Pročitaj mi članak
Сиријски град Хама своје корене вуче још из древних времена. На брду, на коме се налази, постојао је живот још 5 хиљада година пре наше ере. У прошлости, град се звао Хаматаија.
Савременим је туристима познат као град водених лифтова (норија) – огромни точкови на води, које покреће ток реке Оронт, изграђених за наводњавање вртова. Помоћу малих специјално ротирајућих чинија, сила водене снаге их подиже из реке, а онда, пошто су пуни воде, празни их у одводне цеви (жлебове), од којих вода аквадуктом тече даље. Сада, упркос чињеници да постоје савремени водоводи, точкови се и даље окрећу. Највећи од њих је – Мухамадија, са пречником од 21 метара – саграђен је у 14. веку. Он је снабдевао водом Великy Џамијy.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Пре него што је Сиријy преплавио терористички крвави талас – многобројни су туристи хрлили у Хам да би видели норије, ротирајуће точкове на води, древнy палатy Каср Ал-Азем, Великy џамијy …
Сада нема туриста – јер се данас долазак странаца доживљава као ретка егзотика. Локални дечаци би окружили евентуалног посетиоца, са жељом да се фотографишу са њиме. „Русија , Русија“, – вриштали би забавно.
Деца су се купала на реци Оронтес, а са огромног воденог точка би скакали у водени базен. Град живи нормалним животом. У лето 2011 године, побуњенички бандити су покушали да га претворе у своју енклаву, чинећи невеђене бруталности. Конкретно, заузевши полицијску зграду, зверски су убили 20 полицајца. Да би затим, њихова унакажена тела, бацили са моста у реку. Тада су лично, сами терористи, изложили на сајту видео филм, на коме се види, како врше линч над присталицама легитимне владе.
Али овакве испаде подржава, као што јој и приличи и иде јој на част, „међународна заједница“. Амбасадори САД и Француске, дошли су тада у Хамy, подло изјавивши терористима подршку, говорећи о Хамy као о „бастионy демократије“!(?) Легитимна влада је увела тенкове у град и повратила контролу. Ох, како су тада извештавали међународни медији, о томе како: „режим“ разара Хамy!
А у стварности, у граду никаквог рушења и разарања није ни било. Захваљујући одлучној и муњевитој акцији, руководства земље, тероризам је, са минималним губицима, сузбијен и ликвидиран. Ох, како су тек тада, били разочарани САД, Француска и друге западне земаље, како то, да нису успели да град претворе у жариште тероризма! Зато брзо са Сиријом, прекидају све дипломатске односе.
Сада је град жив, а његове уређене куће и зграде од белог камена, у тишини се мирно купају и греју на сунцу. Ова слика се веома разликује од онога шта се издешавало у много другим сиријским градовима, где су терористи успели да стекну упориште, па бар на неколико месеци! Сада су тамо – суморне рушевине, где је „опозиција“ крваво казнила мирне цивиле, чија је једина кривица била само то, да су подржавали закон и власт, не желећи тероризам у својим градовима!
Град Хама, је спашен ове судбине, која је била надомак да и он буде њоме захваћен, а све то захваљујући напорима гувернера Анас Абдер-Разак Наима, који је убијен од стране терориста 25-ог августа. Он је наименован на ову позицију одмах након тога, када је легло тероризма елиминисано. Мени се пружила прилика да се лично са њиме упознам.
То је било у новембру 2011 године. Наша делегација је посетила Хам. Затим, због недостатка времена, не успевамо да видимо све знаменитости града, али смо заузврат, били угошћени од стране гувернера, који нас је примио и угостио у прелепом општинском здању. Он се руковао са свима и одговарао на сва посланичка питања. Сећам га се као пријатног и љубазног човека, иако веома уморног – јер је у самом граду и у земљи већ било доста проблема …
За то време, смењени су руководитељи многих провинција. Само је гувернер Хаме остао на својој позицији – ово нам говори о томе, да је он сјајно обављао своје дужности.
