Прочитај ми чланакНаоружана пиштољем, лажном личном картом и маскирана, Миријам Родригез је пркосила систему у коме нема правде, не поштују се закони и криминалци често победе. И то је крваво платила.
Средовечна жена и мајка троје деце је чврсто у рукама држала торбу са пиштољем, док се трком пробијала кроз гужву на мосту ка Тексасу. Сваки час стала би да поврати дах и поново погледа фотографију своје следеће мете: цвећара кога је тражила годину дана, пратећи га онлајн, испитујући криминалце са којима је радио, чак се распитујући и код његове родбине. А сада је коначно добила позив који је чекала – цвећар је носио своју робу до границе.
Од 2014. Миријам је тражила људе одговорне за отмицу и убиство њене 20-годишње ћерке Карен. Половина њих је била у затвору, али не зато што их је полиција похватала, већ захваљујући Карениној мами која их је сама пронашла.
Ошишала се, офарбала и представљала као анкетар, здравствени радник, члан изборне комисије, како би добила њихова имена и адресе. Проналазила је начине да упозна њихове породице и тако открије неки детаљ о њима, колико год био ситан. Све је бележила и чувала и проналазила их, једног по једног.
Знала је њихове навике, пријатеље, детињство. Знала је да је цвећар продавао цвеће на улици пре него што се придружио Зета картелу и отео јој ћерку. Сада је у бекству и опет продаје цвеће како би преживео. Тог дана на мосту код границе, није продавао цвеће већ наочаре за сунце. Када га је коначно спазила, гард јој је попустио, пришла му је превише близу и цвећар ју је видео, препознао и почео да бежи.
Родригезова, која је тада имала 56 година, зграбила га је за кошуљу и оборила на земљу а онда му забила пиштољ у ребра. “Мрдни се и убићу те”, рекла му је. Држала га је тако готово сат времена док полиција није стигла.
Током три године своје потраге, Родригезова је ухватила готово сваког преживелог члана групе која је отела њену ћерку. У потрази за правдом Родригезова је ухватила 10 отмичара и убица, укључујући преобраћеног Хришћанина, таксисту, продавца кола и бејбиситерку. Њена мисија учинила ју је познатом, али и рањивом. Нико у Мексику није се супротстављао картелима, они су изнад закона, држава у држави, а камоли да сме да пошаље њихове чланове у затвор, пише Њујорк тајмс.
Баш на Материце 2017. године, неколико недеља пошто је пронашла последњу мету, Миријем је убијена испред свог дома. Њен супруг, који је у кући гледао телевизију, пронашао ју је како лежи лицем на земљи, са руком у торби, поред пиштоља.
За многе у Сан Фернанду, њена прича представља све што је проблем у Мексику. Земља је толико уништена насиљем и безакоњем да је једна ожалошћена мајка морала сама да реши нестанак своје ћерке и умрла је насилном смрћу због тога.
Њена невероватна мисија дирнула је становнике Сан Фернанда и Мексика. На централном тргу стоји бронзана плоча њој у част. Њен син Луис, сада води групу коју је она покренула и коју чине породице чија су деца нестала. Власти су обећале да ће пронаћи њене убице.
Брутални рат картела, отмице и убиства учинили су да њена прича нестане. Све до јула ове године када је 14-годишњи дечак Лусиано Леал Гарса отет на улици, исто као и Карен. И његова породица, као и Родригезови платили су два откупа. И ништа.
Становници града су тражили Лусијана, спасилачке групе су претраживале околону а његова мајка Анабел Гарса, харизматична и храбра, постала је портпарол породица свих несталих у Мексику – више од 70.000. Овога пута, борба је била другачија. За разлику од Родригезове. Лусианови родитељи нису покушали да казне картел и само моле да им се син врати.
“Сви ми желимо исто што и Миријам”, рекао је Лусианов отац. “Али погледајте како је она завршила: Мртва”.
Мајчина потрага за ћерком
Воки-токи на боку отмичара стално је зујао док га је Миријам молила да јој врати ћерку. У недељама после отмице, Родригезови су се вртели у бескрајном кругу позива и захтева за парама и лажних нада и обећања и претњи. Чак су и узели кредит како би платили откуп.
