Прочитај ми чланак
Улице кинеске престонице преплављене су црвеним заставама, паролама, постерима и лампионима који најављују почетак 18. Конгреса КП Кине
Најмасовнија партија света са 82 милиона чланова бира ново руководство (Фото Рoјтерс)
Од нашег специјалног извештача
Пекинг – У кинеској престоници доминира црвена боја. Улице Пекинга преплављене су црвеним заставама, паролама, постерима и лампионима који најављују почетак 18. Конгреса КП Кине на коме најмоћнија и са 82 милиона чланова најмасовнија партија света треба да изабере ново руководство за наредну деценију.
„Женмин жибао” је одштампао главне наслове црвеним словима. ТВ водитељке су обукле црвене комплете. Партијски шефови су ставили кравате у црвеним нијансама. Изнад Тјенанмена лете црвени балони и још црвенији змајеви.
У Кини се од давнина верује да црвена боја растерује зле духове и доноси срећу. Отуда црвени зидови у пекиншком Забрањеном граду, комадићи црвеног папира у кинеским домовима, црвене наруквице и кончићи против урока.
У Кини се црвена боја повезује са свечаностима. Црвено се не носи сваки дан. Ова боја више је везана за традицију него за политику. Ако је црвена боја комунизма, онда то данас није та нијанса црвене.
Нови кинески богаташи – такозвани црвени капиталисти – радије ће разговарати о акцијама на хонгконшкој берзи него о Марксу и Енгелсу. Али, иако се Кина неумитно удаљава од својих марксистичких корена, не показује знаке да ће напустити боју која се још од Француске револуције поистовећује са радикалном левицом.
Кинеска стјуардеса Лу Ванг ради за „Луфтханзу” и не крије да је пре две године добила књижицу КП Кине и постала „црвена стјуардеса”. Ванредно студира енглески и кад заврши факултет није лоше имати „црвени статус”, каже. Гуанси (добра веза), како тврде Кинези, најчвршћа је у партијским редовима. А то неће променити ни 18. Конгрес КП, сматра Лу.
„Чак и да се једног дана Комунистичка партија распадне, мислим да би Кина остала црвена”, тврди кинески социолог Џоу Ђијан. „Црвена никада неће избледети у Кини.”
Историчари подсећају да је Мао 1949. дошао на власт захваљујући Црвеној армији радника и сељака. Понос кинеске аутомобилске индустрије (не само кинеске, већ и наше) била је „Црвена застава”, дело инжењера који су били „јарко црвени, напредни и стручни”.
Припадници Црвене гарде понављали су мудре речи Великог вође из „Мале црвене књижице” у хаосу Културне револуције 1966–1976. У то драматично време, црвено је значило крв и крвопролиће. За напредне кинеске интелектуалце, који су тада веровали да се све може решити оружаном револуцијом, то је била боја страсти.
Оружана револуција, наравно, већ деценијама није била ни близу агенде на заседањима Конгреса КП Кине у згради Великог дома народа која се налази на западној страни пекиншког Тјенанмена, трга на који може да стане милион људи.
Импозантна зграда у совјетском стилу, са мноштвом црвених кинеских застава које се вијоре на крову, подсећа старије Пекинжане на време када су се ту налазиле Маове одаје, када је пролетаријат био цар и бог, а богати Кинези прогањани као „хијене капитализма”.
Данас медији указују да се укупно богатство најуспешнијих 400 привредника у Кини увећало на 50 милијарди долара. Вонг Ју је пре 20 година, рецимо, продавао транзисторе на пијаци, а данас је један од најбогатијих Кинеза, чија је имовина процењена на три милијарде долара. Иако је то тек делић имовине најбогатијих људи света, данас се богатство у Кини не мери висином рачуна у банци него – брзином којом ти рачуни расту.
Тед Фимен, аутор књиге „Чајна инкорпорејтид”, каже да су у само једној генерацији мале задруге заменили огромни тржни центри, а кинеске градове преплавио свеж новац. То је бум какав досад није забележен у свету.
У Кини данас постоји најмање сто милиона приватних фирми. То је заиста импресивно ако се има у виду да пре само 25 година није постојала ниједна.
Дијагонално од Великог дома народа леже трајни симболи кинеске револуције – велелепна Капија небеског мира, где је Мао 1949. прогласио оснивање НР Кине, као и место на коме се налази његов маузолеј.
Трг Небеског мира (Тјенанмен) био је деценијама поприште кинеских победа и пораза: од Маових ватрених говора, преко демонстрација Црвене гарде за време Културне револуције, до побуне 1976. у коју се претворила комеморација после смрти премијера Чу Енлаја.
Било је то и централно место студентских продемократских демонстрација 1989. које је армија угушила у ноћи између 3. и 4. јуна, догађај који због жртава са горчином памте многи Пекинжани.
Бивши кинески председник Ђијанг Цемин, кога је „црвени мандарин” Денг Сјаопинг поставио на место шефа партије после догађаја 1989, стајао је тада за говорницом, док су се иза њега налазили огромни срп и чекић, окружени црвеним заставама – призор идентичан данашњем, само што ту сада стоји шеф партије и државе Ху Ђинтао, који ће по свим очекивањима на овом конгресу КП Кине уступити место партијског лидера Си Ђинпингу, који идуће године треба да наследи и функцију председника Кине.
Огромна конференцијска сала, површине 4.560 квадратних метара, може да прими 10.000 људи. Засвођени плафон, инспирисан фразом „вода и небо спојени у једну боју”, прошаран је стотинама сијалица међу којима се, у центру, налази огромна црвена звезда.
„Исток је црвен”, давно су певале присталице Мао Цедунга. Први кинески сателит с поносом је 1970. године слао исту мелодију на Земљу, ону која и данас често одјекује из пекиншких караоке барова, где доминира црвена боја.
Ипак, Пекинг данас није тако црвен као што је некад био.
Кина: Други мандат, нова шанса
Пекинг – Кинески лидер Ху Ђинтао честитао је јуче поновни избор Бараку Обами, пренела је Синхуа.
Ху је истакао да са Обамом има сличне ставове о сарадњи две земље заснованој на обостраном поштовању и користи и „новом моделу односа две велике силе”.
Кинеска званична агенција је оценила да би Обамина администрација у наредне четири године требало да „утврди конструктивнији тон у односима према Кини”.
Кина истиче да жели да буде пријатељ, а не потенцијална претња америчким интересима, или амерички непријатељ, каквом је још сматрају неки „јастребови” у Пентагону и Конгресу.
Кинески државни медији објавили су јуче да су односи са САД били неуједначени у првом мандату председника Обаме и да је међусобно поверење опало, али да његов поновни избор пружа шансу, иако се и овом приликом указује на многобројна спорна питања између две највеће привреде света.
Кинеско руководство стално понавља да су кинеско-амерички односи од виталног интереса за Пекинг. У том смислу је званични Пекинг поздравио Обамин почетак другог мандата.
Амбасада САД у Пекингу јуче је организовала изборну забаву за више од 200 Кинеза који су весело убацивали листиће у импровизовану кутију. На гласању је победио Обама.
(Политика)
