Прочитај ми чланакВашингтон и Копенхаген су потписали споразум који омогућава САД да размешта војску и технику на територији Данске. Осим тога, Американци су добили и право да користе три ваздухопловне базе у Данској. Споразум је потписан на 10 година. Симболично, није потписан у данској престоници. На тај начин Европа је добила још једну очигледну потврду ко је главни на Старом континенту.
Раније су САД сличан споразум потписале са Финском. Американци ће се распоредити у 21 финском војном објекту, између осталог и у четири авио-базе. Недавно је обелодањено да су шведске власти, „на сопствену иницијативу“, спремне да дају Американцима приступ војним базама. Како су пренеле новине „Dagens Nyheter“, између Стокхолма и Вашингтона постигнуто је разумевање о сарадњи у војној сфери.
Нови пројекат закона који дозвољава боравак америчке војске на територији Шведске ступа на снагу крајем 2024. године. Почетком ове године биће објављено у које војне базе ће се сместити америчке снаге. Притом, током боравка на шведској територији, амерички војници се неће руководити локалним законима, већ законима своје земље. Не треба искључити ни могућност да се у шведским базама инсталира и америчко нуклеарно оружје. У шведским законима нема таквих забрана. У Финској такође може да буде размештено америчко нуклеарно оружје.
Законодавство суседне Норвешке забрањује нуклеарно оружје. Али, још 2021. године, амерички војници су добили дозволу норвешких власти за размештање војних база САД у близини руске границе, под посебним условима, изван оквира НАТО. Осло и Вашингтон су потписали договор према којем војници САД добијају право да у норвешким базама граде своје зграде у које нико други осим њих неће имати приступ. Американцима се дозвољава да довозе опрему коју Норвешка неће моћи увек да провери.
Такође, Осло дозвољава војницима и грађанима САД да слободно улазе у Норвешку и излазе из ње. Према договору, САД могу да уведу самостални полицијски надзор над својим војницима и цивлиним службеницима, чак и ако они учине кривично дело у слободно време и изван базе. Према подацима новина „Афтенпостен“, споразум је потписан на 10 година и омогућава да се САД у Норвешкој понаша као код куће.
Према речима шведског министра одбране Пала Јонсона важно је да на северу Европе постоји јако америчко присуство. Оно ће имати ограничавајући и стабилизујући ефекат. Јасно је на кога се то односи.
Истовремено, двадесетак дана пре почетка специјалне војне операције (СВО) у Украјини у фебруару 2022. године, амерички председник Бајден је одобрио распоређивање додатних америчких трупа у Источној Европи. Карактеристичан детаљ: САД не мора да тражи сагласност НАТО-а за ширење свог војног присуства у Европи – они ће деловати и делују на билатералној основи са земљама домаћинима.
До августа 2023. војни контингент САД на територији Европе достигао је 100.000 војника и официра. Према речима коориднатора за стратешке комуникације у Савету за националну безбедност Беле куће Кирбија, толико војске у Европи није било од времена хладног рата. Копнену основу ових снага представља Пети амерички корпус – стални гарнизон америчке армије у Европи. Његове дивизије распоређене су на територији Немачке, Пољске и Румуније. Корпус укупно има око 50.000 људи.
Остале земље које се налазе на источним границама НАТО (Естонија, Литванија, Летонија, Словачка и Бугарска), такође имају на својим територијама базе за размештање мањих америчких војних јединица чија је служба на ротационој основи. Због одредби релевантних споразума и доступности инфраструктуре за размештање, број америчких војника у свакој земљи у просеку не премашује 2.500 људи.
Ипак, по мишљењу заменика директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије Националног истраживачког универзитета Високе економске школе, експерта клуба „Валдај“ Дмитрија Суслова, број америчких снага лако може да се повећа проширењем могућности војне инфраструктуре и стварањем напредних база за чување оружја.
Осим борбених формација, у Европи се налази и велики број различитих помоћних снага: бригада војне полиције, мобилна медицинска бригада.
