Прочитај ми чланакОпсег и дубина расправа које се одвијају на Глобалном југу само наглашавају колико је самомаргинализовани колективни Запад отуђио од себе „Светску већину”, можда и неповратно.
Уколико рачунате на то да се нови центри моћи у Азији међусобно такмиче и сукобљавају – боље немојте. Велико евроазијско партнерство је осмишљено да их све интегрише – државе чланице Шангајске организације за сарадњу, Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и БРИКС-а, те да створе нове валуте – како би се заменио „међународни поредак заснован на правилима”.
На самиту у Њу Делхију, 4. јула, Иран ће коначно постати пуноправни члан Шангајске организације за сарадњу (ШОС). То ће бити једна од кључних одлука донетих на самиту, који ће се одржати као видео конференција, заједно са потписивањем меморандума о путу Белорусије ка статусу чланице ове организације.
Геоекономски воз
Паралелно, заменик руског премијера Алексеј Оверчук потврдио је да ће Иран и Евроазијска економска унија коју предводи Русија потписати споразум о слободној трговини до краја 2023. године. Споразум о слободној трговини ће проширити договор према којем су већ смањени царински намети на стотине категорије добара.
Русија и Иран – два кључна пола евроазијских интеграција – геоекономски постају све ближи и ближи од када је западни санкциони цунами уследио након почетка руске специјалне војне операције (СВО) у фебруару 2022. године.
Евроазијска економска унија – као и Шангајска организација за сарадњу и БРИКС – је у замаху: очекује се да буду потписани споразуми о слободној трговини, на средњи и дужи рок, са Египтом, Индијом, Индонезијом и Уједињеним Арапским Емиратима.
Оверчук признаје да преговори могу бити „веома тешки” те да могу „потрајати више година” узевши у обзир „интересе свих пет чланица Евроазијске економске уније, њихових пословних кругова те њихових потрошача”. Ипак, упркос очигледној сложености и изазовима, брзи геоекономски воз већ је напустио станицу.
Брза трака
Једновремено, чланице Азијске клириншке уније (АКУ) су током недавног самита у Ирану одлучиле да овог месеца покрену нови прекогранични систем међубанкарске сигнализације који би био ривал западноцентричном СВИФТ-у.
АКУ чине централне банке Индије, Пакистана, Бангладеша, Бутана, Малдивија, Непала, Шри Ланке, Мјанмара и Ирана; здрава комбинација Западне, Југоисточне и Јужне Азије.
Централна иранска банка – која се још увек налази под жестоким санкцијама била је она која је развила нови систем за међубанкарско општење – толико нов да још увек није постао познат по својој скраћеници.
Кључно је да је гувернер руске Централне банке учествовао на самиту АКУ као посматрач, заједно са званичницима из Белорусије који су поднели захтев за чланство у АКУ пре две недеље.
Гувернер Иранске централне банке Мохамед Реза Фарзин није само потврдио да постоји интересовање потенцијалних чланова да се прикључе Азијској клириншкој унији, већ такође постоји спремност да се установи валутна корпа за измирења билатералних трговинских договора. Ово можемо назвати брзом траком дедоларизације.
Како је ирански први потпредседник Мохамед Мокбер сажео: „Дедоларизација више није вољни избор који врше државе; то је неизбежни одговор на злоупотребу долара”.
Иран је сада у језгру мултиполарних настојања. Недавно откриће масивних литијумских поља која обухватају отприлике 10 одсто светских резерви заједно са могућим прикључењем Ирана проширеном БРИКС-у или БРИКС-у плус – колико већ ове године, оснажује замисао о предстојећој БРИКС валути која би имала покриће у природним добрима: злату, нафти, гасу и – неизбежно – литијуму.
Све ове ужурбане активности Глобалног југа стоје у оштрој супротности са задиханим посртањем Империје санкција.
Ширење БРИКС-а
Глобалном југу је доста санкционисања и искључивања које Америка примењује како и када хоће под изговором одбране магловитог, арбитрарног „међународног поретка заснованог на правилима”.
Ипак, изузеци се увек праве када се јави ужурбана потреба САД да купе, на пример, кинеске ретке минерале или батерије за електрична возила. И док се наставља узнемиравање Кине, уз сталне претње, Вашингтон тихо инсистира да настави да купује амерички кукуруз и микропроцесоре нижег технолошког нивоа од компаније Микрон (Micron Technology). Ово је оно што се данас у САД назива „слободном и поштеном трговином”.
