Прочитај ми чланак
(Политика)
Вашингтон – Почетно лагодно уверење да Едвард Сноуден у ствари нема где да се сакрије, у Вашингтону је замењено паником што је измакао и утиском о некој врсти завере америчких противника на чак три континента. Човек који је обелоданио глобално шпијунирање од стране НСА и начин на који се то ради, вероватно ће једног дана ипак бити изведен пред суд своје земље, али политичка и дипломатска штета коју је нанео, нарочито у последњих неколико дана, немерљива је.
Целу недељу и понедељак амерички званичници су настојали да прво изнесу своје незадовољство због тога што је пуштен да оде из Хонгконга (на, како се овде износи, миг из Пекинга), а потом је из Беле куће саопштено да се од Русије „очекује да размотри све могућности да Сноудена протера у Америку да се суочи са правдом за кривична дела за која је оптужен”.
Шеф америчке дипломатије Џон Кери, који је у посети Индији, додао је да ће „бити веома проблематично ако Москва буде игнорисала наше молбе за изручење” и подсетио да је „реципроцитет веома важан”, јер је из САД у последње две године Русији изручено седам њених држављана.
Односи са Кином и Русијом су свакако закомпликовани, а на адресе могућих одредишта Сноудена – у земље Јужне Америке где се он, према изјавама организације „Викиликс” која му пружа правну и логистичку подршку, упутио – послата су званична упозорења да је бегунац оптужен за тешка кривична дела и да је једини смер у којем му треба дозволити да крене онај према САД.
Код куће му је у међувремену оспорен статус „звиждача”, човека који институционалне тајне открива у јавном интересу, и придаје му се искључиво карактер криминалца. Пада у очи међутим да му је пасош поништен тек у суботу, а да није издата црвена потерница Интерпола за његово хапшење, с образложењем да је она делотворна само у случајевима када се не зна где се бегунац налази.
То је управо била ситуација у понедељак, када је авион „Аерофлота” за Хавану полетео без најпознатијег путника тог лета, а Сноудену се заметнули трагови
Уз преношење изјава руских званичника чија је суштина да, боравећи у транзитном делу аеродрома није званично ступио на територију Русије и да према томе није њихова брига, овде се уочава да многобројним новинарима и сниматељима није дозвољено да бегунца сниме, што је повод за многе спекулације о логистици његовог трансфера на ново одредиште.
„Аерофлот”, компанија која га је у Москву довезла их Хонгконга и требало да га одвезе прво у Хавану, а затим у Каракас и евентуално еквадорску престоницу Кито, у већинском је (51 одсто) власништву руске државе, па је мало вероватно да је у њеним поступцима било апсолутне аутономије, иако је портпарол Кремља изјавио „ми нисмо задужени за авио-карте”.
Што се тиче односа са три латиноамеричке земље које се помињу као транзитна или коначна одредишта Сноудена – Кубе, Венецуеле и Еквадора – све оне су у категорији оних које САД оспоравају улогу свеамеричког лидера и указују на њену „арогантност” у међународним пословима.
Са Кубом су дипломатски односи прекинути још откако је Фидел Кастро 1959. свргао диктатора Батисту. Венецуела је до недавне смрти Уга Чавеса била заставник антиамериканизма, док је председник Еквадора Рафаел Кореја такође жесток критичар америчке политике у западној хемисфери. После избијања афере „Викиликс”, из Кита је протеран америчких амбасадор, због дипломатске депеше у којој констатује висок ниво корупције у еквадорској полицији.
САД са Еквадором и Кубом имају уговор о екстрадицији, као и са већином земаља света (неки су стари и по сто и више година), у којима су и клаузуле да се изручење не врши ако је бегунац оптужен за политичке преступе. Зачкољица је међутим што древни амерички закон о шпијунажи из 1917. године, по којем је, између осталог, оптужен Сноуден, то дело квалификује баш као политичко.
У глобалној игри мачке и миша која је покренута, на велику сцену се, сада у сасвим новој улози – адвоката, пратиоца и заштитника бегунца – вратио и „Викиликс”. Према овдашњим информацијама, организација Џулијана Асанжа, који већ годину дана ужива азил у лондонској амбасади Еквадора, Сноудену је прибавила глобални путни документ за избеглице, а у једној изјави је поручила да је ангажовала и своју „дипломатију”.
То је неке америчке коментаторе подстакло да оцене како се „Викиликс” понаша као „дигитална држава” која има своје пријатеље и непријатеље и да је због тога треба прогласити „претњом америчкој безбедности”, па у складу с тим према њој и поступати.