Када су оставили торбу са новцем у близини једне клинике и онда безуспешно чекали сатима на локалном гробљу да им ћерка буде враћена, Родригезова је измолила Зета картел да се сретне са њима. Са младим, мршавим момком срела се у једном ресторану. Била је то 2014. и нарочито суморно време у Сан Фернанду. Већина ресторана није радила. Масовне гробнице су се откривале готово свакодневно. Зете су свакоднево отимале људе за откуп а новац користиле како би финансирали свој нарко рат са другим картелима. Понекад су организовали мечеве смрти међу отетима, забаве ради.
Каренин старији брат Луис успео је да се склони али је Карен остала, завршила школу и помагала мами да води малу радњу каубојске опреме Родео бутс. Онда су је 23. јануара наоружани мушкарци отели на улици и угурали у комби.
Сада је Каренина мајка седела са једним од њих, молећи га да јој пусти ћерку. Све време воки-токи је крчао. Мушкарац јој је рекао да они не држе њену ћерку али да ће јој за 2000 долара помоћи да је нађе. Родригезова је платила. На воки-токију је ухватила његово име Сама.
Недељу дана касније Сама је престао да се јавља на телефон. С времена на време јављали су се други који су тврдили да су они отмичари и да им треба још мало пара, 500 долара да пусте Карен. Родригезови су све плаћали, узалуд.
А онда је једног јутра Миријам Родригез, која је тада живела са старијом ћерком, сишла у кухињу и рекла својој ћерки Азаели да зна да је Карен мртва. Рекла је ћерки да се неће смирити док не пронађе људе који су отели Карен. Ловићу их, једног по једног док не умрем, рекла је Миријам, а Азаела каже да је у том тренутку видела како се туга њене мајке претвара у челичну одлучност, а нада повлачи пред жељом за осветом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 25, 2020
Отмица Лусијана
Сан Фернандо је град од 60.000 људи, на раскршћу путева ка САД, окружен картелима. Насиље, убиства, отмице, смрт, натерали су многе да оду. Неки су међутим остали одлучни да не напусте дом због грехова других. Лусианова породица је једна од њих. његов деда је покренуо посао са камионима и просперитетну фабрику шиндре, Његов отац, који се такође зове Лусиано, држи успешну продавницу грађевинског материјала у којој је радио и Лусиано после школе.
Богатство породице нацртало им је мету на леђима. Више чланова породице је отето. Због тога су помно пазили децу, али су отмичари то знали и Лусијана ухватили преко лажног Фејсбук налога младе девојке. Отет је на исти начин као и Карен, на улици, у по бела дана, угуран у комби.
Породица је два пута платила откуп али Лусијано није враћен.
“Он је још дете а ја сам и даље мајка”
Сви каче фотографије по друштвеним мрежама, чак и ситни гангстери и Миријам Родригез је само морала да сачека да Сани попусти пажња. До тада је она већ утврдила да је он био један од отмичара. Са Карен је био отет и аутомеханичар који је касније пуштен и Родригезова је исцедила све што је могла од њега. А онда је једног јутра на Фејсбуку наишла на Санину фотогрфију поред младе жене у униформи сладолеџинице из Сиудад Викторије.
Родригезова је данима посматрала радњу, чекајући Сану, а потом је пратила њега и девојку да би открила њихову адресу. Да би полиција нешто урадила, било јој је потребно још информација па се представила као анкетар министарства здравља и по отмичаревом кварту прикупила информације о Сами. Онда се обратила властима али је само један полицајац био спреман да јој помогне.
Међутим, док су коначно добили налог за хапшење, Сама је нестао. Фрустрирана, Родригезова је наставила да га тражи а онда га је случајно нашла. Заправо не она већ њен син Луис који је затварајући своју радњу приметио мршавог момка како разгледа шешире. Позвао је мајку и пратио га све док полиција није стигла и ухапсила га.
Сама је одао имена других а један од њих је био 18-годишњи Кристиан Хозе Запата Гонзалес.