БРИКС, међутим, има друге идеје како да изађе из овог зачараног круга. Много тога зависи од све веће улоге Нове развојне банке (New Development Bank – NDB) коју чини пет чланица БРИКС-а, као и Бангладеш, Уједињени Арапски Емирати и Египат. Ускоро ће се придружити и Уругвај, а захтеви за учлањење које су поднели Аргентина, Египат, Саудијска Арабија и Зимбабве тек би требало да буду одобрени.
Према речима некадашњег бразилског шефа државе и садашње председавајуће Новом развојном банком, Дилме Русеф, одлуке о новим чланицама биће званично саопштене на предстојећем самиту БРИКС-а у Јужној Арфици.
У међувремену, у Астани, у Казахстану, одиграва се двадесета рунда бескрајног сиријског мировног процеса, на којој су се окупили заменици министара спољних послова Русије, Сирије, Турске и Ирана. То би требало да буде кључни корак у „изради плана нормализације” који је пре месец дана предложила Москва како би коначно била регулисана улога турске војске, која делује унутар сиријске територије.
Руски заменик министра спољних послова Михаил Богданов још једном је потврдио да САД улажу крајњи напор како би спречиле нормализацију односа између Дамаска и Анкаре – тако што подржавају курдске милиције које краду нафту у северној Сирији.
Повезивње планова
Сви узајамно повезани развоји Шангајске организације за сарадњу (ШОС), БРИКС-а, Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и других мултилатералних механизама – који се тренутно одигравају вртоглавом брзином – усредсређују се у практичном смислу према концепту који је Русија осмислила још 2018. године: Партнерству Велике Евроазије.
И ко то може боље да дефинише од руског министра спољних послова Сергеја Лаврова: „Наш главни спољнополитички пројекат јесте да изградимо подршку за концепт “Партнерства Велике Евроазије’. Оно о чему говоримо јесте олакшавање објективног процеса формирања широке интегративне конфигурације која је отворена за све државе и удружења широм нашег огромног континента”.
Како Лавров рутински објашњава на свим важним састанцима, ово укључује „повезивање комплементарних развојних планова” Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и кинеске иницијативе „Појас и пут”; проширење сарадње „у оквирима Шангајске организације за сарадњу, уз укључивање држава које имају статус посматрача у овој организацији и партнера у разговорима”; „оснаживање стратешког партнерства” између Русије и Асоцијација нација југоисточне Азије (АСЕАН) и „успостављање радних контаката” међу извршним телима Евроазијске економске уније, Шангајске организације за сарадњу те Асоцијацијом нација југоисточне Азије.
Овде би требало придодати кључну интеракцију између предстојећег БРИКС+ и свих горенаведених асоцијација – сада се дословце сви широм Глобалног југа утркују да ступе у БРИКС.
Лавров предвиђа настанак „узајамно корисне и међусобно повезане инфраструктуре” као и „континенталну архитектуру мира, развоја и сарадње широм Велике Евроазије”. И то би требало проширити на читав Глобални југ.
То ће помоћи да се укључе и неке потпуно нове институције. Такав је случај са новим руским тинк-тенком, Геополитичком опсерваторијом за кључна руска питања (Geopolitical Observatory for Russia’s Key Issues, скраћено ГОРКИ), коју ће предводити некадашњи аустријски министар спољних послова Карин Кнајсл (Kneissl). Она успоставља своју испоставу на Санктпетербуршком државном универзитету усредсређену на западноазијске студије и енергетска питања.
О свим овим интерполацијама се детаљно расправљало на прошлонедељном окупљању у Санкт Петербургу. Једна од кључних тема у овом спектакуларно успешном и према Глобалном југу оријентисаном форуму била је, наравно, реиндустријализација и преоријентација руских увозно-извозних канала од Европе према Азији, Африци и Латинској Америци.
Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) били су снажно присутни у Санкт Петербургу, што указује на појачану пажњу према Западној Азији, ка којој је све више окренута руска геоекономска будућност. Опсег и дубина расправа које је предводио Глобални југ само наглашавају колико је самомаргинализовани колективни Запад отуђио од себе „Светску већину”, можда и неповратно.
У изузетно популарној телевизијском емисији Владимира Соловјова руски режисер Карен Шахназаров можда је пронашао најјезгровитију формулацију. Он каже да је Русија сада изнова преузела улогу предводника новог светског поретка коју је Совјетски Савез обављао почетком двадесетих година двадесетог века. У овом контексту, бес и неконтролисаност русофобије на колективном Западу јесте одраз пуке немоћи: фрустрирано запомагање како су „изгубили” Русију, иако је било врло једноставно да је задрже на својој страни.
Превод Милош М. Милојевић/Нови Стандард
