Pročitaj mi članak
Дискусије око проблема избеглица се воде унутар ЕУ и то не први пут, а њихова оштрина је све упадљивија. Према подацима немачког «Frankfurter Allgemeine Zeitung» у трећем кварталу претходне године, на јужним границама уједињене Европе било је задржано 43000 илегалних миграната – 2 пута више него током истог периода претходне године.
То су најпре избеглице из Сирије, Еритреје, Сомалије и Египта. А саопштења информационих агенција Северне Африке, на граници са Мароком шпанске еnклаве Сеута и Мелиља подсећају на извештаје последњих дана каквог бојишта.
У Мелиљу је на пример, где је 214 Африканаца успело да пређе зид висок 7 метара, ванредно послат одред шпанске Грађанске гарде. Према писањима шпанског «El Pais» то је био највећи пребег илегалних миграната преко границе током последњих 10 година. Од почетка године укупно 4000 људи је покушало да прође кроз металну ограду.
Нада да ће граничари дочекивати имигранте указујући им помоћ, са тимом адвоката, преводилаца и лекара изазива скепсу код стручњака. Зато поводом спремности да се приме избеглице из Украјине, ако таквих има, требало би приметити да се тим поводом не воде оштре дискусије у Бриселу и читавом низу престоница земаља чланица ЕУ. Како је изјавила европска комесарка за питања унутрашњих дела Сесилија Малстром, сада се одржавају дискусије и координисање деловања у смислу организације пријема потенцијалних украјинских избеглица.
Мишљење потпредседника Академије геополитичких проблема Владимира Анохина је једнозначно:
Тешка украјинска ситуација је принудила више од 140 хиљада људи да затражи руско држављанство или да просто пређе на територију Русије. Али, нико се не бори да оде у Европу – већина Украјинаца не верује Европи. Основни контигент оних који ће ипак можда туда отићи су бандеровци, који ће у региону Балтика или у Пољској наставити са организацијом терористичких одреда. А они нису потребни цивилизованој Европи.
Наравно, многи полтичари, као на пример посланица Европског парламента испед партије „Зелених“ Франциска Келер, верује у Европу једнаких права и могућности за све:
Много тога иде онако како не би требало да иде, говори Келер у радиоинтервјуу.
– Посебно ако посматрамо миграциону политику. Људе одбијају, гурају их на маргине. Или, питање превазилажења кризе – овде Европа мора дати људима перспективу, наставити да их подстиче да се диче тиме што су Европљани.
Речи фрау Келер, која је испред „Зелених“ кандидована на предстојећим изобрима за Европски парламент, безусловно заслужују поштовање. У крајњем случају, било би лепо да можемо поверовати да питање миграције за њу неће бити „ Ког типа избеглице?“.
