Прочитај ми чланак
Све више људи заинтересовало се за необичан феномен у северном Пакистану где је откривено мало познато племе чији припадници живе и преко 100 година, а канцер им је практично непозната болест. Њихова тајна је у томе што због традиционалне исхране дневно конзумирају од 250 до 3000 милиграма витамина Б17!
Ипак треба рећи да је ово супстанца која није призната од службене медицине, па се тако леатрил (који се још назива амyгдалин или витамин Б17) углавном користи у алтернативној медицини. У неким земљама је практично илегалан – попут САД где га није одобрила тамошња ФДА, која је на савезном нивоу регулатор тржишта лекова.
Иначе, већина људи узима лаетрил у облику језгра кајсије. У средини кајсије је тврда кошпица. Уколико разбијете ту тврду кошпицу помоћу клешта или чекића, открићете једну малу семенку/језгро у средини која изгледа као бадем. Међутим, мекша је од бадема и наравно, нема укус попут бадема.
У северном Пакистану дневно конзумирају од 250 до 3000 милиграма витамина Б17 и болест наводно не познају.
Витамин Б17 или амигдалин је први пут откривен 1830. у горком бадему. Ернст Т. Кребс. Јр. (1912 – 1996) је био хемичар који је први промовисао амyгдалин као лек против рака почетком 1950. године. Од амигдалина је направио полусинтетички дестилат назвавши га витамином Б17 или Лаетриле.
Данас се често под именом леатриле или витамин Б17 сматра и сам амигдалин у природном облику нађен у кошпицама кајсије, јабуке и осталим природним изворима овог витамина.
Теорија лечења рака витамином Б17 се заснива на томе да је рак, односно појава тумора, последица неисхрањености, конкретно недостатка важних витамина (Б17) и осталих минерала, као што је слично скорбут био последица недостатка витамина Ц.
Чињеница је да је ‘модерни’ човек тзв. западне цивилизације изложенији раку него ‘примитивније’ културе.
Др. Кребс као једно од могућих објашњења наводи податак да, примера ради, припадници споменутог племена Хунза дневно конзумирају од 250 до 3000 милиграма витамина Б17 за разлику од просечног Европљанина или Американца који с уобичајеном ‘западњачком’ индустријски обрађеном храном добија у просеку 2 мг нитрилозида (витамина Б17).
Племе Хунза је старо племе стационарно у северном Пакистану чији припадници у правилу доживе преко 100 година, а за рак као болест не знају. Њихова храна има богат удео витамина Б17.
Богатство у племену Хунза се мери количином стабала кајсије. Што има више стабала, припадник племена је угледнији и богатији, јер су осушене кошпице кајсије посебна храна. Осушене кошпице кајсије су најбогатије нитрилозидом (витамином Б17).
Витамином Б17 др. Ханс Ниепера је лечио принцезу од Монака Каролину и глумца Џона Вејна.
Лаетрил је пао у заборав након смрти познатог немачког доктора за рак Ханса Ниепера, који је лечио принцезу од Монака Каролину као и глумца Џона Вејна. Центар где се и данас користи лаетрил је Клиника Цонтрерас у Тихуани и то већ 25 година.
Књига Пхиллипа Даyа “Рак: Зашто још увек умиремо знајући истину” (Цанцер: Wхy wе’ре стилл дyинг то кноw тхе трутх) учинила је да се о овој супстанци опет више говори.
За особу у ремисији, 16 кошпица кајсије требало би бити коришћено као минимум. Данас се на много места може купити кошпица кајсије. Имајте на уму да wеб странице које продају кошпице, односно језгра кајсије не могу легално давати било какве изјаве о лаетрилу и кошпицама које ће бити коришћене за лечење рака.
Друге намирнице богате лаетрилом јесу интегрални просо и хељда. Хлеб направљен од њих, међутим, најчешће не садржи висок проценат проса или хељде јер би такав хлеб иначе био претврд. Осим тога, семенке бобичастог воћа, као што су црвене малине и црне купине су богате лаетрилом.
Црвене малине осим тога имају у својим семенкама и другог наводног убицу рака: елагичну киселину (Еллагиц Ацид).
(Дознајемо)