Суслов подсећа да је раније војна доктрина НАТО била оријентисана на то да ако дође до напада на источноевропске чланице, САД и друге НАТО земље ће муњевитом брзином почети да пребацују своје снаге и напашће агресора са територије земаља блока у којима су се распоредили. Сада је НАТО отворено прогласио доктрину потискивања; у складу с њом, чланице Алијансе у почетку ће покушати да спрече улазак непријатеља на територију земаља блока, а за то је потребно „стално значајно војно присуство“.
У овом тренутку, између Русије и НАТО нема озбиљног механизма спречавања случајних сукоба између њихових трупа преко успостављених канала комуникације између представника војне команде. Нема га ни на локалном нивоу, слично механизму који је постојао између локалне руске и америчке команде у Сирији 2015. Притом, сада се не предвиђају предуслови за стварање сличног канала у Европи – кривац за то је деградирање односа и контаката између војних представника.
У процесу повећања војног присуства НАТО у Пољској, од стране Варшаве су почеле да се чују изјаве о спремности да се прихвати тактичко ваздушно нуклеарно оружје у оквиру програма Алијансе „Nucelar Sharing“. Сличне мере предузимају се као одговор на размештање руског нуклеарног оружја у Белорусији, за јачање безбедности „једне од главних чланица НАТО-а на источном крилу“. Ако се нуклеарно оружје САД појави у Пољској, онда ће Русија неизбежно посматрати ово оружје као своје мете, између осталог и у оквиру своје нуклеарне доктрине.
На овај начин НАТО је поставио задатак за стварање услова за размештање и сервисирање контингента од око 400.000 на територији источноевропских земаља, који је по мишљењу САД довољан за реализацију нове доктрине одвраћања. Притом, европске земље чланице НАТО, имају улогу „другог потрошног материјала“ америчке политике после Украјине, као и улогу територије коју користи САД у политици подршке кијевском режиму против Русије.
Подсећамо: од Балтичког до Црног мора протеже се граница НАТО-а са Русијом и Белорусијиом, чија је дужна већа од 2000 километара. Плус, само копнена граница Русије са Финском има више од 1000 км. Уз то, предвиђа се распоређивање дела НАТО снага на задатке у Северној Африци. То јест, добијамо, под командом Алијансе, снаге сталне готовости од 300.000 људи на више од 3 хиљаде км. Испада да ће тих 300.000 бити растегнути дуж целе линије источног крила НАТО-а, укључујући крајњи север и медитерански југ, и њих не би требало скупљати у ударну песницу на уском делу фронта. Украјински конфликт је показао да су снаге од 100.000 војника дуж границе од 1000 км изузетно мале за потпуне офанзивне акције против непријатеља сличног по снази.
Али, тих 300.000 снага сталне готовости, то ни близу нису сви ресурси НАТО-а. Те снаге су предвиђене да се уведу током прве фазе сукоба, као допуна армијама земаља чланица које се већ налазе на руским границама.
Тако је у Пољској, према доступним подацима, 2022. године било 125.500 војника и 35.000 бораца територијалне одбране. У Финској је број професионалних војника и војних обвезника 35.000 људи, плус 700.000 мобилизацијских резерви. Румунија има 36.000 људи…
Али то није све. САД је, на билатералној основи, само у Пољској разместио више од 10.000 војника који не улазе у НАТО контингент, плус у Пољској размештају наоружање и технику за брзо пребацивање још неколико десетина хиљада војника.
Ни ту није крај. Један од главних приоритета Алијансе, последњих година, јесте развијање сопствене војно-транспортне инфраструктуре са јединим циљем – максимално оперативно пребацивање појачања са Запада (па и из великих лука на Атлантику, где могу да стижу транспорти из САД, Канаде и других савезничких држава) на исток Европе.
