Pročitaj mi članak
Стравичне последице коришћења осиромашеног уранијума – „Ово је рат који ће и победници изгубити“
Осиромашени уранијум (на енглеском скраћено ДУ – Деплетед ураниум) је уран са нижим садржајем физијског изотопа У-235 од природног уранијума (Природни уранијум је око 99.27% У-238, 0,72% У-235 – физијски изотоп и 0.0055% У- 234). При употреби осиромашеног урана искоришћава се његова велика густина од 19/01 г/цм3 (68.4% је гушћи од гвожђа).
У свакодневном „цивилном“ животу се користи у противтеговима у авионима, у радијационој заштити у медицинској радијацијској терапији, опреми за индустријску радиографију те посудама за транспорт радиоактивног материјала. Када се користи у војне сврхе, с њиме се облаже одбрамбени оклоп те се користи у пројектилима који пробијају оклоп.
Највише осиромашеног уранијума настаје као нуспродукт прозводње обогаћеног уранијума за употребу у нуклеарним реакторима и производње нуклеарног оружја. Министарство одбране САД-а тврди да осиромашени уранијум (ДУ) који се користи у муницији војске САД-а садржи 60% радиоактивности природног уранијума.
Употреба осиромашеног уранијума у муницији је контроверзна због потенцијалних дуготрајних последица на здравље. Уран је токсичан материјал и излагање њему може да утиће на нормалну функцију бубрега, јетре, срца и бројних других система у телу. Он је „ослабљено“ радиоактиван и такав остаје због свог дугог радиоактивног полуживота (4468 милијарди година за уранијум-238, 700,000,000 година за уранијум-235)
Биолошки полуживот (просечно време потребно да људско тело елиминише пола количине у телу) за уранијум је око 15 дана. Прах који настане током удара и сагоревања муниције с осиромашеним ураном може да загади велика подручја око места удара, што доводи до могућег удисања од стране људских бића.
Стварни ниво акутне и хроничне токсичности осиромашеног уранијума је такође предмет медицинске контроверзе. Неке студије показују да постоји могућност настанка леукемије због хроничног излагања, неуролошких проблема, генетских и репродуктивних неправилности.
Тако каже Википедиа. Све је у сфери контроверзе и потенцијалности. Као и увек кад су експерти у питању, одговори долазе прилично замагљени.
Где је коришћен у војне сврхе осиромашени уранијум?
У првом нападу на Ирак протв Садама Хуссеина, затим у Босни и Херцеговини (приликом напада на српске положаје), на Космету и онда опет у другом нападу на Ирак због „оружја за масовно уништење“ које никад није нађено.
Са сигурношћу се може овом списку додати напад на Југославију од стране НАТО-а и на Авганистан. Информације о употреби осиромашеног уранијума су долазиле и из Либије. Чињеница је да је осиромашени уранијум постао стандард у савременом ратовању Запада.
Жртве употребе осиромашеног уранијума су обе стране, и они који испаљују муницију и они који су мете, те становници у околини мета.
14. октобра 2012. године РТ је објавио чланак – Ужас рата: Муниција САД и Уједињеног Краљевства изазива деформације након рођења у Ираку.
Пренети ћемо део тог чланка.:
Оружје које користе САД и Велика Британија су повезани са проблемима срца, дисфункцијом мозга, деформисаним удовима. То тврди недавна студија. Извјештај (ПДФ) је открио шокантан пораст деформисаних беба у Ираку након америчке инвазије.
Студија се зове „Контаминација металима и епидемија конгениталних деформација после рођења у ирачким градовима„. Објавио ју је Билтен за контаминацију и токсикологију околине. Извјештај открива везу између војних активности у земљи и повећаног броја побачаја те деце која се рађају деформисана.
Студија је закључила да је муниција коју користе САД и ВБ узрок високе стопе побачаја, токсичних нивоа контаминације оловом и живом те вртоглавог повећања броја порођајних поремећаја, од урођених срчаних деформација до дисфункције мозга и искривљених удова.
Фаллујах, око 70 километара западно од Багдада, је епицентар ових ризика по здравље. Амерички маринци су у пролеће 2004. године први пут извршили инвазију на град а затим седам месеци касније. Најтежа артиљерија у арсеналу САД је коришћена током напада, укључујући фосфорне гранате.
Између 2007. и 20120. године више од пола свих беба које су прегледане су рођене са поремећајима. Пре рата, једна од десет беба је имала поремећаје. Такође, преко 45% трудноћа је завршено са побачајем у 2005. и 2006. години, а свега 10% је била бројка пре инвазије.
Студија је показала да се број беба рођених са поремећајима у региону повећао за 60% (37 од 1000) у последњих седам година. Пораст је повезан с повећаним излагањем металима које су испустили бомбе и меци коришћени у протеклој деценији.
Узорци косе популације из Фаллујаха су у деце са порођајним поремећајима имали пет пута више олова него узорци друге деце. Ниво живе је била шест пута већа. Деца у Басри која су рођена с поремећајима су имала три пута више олова у својим зубима него деца која живе у подручјима која нису била под нападом артиљерије.
Министарство одбране САД-а је дало одговор на извештај тврдећи да не постоје службени извештаји који повезују војне активности са порођајним поремећајима у Ираку.
„Немамо информације о било каквим званичним извјештајима који показују повећање порођајних поремећаја у Ал Басри или Фаллујах који би се могли да повежу са излагањем металима који се налазе у муницији коју користе САД и коалициони партнери,“ рекао је Индипенденту портпарол америчког Министарства одбране.
