Стизало је. А када је стигло, практично је цела планета реаговала запањеним ћутањем. Понекад је довољно само фотографија да нам покаже комплексну верзију пакла који нас очекује.

Нешто је учинила и Nilufer Demir, 29, женски фоторепортер агенције Turkish Dogan News, у тренутку када је угледала малог Ајлана Курдија на плажи Хоџа Бурни у близини Бодрума, што ће ући у историју.

Ајлан је сам, избрисан неописивом самоћом у смрти, баш као сан његове породице да му му пружи нови живот на новом континенту, далеко од смрти и уништења. Као да је његово беживотно тело на обали плаже НАТО земље предсказује смрт Европе или смрт некадашњег сна о паневропској солидарности и саосећању.

Хана Арент је једном писала о баналности зла, позивајући се на механизам фашизма и нацизма. Ајланово беживотно тело сада показује баналност зла од кога је покушавао да побегне: илуструје „лук нестабилности“, указује на самоиспуњење пророчанства Пентагона. Дакле, осликава пакао у перспективи. Када ставимо испред себе тај пакао у будућности морамо се вратити неколико корака до тог “лука нестабилности“.

Повратак шоку и страхопоштовању

Почело је са „ми смо нови ОПЕК“ када је Бушова администрација напала, окупирала и уништила Ирак – када су створени услови за стварање Алкаиде у Ираку. Почело је када је Петреус подмитио суните да се млако боре са Алкаидом у Ираку, која је тада добила на времену и почела да се реорганизује у срцу пустиње, променила је своје име у Исламска држава и зацртала свој повратак.

О АУТОРУ

Пепе Ескобар је дописник за Asia Times/Хонг Конг, аналитичар за RT i TomDispatch, а често сарађује са сајтовима и гостује у радио емисијама од Америке до источне Азије. Рођен је у Бразилу, дописник из иностранства је од 1985. године, а живи у Лондону, Паризу, Милану, Лос Анђелесу, Вашингтону, Бангкоку и Хонг Конгу. И пре 9/11 се специјализовао за покривање збивања из „лука нестабилности“ од Блиског истока до Централне и Источне Азије. Посебно се специјализовао за велике геополитичке и енергетске силе. Када није на путу , он је на релацији између Сао Паола, Њујорка, Лондона, Бангкока и Хонг Конга.

Кренуло је када је НАТО, одушевљено „вођен“ из Лондона и Париза, и у савезу са окорелим салафи-џихадистима, кренуо да „ослободи“ Либију да Либија постане пропала државе којом управљају исламске милиције.

Кренуло када је Обамина администрација продала свету у мит о “арапском пролећу“, у савезу са стандардним савезницима – монархијама лакејима и подстичући „умерене“ побуњенике кренула да „ослободи“ Сирију, претварајући је у пустош.

Кренула је када америчка обавештајна служба почела да подржава или у најбољем случају да „игнорише“ слободан проток џихадиста између Либије и Сирије.

Кренуло је врло брзо када је најмоћнији систем за сателитско праћење једноставно није успео да открије светлуцаво белу колону Тојота са ознакама ИДИЛ која се кретала кроз сиријску пустињу ка у Ираку да заузме Мосул.

Кренуло је када је ИДИЛ-у након самовољне одлуке Вашингтона било дозвољено да преузиме велике делове како у Сирији тако и у Ираку уз лукавство и терор.

Почело је када је ИДИЛ заузео Кобани, у сиријском Курдистану, само да би се суштински изместиле ПКК/ИПГ курдске милиције и то не због америчких ваздушних напада.

Почело је када је ИДИЛ није ликовао ликовао само због своје снаге и јунаштва већ је и профитирао шверцујући нафту и приказујући окрутне театрске представе – снимање одсецања глава, уништавање археолошких бисера и систематског пустошења што је довело до немерљиве избегличке кризе.

