине, Намибиа), који спада у највеће површинске руднике уранијума на свету.
На северу Азије, у Монголији, налази се рудник бакра Оју Толгоју којим такође управља Рио Тинто (Оyу Толгои Мине, Монголиа). Иако је овај рудник значајан ослонац монголске привреде, са великим потенцијалом за даљу експлоатацију, неспорне су негативне последице које оставља на животну средину кроз загађење вода, ваздуха, уништавање биљног и животињског света.
У Океанији, у Папуа Новој Гвинеји постоје остаци рудника Пангунаи (Пангуна Мине, Боугаинвилле, Папуа Неw Гуинеа) који је компанија Рио Тинто отворила 1972. године. Током седамдесетих и осамдесетих година то је био један од највећих рудника злата и бакра на свету.
Европа: Једини пројекат у Србији
Једина локација на европском континенту која је обележена на мапи, налази се у Србији. У питању је пројекат „Јадар“ којим је планирано ископавање руде литијума у долини Јадра, код Лознице. Уколико овај рудник буде био пуштен у рад, биће уништене велике површине плодне равнице у долини реке Јадар, а постоји и озбиљна опасност да водизворишта, реке и околно пољопривредно земљиште буду загађени, док ће људи морати да се иселе из својих домова. Животној средини и људском здрављу прети опасност не само од токсичне отпадне јаловине већ и од пара агресивних киселина које се користе за обраду литијума.
Активисти и правници упозоравају да се у процесу издавања дозвола за планирани рудник већ заобилазе процедуре и крше постојећи закони Републике Србије. Они указују на бројне случајеве непоштовања закона, девастације природе и културних добара широм света, па и у Аустралији, за које је одговоран Рио Тинто, у нади да Србија бар овог пута неће морати да учи на сопственим грешкама.