„Ми увек озбиљно схватамо забринутост која се тиче здравља било које популације која живи у подручју војних операција. Неексплодирана пројектили, укључујући импровизоване експлозивне уређаје, су познат ризик.„
Портпарол владе Уједињеног Краљевства је рекао да не постоје „поуздани научни или медицински докази који потврђују везу између конвенционалне муниције и порођајних поремећаја у Басри. Сва муниција коју користе оружане снаге Уједињеног Краљевства је у оквиру Међународног хуманитарног закона иу складу са Женевском конвенцијом.„
Али ове изјаве су у супротности ономе што је објављено 23. јула 2010. године (dcbureau.org).
У чланку пише следеће:
Министар одбране Уједињеног Краљевства Лиам Фок тврди да су америчке и британске трупе користиле муницију са осиромашеним ураном током инвазије на Ирак 2003. године. Снаге Уједињеног Краљевства су употребиле око 1,9 метричких тона у Ираку.
Овој изјави је претходила заједничка студија министарстава науке, животне средине и здравља у Ираку у којем су у заједницама близу градова Најаф, Басра и Фаллујах пријављене веће стопе рака и порођајних поремећаја у протеклих пет година. Више од 40 локација широм Ирака је контаминирано са токсичним нивоима радијације и диоксина.
Објављено је да су САД и Велика Британија употребили до 2000 тона осиромашеног уранијума током рата у Ираку.
Очекује се да ће ирачко Министарство за људска права поднети тужбу против Британије и САД-а због употребе осиромашеног уранијума и да ће тражити надокнаду за жртве тог оружја.
Као што видимо, у изјава званичника Уједињеног Краљевства има доста недоследности, а слике деце рођене у Ираку без икакве сумње доказују да је осиромашени уранијум итекако коришћен у Ираку и да ствара поремећаје код беба. Зашто званичници дају различите изјаве (ни) је јасно, али слике јасно говоре.
На страници endoftheamericandream.com пише следеће, између осталог:
Већина Американаца нема појма да муниција са осиромашеним ураном коју користи војска САД-а изазива један од највећих кошмара по људску околину у историји света. Заправо, већина Американаца нема појма шта је осиромашени уранијум.
У Ираку и Авганистану се данас налазе подручја која су загађена осиромашеним ураном и која су постала потпуно непогодна за живот.
Али не пате од последица осиромашеног уранијума само људи у земљама где је он коришћен. Већина Американаца нема појма да и наше трупе умиру од излагања осиромашеном урану.
Према службеним (али необјављеним) подацима владе САД-а, међу америчким војницима има 70.000 смртних случајева и преко 1 милион случајева инвалидитета који су последица америчких ратова на Блиском Истоку.
Истина је да гађамо нуклеарним оружјем сопствене трупе и већина Американаца о томе не зна ништа.
У свом изванредном чланку „Смрт уз споро горење: Како Америка користи нуклеарно оружје против сопствених трупа“ (proliberty.com), Amy Worthington је приказала веома „графичку“ слику последица излагања осиромашеном урану по америчке и енглеске трупе.
Трупе из САД-а и Уједињеног Краљевства које су послате у то подручје су мртваци који ходају. Судбина људи и животиња, пријатеља и непријатеља у контаминираној зони је дуга спирала низбрдо хроничне болести и инвалидитета.
Дисфункција бубрега, оштећење плућа, крвава столица, изузетан умор, болови у зглобовима, губитак меморије те, на крају, рак и прерана смрт чекају оне који су били изложени осиромашеном урану.
Вил Томас, награђивани новинар, је написао: „Као што је последњи конфликт у Заливу дивљачки показао, имуни системи војника који су пренатрпани вишеструким дозама експерименталних вакцина су лоша одбрана против даљег излагања хемијском оружју, индустријским токсинима, стресу, кофеину, средствима против инсеката те радијацији која је остала након протеклог рата. Ово је рат који ће и победници изгубити. „
„Када се испали граната с осиромашеним ураном, она се запали приликом удара. Уран и остаци плутонијума и америција испаре у сићушне честице керамичке радиоактивне прашине. Када се удахну, Уранија оксиди се“ сместе „у тело и неограничено испуштају радијацију.
Једна једина честица осиромашеног урана која се „смести“ у лимфни чвор може разорити цео имуни систем. Тако тврди британски стручњак за радијацију Rogera Coghill.
Краљевско друштво Енглеске је објавило податке да код војника на бојишту који удахну или прогутају велику количину осиромашеног уранијума може за неколико дана наступити прекид функције бубрега.
Удружење ветерана рата у Заливу извештава да најмање 300.000 ветерана из првог рата у Заливу болује од онеспособљавајућих болести. До данас је 209.000 ветерана поднело захтеве за бенефиције на основу инвалидитета у вези повреда у служби и болести изазваних у борби у том рату.
Очигледно је да су и трупе и локална популација покусни кунићи за оружје у којем се користи осиромашени уранијум. Обе стране страшно пате због тога док званичници прво кажу да је оружје коришћено, а други пут нешто друго.
Можда би се званичници требали да упитају да ли и њих чека иста судбина ако су били у посети контаминираним подручјима. Или су превише опседнути својом каријером и „експертизом“ па ће прекасно приметити да нешто није у реду ни са њима? С обзиром да су посјете званичника трупама честа појава, једино им преостаје да се побрину да и они не заврше као војници и локална популација.
(адванце)