На овај начин, невелике снаге од 300.000 војника о којима говоре лидери НАТО-а, то чак нису ни снаге првог ешалона, то су буквално претходница за први контакт. НАТО у перспективи ради на стварању услова за увођење у могући конфликт свог целокупног војног потенцијала. Алијанса се не бави планирањем само обичних одбрамбених акција – штабови НАТО-а баве се планирањем глобалног конфликта са Русијом. У тим размерама посматрано, питање о томе да ли се Алијанса спрема за одбрану или напад, у суштини губи смисао. Најбоља одбрана је превентивни напад. У датом тренутку, наравно, само на нивоу планова.
Природно, Алијанса размишља о нуклеарним снагама РФ. Али, у свим јавним изјавама о својим будућим војним плановима, лидери НАТО-а пажљиво заобилазе ову тему.
Украјина је, генерално, у пракси показала НАТО-у да је дуготрајни сукоб са нуклеарном државом ненуклеарним средствима теоретски могућ. А ако је тако, онда морате имати потребне планове за ово.
Управо зато је летњи (контра) напад украјинске војске за НАТО имао значај који умногоме премашује украјински конфликт. Он је требало да буде тест за технику Алијансе, организацију борбених дејстава против главног противника НАТО-а и, главно, за стратегију Алијансе у савременом рату.
Очигледно, Алијанса размишља о дуготрајном војном сукобу у Европи без војног сукоба у пуном обиму. Али, резултати „контраофанзиве“ украјинских снага су се испоставили обесхрабрујућим за НАТО. Украјинци, под управом НАТО-а, претрпели су крах. Како је рекао амерички адмирал Бауер, за спровођење војних планова НАТО-а „потребне су године рада“. Другим речима, ради се о систематском формирању у Европи предратног менталитета који ће оставити трага на свему, од економије до медијског простора. Штавише, формирање дугорочног ратног менталитета и борба против заједничког непријатеља је перспективан пут за јачање контроле САД над својим савезницима.
Управо с тим циљем НАТО заоштрава ситуацију на границама Белорусије. Како је у интервјуу часопису „Национална одбрана“ приметио секретар Савета за безбедност Белорусије Александар Волфович, у Пољску су већ стигли први амерички тенкови „Абрамс“ (САД имају намеру да у периоду 2024-2026. поставе 250 тенкова најновије верзије) и јужнокорејски тенкови К2 „Црни пантер“. Недавно је пољски министар одбране изјавио да се на белоруској граници поставља нови тенковски батаљон за „одвраћање агресора са Истока“. Осим тога, САД су одобриле продају Варшави око 100 ударних хеликоптера „Апач“ са најновијим подешавањима, у вредности од 12 милијарди долара. Вашингтон је потврдио испоруку савремених ПВО система за борбено управљање, који су кључни елемент програма стварања противваздушне и противракетне одбране „Висла“ (који предвиђа куповину ПВО/ПРО система средњег домета на бази „Патриота“ и АСУ).
Волфович каже да се наоружавају и прибалтичке земље. У Литванији се, на основу постојећих формација војних јединица, до 2033. планира формирање копнене војске од око 17.500 људи. Недавно је Виљнус објавио да је продужен рок присуства америчких јединица на литванској територији до 2025. године.
На недавном брифингу за стране војне аташее, начелник Генералштаба Оружаних снага РФ Валериј Герасимов је дао алармантну изјаву о изгледима за даљу ескалацију војног сукоба Запада и Русије. Према његовим речима, Европа је претворена у арену у којој су се два пола глобалне моћи сударила на политичком и економском плану.
Међу факторима који воде заоштравању, Герасимов је навео убрзану интеграцију Шведске и Финске у НАТО, јачање војног присуства Алијансе у Источној Европи и на Арктику.
Данас су се снаге Алијансе приближиле границама Савезне државе Русије и Белорусије – то растојање мери се дометом метка из пиштоља, како фигуративно описују војни стручњаци. Ближе не могу бити. Генерал армије В. Герасимов је истакао: погоршање се може очекивати у било ком тренутку – у будућности. А сутра – и то је будућност…
Форин аферс: Русија је уништила 26 од 100 немачких тенкова „леопард 2“, остали…https://t.co/pt3QxBm1hb
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 30, 2024