Родригезова је стаја испред собе за испитивање када је тинејџер затражио своју мајку и рекао да је гладан. Родригезова је ушла у собу и дала му свој ручак. Када ју је полицајац који је испитивао момка питао зашто је то урадила, одговорила му је: “Он је још увек дете, без обзира на то шта је урадио, а ја сам и даље мајка”, рекла је она.
Кристијан, можда дирнут њеним гестом, дао им је локацију ранча где су закопана тела отетих.
Потрага
Полиција је на напуштеном ранчу нашла осатке више особа, али не и Карениних. Бар не у почетку. Родригезова је, међутим, знала да јој је ћерка мртва. А када су пронашли бедрену кост, знали су и остали.
Док се враћала са ранча, Родригезова је прошла поред грила у коме су она и Азаела јеле свега неколико дана после Каренине отмице. Тамо је видела комшиницу Елвиу Јулизу Бетанкур. Родригезова ју је поздравила и питала да ли зна шта се догодило Карен – тада су већ сви знали. Бетанкурова се правила блесава што је упалило лампице за узбуну код Родригезове која је убрзо потом открила да девојка коју су знали од када је била мала, коју је мајка проститутка напустила а Родригезови хранили и облачили у вези са једним од отмичара који је тада већ био у затвору. Када ју је полиција ухапсила, открили су да је неколико позива за откуп Карен упућено из њене куће.
Време је пролазило а трагови су бледели све док није пронашла Енрикеа Јоела Рубија Флореса, поново рођеног хришћанина. Када га је полиција ухапсила после проповеди у цркви, парохијани Алдаме су Родригезову молили да му опрости и покаже милост. “Где је било његово саосећање када су ми убили ћерку”, одговорила им је.
Буђење
Отмица Лусиана уздрмала је нешто у Сан Фернанду, заправо је уништила тихо разумевање картела и становника. Грађани су се окупили, породица се обратила полицији, дечакова мајка је снимила потресну молбу отмичарима а возачи су кружили градом пуштајући снимак изнова и изнова на звучницима.
Лусианова породица је већ знала да им је син мртав. Сада им је био потребан неко попут Кристијана да им покаже где је тело, а они нису имали никога. А онда је уследио шок – у Лусиановој отмици учествовали су чланови његове породице, далеки рођаци повезани са картелима. А уместо помоћи, породица је почека да добија претње.
Смрт на Материце
Кампања Родригезове осим што је угрожавала чланове картела-отмичаре, угрожавала је и ред у Сан Фернанду. И претње су кренуле, а помоћи и заштите није било.
“Баш ме брига ако ме убију. Умрла сам онда када су ми убили дете. Пронаћићу људе који су је повредили а они могу да ми раде шта год хоће”, рекла је Миријам Родригез. Када је из затвора у коме су биле смештене и Каренине убице побегло више затвореника, Родригезова је затражила помоћ. Али је није добила, осим повремених полицијских патрола.
Месец дана пред смрт, Родригезова је пратила младу жену која је побегла из града и почела да ради као дадиља у Сиудад Викторији. Потрчавши за њом, Миријам је поломила стопало и и даље је носила штаке када су је убили испред њене мале, наранџасте куће у којој је некада Карен живела. Одбегли робијаши испалили су 13 метака у њу.
Месец дана после смрти Родригезове, полиција је ухапсила још једну осумњичену у отмици Карен Родригез. Жену која ју је тукла и мучила и везивала као врећу за бокс и ударала. После отмице, жена је побегла у Веракруз где је возила такси и подизала сина. Родригезова је и њу имала у својим педантним белешкама.
Сто метара удаљени
Лусијаново тело пронађено је у октобру у плитком гробу северно од Сан Фернанда. Убице су га сакриле ђубретом. Влада није открила како су пронашли гроб али је пре суморног открића, пронађен један рођак који је помогао у организацији Лусианове отмице.
Лусијанова сахрана потресла је град до сржи. Грађани који су навикли да скрећу поглед сада су гледали како погребна поворка полако пролази улицама на језивој врућини. Дечак је сахрањен 100 метара од Миријам Родригез.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 27, 2020