Ајлан је један од сиријски Курда који беже од ИДИЛ-а. Ајлан је,такође, био један од избеглица међу милионима који су бежали од „ослобађања“ бомбардовањем и од компликованих и нежељених последица рата против глобалног тероризма. Он је један од оних који беже из „лука нестабилности“, из Авганистана и из племенских области у Пакистану, Јемену, Сомалији, Ираку, Сирији, Либији и Мали.

Ове избеглице су сиромашни али припадају средњој класи, као што јр била Ајланова породица. Хиљаде њих умиру на Медитерану, у Mare Nostrum, како се звао Медитеран од римских времена, а који сада постаје гробница: 3.500 мртвих у 2014. години и преко 2.000 мртвих од почетка 2015. године.

УНХЦР је детектовао петнаест текућих ратова који трају и то од 2010. године; осам у Африци (укључујући Либију, Мали, Нигерији Јужни Судан); три на Блиском истоку (Сирија, Ирак и Јемен); у Европи (Украјина одакле избеглице прихвата Русија); и три у Азији (Киргистан, Мијанмар и Пакистан).

Апсолутна већина избјеглица је из Сирије. До почетка 2015. године, УНХЦР је већ регистровао невероватних 11,7 милиона расељених Сиријаца чију је популацију чинило 23 милиона људи.

Ситуација је толико драматична да се европско јавно мњење сада, изгледа, буди с обзиром да УНХЦР аутоматски препознаје као „избеглицу“ сваког појединца који бежи из Сирије.

Запад је, изгледа, заборавио на 4,1 милиона избеглица из Ирака; 1,5 милион од њих су интерно расељени. Европска солидарност осцилира неконтролисано. Француска има 46 избеглица/азиланата на 100.000 становника. Немачка има нешто више, 56 избеглица на 100.000 становника. Упоредите то са Шведском – 233 на 100.000 становника или са Норвешком – 109 на 100.000 становника.

Барем Немачка, показује политичку вољу да прихвати избеглице: Берлин очекује да прими најмање 800.000 избеглица до краја 2015. године.

Добродошлица за краља бомбардовања

Ипак, широм Европе је углавном ружно. Данска жели да плати Турској да зауставу сиријские избеглица иза њених граница. Холандија жели да укине храну и склоништа за људе који се не могу оквалификовати као избеглице. Британија се противи квотама Европске комисије. Мађарска гради зид срама од бодљикаве жице, зид дуж границе са Србијом.

Већ четири милиона сиријских избеглица живи у Турској, Либану и Јордану. Апсолутно ниједна од ових избеглица, посебно из Сирије, Ирака и Либије не тражи азил (нит им се нуди нуди азил) од неизмерно богатих држава у Персијском заливу, чија идеолошка матрица је вехабизам/салафистички џихадизам.

О, не. Не може, да „гомила“ (израз Дејвида Камерона) избеглица узнемирава краља Салмана, одговорног за незаконито бомбардовање Јемена уз коришћење америчким америчког оружја и сателитског извиђања, уз пратећу хуманитарну кризу. Све је још пропраћено помпом и подршком Обаме која је исказана овог петка.

У Катару нема избеглица. Катар радије спонзорише глобална задовољства масе у Барселони или радије купује сваку зграду на видику од Мадлен до Опере у Паризу, док је активно укључен у тотално уништење Сирије.

Кампање Пентагона/НАТО „ослобађање бомбардовањем“ широм „лука нестабилности“ не показује знаке губитка енергије , јер има помоћ богатих вехабија и сумњивих играча као што је влада у Анкари. Ипак, за милионе људи, уточиште унутар еврозоне уз све страхове, нетолеранцију, ксенофобију и мере штедње, унутар девастиране еврозоне је и даље боља опција од смрти и уништења.

Кренуло је од самог почетка. Биће ту више узвратних удараца. Неизмерно тужан и усмљени узвратни удрац је испливао, у тишини, на плажу на обали НАТО чланице.

Превод и обрада за Србин.инфо – С. Јанковић

Извор: RT Op-Edge

Oznake: EU, migranti, NATO, Pepe Eskobar, S. Janković, SAD, Sirija, SRBIN.info