Прочитај ми чланак
19. новембар 2013: Почетком ове године, суочене са још једном несташицом пилота, U.S. Air Force су настојале да реше проблем нудећи велике бонусе ако пилоти остану у униформи. Није успело. Циљ овог напора је био око 250 борбених пилота, сваки са службом од десет година и сви са могућношћу да ускоро напусте ваздухопловство.
Иако ових дана има мање задатака у иностранству, у Авганистану и на Блиском истоку, већина ових пилота су изразили интересовање за излазак из службе, да лете у комерцијалном сектору или да промене каријере. Због велике потражње за искусним пилотима у зони борбених дејстава у последњој деценији и недавне рецесије, многи пилоти су остали. Тако је авијација била у стању да смањи обуку нових пилота и многи од пилота који се користе за обуку нових били су послати у акцију. Али са ратом против тероризма (барем због удела Авганистана и Ирака) и због повећаног запошљавања код авиопревозника, пилоти са десет година службе траже промену.
Авијација је урадила домаћи задатак и схватила да би било исплативо да понуди велике бонусе (225 000 долара) да се ови пилоти пријаве за још девет година. Почетна истраживања су показала да ће око 60 одсто оних који имају право на излазак из службе узети бонус. Резултати страживања су се показали нетачним, јер је све већи политички притисак да се смањи буџет за одбрану, а што доводи до смањења налета, убедио пилоте да одбију понуђени бонус и да прихвате неку од све већег број понуда да постану комерцијални пилоти.
Овде је основни проблем што авијацију кошта више од 5 милиона долара и најмање пет година да замени пилоте са десетогодишњим искуством. Авијација је утврдила да је плаћање и до 25 000 долара годишње пилотима, да се убеде да остану, добра инвестиција. Сада је авијација суочена са могућностима да, или ће повећати бонус (што можда неће успевати), или ће се носити са мањком пилота на много скупљи начин путем запошљавања и обуке.
Не прави само авијација ову врсту рачунице. И други родови настављају да нуде сличне бонусе за оне у кључним пословима као подстицај да остану у униформи, или да убеде друге војнике да прођу обуку и пребаце се на послове за које је тешко наћи попуну. Армија (копнена војска – прим.прев) је дуго била најчешћи корисник бонуса, али са ратом што се приводи крају, за то има мање новца на располагању. На пример, највећи бонус је смањен са 150 000 на 90 000 долара и има више ограничења у томе ко све може добити бонус.
Овај недостатак стручњака је све већи проблем, не само код техничких специјалиста. Чисто војни стручњаци такође требају ове подстицаје. Тренутно, војска троши око пола милијарде долара годишње за бонусе, иако је у јеку рата у Ираку то било више него двоструко. Док део овог новца одлази на борбене стручњаке, већина се плаћа неборбеним стручњацима. Пре три године војска је увела нови бонус систем због оскудице медицинских и других техничких специјалиста. Нови програм омогућио је војсци да плати тржишне цене за специјалисте као што су неурохирурзи и стручњаци за интернет безбедност.
У прошлости, бонус програм није био директно повезан са тржишним платама за потребне стручњаке, који нису приступали и хтели да раде у условима постојећих платних нивоа везаних за ранг и време у служби. У многим случајевима, где су специјалисти били потребни за кратко време, квалификовани цивили су ангажовани као привремени уговорни сарадници. То је било много скупље.
У рату, са потпуно регрутованом војском, бонуси су били плаћани само да се добију регрути за све врсте послова. Али, у последње три године, војска (која плаћа највећи део тих бонуса) је нагло смањила бонус програм у свом пријављивању и поновом пријављивању, пре свега зато што је економска рецесија смањила конкуренцију регрута од цивилних послодаваца. Бонуси су брзо клизнули назад на своје нивое пре рата у Ираку.
Међутим, у неким областима није било смањења. У последњих шест година, Министарство одбране САД је платило више од 200 милиона долара у бонусима за задржавање преко 2 000 искусних оператера за специјалне операције. Већина оних који су добили бонусе су припадници специјалних снага и „фока“, који су имали право на пензију и којима су били у изгледу високоплаћени цивилни безбедносни послови, или једноставно могућност да се опусте. Позив на патриотизам и бонуси до 150 000 долара убедили су многе од тих оперативаца да остану у униформи. То је био добар посао за владу, као и за војнике у питању. Док се рат против тероризма смањује за већину војске, за SOCOM (Special Operations Command – Команда за специјалне операције) има још много посла.
Коштало би милионе долара, и скоро деценију напора, да се замени сваки од тих SOCOM ветерана са искуством од двадесет година. Бонуси испод 100 000 врше посао код војника који још нису стекли право на пола пензије, а сада су привлачни за оперативце који могу да се пензионишу. Већи део милијарди бонус новца увек је ишао на мали број специјалиста: специјалних снага, фока, деминере (оне који се баве бомбама поред пута), обавештајце и специјалисте за електронику.
Бонус програм је ту већ деценијама, али се користио агресивније у последњој деценији, како је цивилна привреда расла и све више гледала на високообучена војна лица као на потенцијалне упошљенике. Регрутери, иако то не признају, радују се повременим рецесијама и могућности да искористе прилику. Имали су велику рецесију у 2008, али то није било довољно да би многе ретке специјалисте задржали у униформама.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