Убиство се десило у области Џарајма, у мирној улици, недалеко од Старог града. Терористи су на тротоару оставили експлозивну направу, односно – аутомобил бомбу. Највероватније, да је експлозивна направа имала даљинско управљање у коју су били „упаковани“ поражавајући елементи, као што су ексери, металне кугле, тако да је – стуб, који се налазио недалеко од места експлозије, био сав изрешетан. Осим тога, експлозивни удар је врло прецизно усмерен.
Гувернер провинције Хама је рођен 1962 године. По професији је био лекар. И није случајно данас, да је у овим тешким временима, много лекара стало уз сиријско руководство, укључујући и председника Башара Ал-Асада. Очигледно, то је знак, да свет има потребу за лечењем, а у томе је потребно, да баш Сирија одигра главну и велику улогу …
Мештани кажу да се гувернер веома пажљиво односио према обичним људима. Примао их је, као што прави лекар прима своје пацијенте. Саслушао би их и помогао …
Присталице сиријске „опозиције“ говоре о томе, да се власт у земљи налази у рукама Алавита, који, наводно, угњетавајy сунитскy већинy. Ништа од тога! Конкретно, то показује пример Анас Абдер-Разак Наима, који је из веома угледне сунитске породице. Међу његовим рођацима било је и двоје верских сунитских старешина и сви су људи мислили, да га баш због тога, бандити и неће убити. Али они убијају све – и суните и алавите и хришћане. А посебно – пословне људе, јаке привреднике, добре домаћине, врсне економисте и специјалисте, да би тиме земља искрварила и тим начином била лишена, својих најбољих националних кадрова.
Постоји уврежено мишљење, да као људи који су на власти, налазе се у некој врсти привилегованог положаја и далеко су од народа. Али није таквим био погинули. Постоје ситуације када се фотеља преображава у крст … и то веома тешки крст, чије се ношење завршава трагично …
Сахрана гувернера, који је поштено испунио своју дужност према својој Отаџбини, претворила се у демонстрацијy. Стигао је и министар за национално помирење Али Хајдар, који је, у име председника, изразио најдубље саучешће породици погинулог и људима града Хама.
Град наставља и даље да живи свој живот уз шкрипу великих водених точкова као и пре више стотина година. Њихови меланхолични тонови су у оштром контрасту са одјекивањем смртоносних експлозија …
Све док није потегнут обарач
Читаве прошле недеље, претње на сиријску адресу су једна другу сустизале о страној инвазији на ту државу. Најгласнија од свих, као и у либијском случају, била је Француска. Што се тиче Британије – њен парламент је гласао против интервенције.
Удари су очекивани свакога дана. Становници нису били у никаквој паници. Овде су навикли на крв и смрт – терористи су убили толико људи да није било породице која није изгубила неког свог рђеног. НАТО и САД удари наравно, поубијали би, много више људи, али они који сматрају да то не могу издржати, одавно су отишли, остављајући све. Они који су остали – спремни су на све!
Такозвани „лидер опозиције“, Ахмад Жарба позвао је САД и Запад да нападне Сирију. Њему неће бити жао, да толико лепоте сагори у пожару ђавоље агресије! Њему није жао државе, која је и тако од стране терориста претворена у „врућу тачку“, а сада се још може претворити у прави крвави пакао. Не, он се нада да стећи моћ и владати над пепелом.
Француска је изјавила, да се напад планира извести 4. септембра. Раније је казала да ће се то десити 29. августа. Али очекивана ноћ за бомбардовање, протекла је мирно.
У овом тренутку су руски бродови пристигли кк сиријској обали, а становници земље поново у одушевљењу говоре: „Хвала ти , Русијо“! Земљу је захватила нека нејасна нада, да ће се карајућа рука у последњем тренутку зауставити. Ако не – биће и отпора. Чак и када се НАТО носио са Либијом, која је била много лошије наоружана и имала релативно мало војске – требало му је скоро годину дана …
Да, у случају агресије, биће много жртава. Али Сирија ће опстати и победити. И све док још није потегнут обарач, још увек има мало времена да ово лудило буде заустављено. Да би се сачували људски животи и многовековна цивилизација -колевка човечанства, нада је у чудо – и у Русијy …
(Аутор: Елена Громовa / Са руског: Славиша Лекић)
