Pročitaj mi članak

Panika u Briselu

0

brisel

После Украјине, Европа више није иста. Не само због Крима, већ због панике која је захватила ЕУ бирократе у Бриселу. Није их народ изабрао, никоме и не одговарају, али морају да одраде посао за налогодавца који их је гурнуо неспремне у офанзиву на исток. Њихов поход на Кијев, са све подршком политички крајње сумњивом новом украјинском вођству, обављен је безобзирно и трапаво. Врхунац је био када су гракнули на Јануковича (посредно и на Русе) због снајперских хитаца испаљених на тргу Мајдан, покоља који се убрзо показао у правом светлу – као „напад под туђом заставом“.

По старом рецепту западне војне Алијансе (примењиваном и у Босни и на Косову), снајперисти нових власти су у Кијеву пуцали на полицајце, али и на демонстранте који су морали да плате главом тај сулуди план о крвопролићу за који ће пред светом бити оптужена друга страна.

Врхушка ЕУ је прешла преко овог језивог открића (доказаног снимком разговора двоје њених људи), па се по неком сценарију о брзом затварању бреше настале провалом поменутог монструозног подухвата, усмерила ка потписивању брзометног споразума о придруживању са новим властима Украјине.

Премијер Арсениј Јацењук (који је своје присталице на тргу поздрављао као нациста – подизањем десне руке) потписао је некакав папир који су потом оверили лидери 28 земаља чланица Уније. Фешта је била исфорсирана и лоше режирана, а права истина је брзо доспела у јавност захваљујући добро обавештеним, слободним медијима који су разголитили ову фарсу.

Наиме, потписан је документ који садржи само 21 од 1.378 страница колико би требало да има у свом пуном обиму. Реч је о два одсто тог споразума који ни у целини не гарантује улазак у ЕУ, већ све може да остане само на пуком придруживању. Прпошни Јацењук је овај „ситниш“ од споразума без трунке уздржаности назвао „каменом темељцем каснијег чланства у ЕУ“, док су му остали потписници пружали подршку хвалоспевима о „историјском“ споразуму. Истом оном који је Виктор Јанукович одбио да потпише и тако пао у немилост Запада, па је завршио у егзилу у Русији.

Шта у том крњем документу пише? Само у преамбули се спомињу опште црте билатералних односа и планова о заједничкој спољној и безбедносној политици (пре свега о испоруци наоружања Украјини). ЕУ се обавезала да ће штитити територијални интегритет Украјине.

На преосталих 1.357 страница поменутог споразума требало би да се нађу кључне ствари око прилагођавања украјинских прописа и стандарда онима који важе у Унији, али је све то одложено на неодређено време, наводно за дане после председничких избора у Украјини заказаних за 25. мај.

Још се нису осушили потписи на мини-документу, а бриселски челници су похитали да предухитре Русију и отму Молдавију.

Чим је њена отцепљена област Придњестровље најавила да ће следити пример Крима, убрзан је поступак око споразума ЕУ – Молдавија. Један од бриселских челника, Жан-Клод Јункер то је језгровито објаснио речима да ваља предухитрити Путина, па је луксембуршки политичар и вишегодишњи челник зоне евра, захтевао од колега у Бриселу да снажније подрже Молдавију и тако спрече ширење кризе са Крима. У наредних неколико недеља би морало да се великом брзином обаве све припреме и заврши тај посао, како би се спречило понављање украјинског сценарија.

„Путин мора да зна да у Молдавији не сме да уради оно што је учинио на Криму“, запретио је Јункер лидеру из Кремља, додајући уз то и опаску да ако Запад не стабилизује Молдавију и привуче је на своју страну, та земља би могла да буде „следећа жртва руске агресије“.

(Вести)