Прочитај ми чланак
Иако се за Египат већ дуже времена не може рећи да је сигуран за живот, протеклих неколико дана та земља дословно врије.
(Daily News Egypt | Egypt Independent | Tamarod.org | Aswat Masriya | Advance.hr | RIA Novosti)
Активисти опозиционог покрета ‘Тамарод’ (Побуна) су у склопу кампање за свргавање председника Мурсија заказали масовне демонстрације широм Египта које би требале да потрају неколико дана. ‘Тамарод’ је најавио како ће до краја јуна скупити 15.000.000 потписа у петицији којом од Мохамеда Морсија траже да одступи с председничке дужности.
Разлози због којих би, према мишљењу неколико милиона Египћана, председник Морси требао поднијети оставку су следећи: у Египту влада општа несигурност; Египћани су лишени скоро свега и нема знака да ће се стање да поправи; нема правде за ‘мученике из револуције’ (убијене демонстранте у првим данима побуне на тргу Тахрир); Египат још увек мора да проси кредите од страних земаља; привреда је у општем колапсу; и на крају из разлога што је Египат и даље слуга Сједињених Америчких Држава.
Махмоуд Бадр, гласноговорник кампање за прикупљање потписа, изјавио је како ће Врховном суду уставном да преда петицију пре 30. јуна истовремено тражећи да се председнику Морсу формално ускрати поверење, а протести ће бити организовани с циљем расписивања превремених председничких изборе.
Египт Индепендент наводи како је Надиа Хенри из Савета Шуре (Горњег дома египатског парламента) изјавила је ‘да ће донирати целу своју месечну плату за кампању Тамарода’, те како је ‘покрет успео да допре и до најудаљенијих египатских покрајина’. Осим у већим градовима, протести се организују иу Дамиетта, а регионални портпарол покрета из Фајјума, Мохамед Али, поручио је ‘како је скупио 57.000 потписа широм истоимене оазе смештене 180 км југозападно од Каира’.
Активисти покрета нису случајно одабрали 30. јуни као датум за покретање четвородневних (а можда и више) протеста против председника Морсија. Наиме, тог дана се навршава тачно годину дана од када је Морси преузео власт у земљи и довео је на сам руб пропасти у сваком смислу. Цијелу годину дана председник Морси и Муслиманска браћа нису имали никакву идеју како да воде једну тако важну и велику нацију и земљу као што је Египат.
Најмање 22 милиона грађана Египта потписало је петицију којом се захтева оставка председника Мохамеда Морсија, тврди група која је покренула петицију, а за данас су најављени нови масовни протести против владе.
Петицију је покренула група „Побуна“ (Тамарод), која је позвала грађане да у великом броју изађу на протест и сруше с власти председника Морсија.
Лидер групе „Побуна“, Махмуд Бадр, обратио се данас новинарима, рекавши да је тачно 22,134,460 грађана Египта потписало ову петицију, пренео је АП.
С друге стране, присталице председника Морсија, не верују у овај податак, као ни у валидност потписа.
Чланови Муслиманске браће сумњају да су потписници петиције били потплаћени.
Уколико је број потписа тачан, то би значило да је петицију потписало два милиона људи више од броја грађана који су прошле године својим гласовима довели Морсија на место шефа државе.
Одлучено је да три дана до масовне акције протеста обуставе рад сви погранични прелази, пре свега на Синајском полуострву.
У више наврата смо писали, а што стоји иу петицији „Тамарода“, како је Египат успео преживети искључиво захваљујући милостињи Либије, Катара и међународних финансијских инсититуција. Сви су они наравно заузврат тражили много више од неколико милијарди долара којим су ‘помогли’ Египту да не банкротира.
Као што смо известили, ју петак је након традиционалне молитве, у Мансури на ушћу Нила, дошло до сукоба присталица и противника Муслиманске браће у којима је било мртвих и рањених. Последње вести говоре како је у таласу насиља убијено троје Египћана и један Американац и како је Фронт националног спаса (Натионал Салватион Фронт), водећа египатска опозициона коалиција, у четвртак одбацила парцијалне уступке Морсија чиме је практично подржала захтеве „Тамарода“ за одржавањем превремених председничких избора.
Овакви се сукоби бележе још од 7. децембра 2012. када је у близини председничке резиденције у Ал-Итихадиаху дошло до првих обрачуна између лаика и исламиста. Тад су се испрва сукобили физички, да би се све убрзо претворило о отворени оружани сукоб.
Од тада су кренуле тензије између Муслиманске браће с једне стране и правосуђа и војске с друге, а све је кулминирало одлуком којом је председник Морси себи дао такве власти којима је искључио могућност било какве расправе о законима које он сам потпише.
Исламистичке странке су пожуривале процес исламизације друштва, што су секуларне странке покушале да спрече бојкотирањем рада скупштине. Лидери секуларних странака су тврдили ‘како таква исламизација државе одвећ подсећа на изворни шеријат’. У том се контексту кретао Морси свих ових месеци и на такав начин је хтио ‘завршити с Мубараквом ером’. Концентрисао се на сукоб између исламиста и лаика, иако је међу овим другима било истинских реформиста, али и Мубаракових носталгичара који су се Морсу хтели супротставити са Ахмедом Шафиком, бившим командантом египатског ратног ваздухопловства и последњим Мубараковим премијером.
Након годину дана аутократске, али неефикасне владавине, сви за зебњом очекују како ће поступити Врховни штаб оружаних снага и припадници безбедносних снага у земљи. Египћани су били разорачарани када је Морси у августу прошле године једноставно пензионисао два високопозиционирана официра у Врховном штабу, Хусеина Тантавиа и Сами Анана, а за које многи држе да су одговорни за крваве догађаје из „Револуције од 25. јануара“.
Од почетака подвојених протеста исламиста и опозиције, који су често знали прерасти у насилне сукобе, снаге безбедности су увек млако реаговале на таква збивања. Полиција и војска су се углавном ограничавали на одбрану зграде парламента (углавном празног), Врховног суда, разних министарстава и предсједничлке резиденције Ал-Итихадииах, а сједиштима странака која су знала бити спаљена до темеља (што добро знају Муслиманска браћа којима је на брду Мокатам спаљена централа странке) нису придавали велики значај. Међутим, јавност се протеклих дана све чешће пита какав ће став заузети Врховни штаб оружаних снага који је пре годину дана, по мишљењу многих, олако препустио власт Мухамеду Морсу.
Није никаква тајна да је покрет Тамарода, који од сутра позива на вишедневне протесте, подржан од једног дела безбедносних снага. Поједини команданти су јавно иступили и рекли како подржавају њихове напоре у демократизацији Египта. Хешам Салех, портпарол Клуба полицијских официра, на сателитској ОН ТВ је отворено оптужио председника за мањак осећаја према више од 200 рањених полицајаца током насилних протеста. Несигурност је један од највећих проблема исламистичкиг режима Муслиманске браће за којег никако не успевају да пронађу решење, а на шта опозиција цијело вријеме упозорава.
Насиље које потреса земљу брине око милион полицијских, а пре свега војних званичника, који су чврсто повезани са египатским добростојећим средњим слојем и предузетницима са којима врло добро сарађују у бројним привредним активностима. За време председника Мубарака их је било око 5.000.000 и ако рачунамо да једна просечна египатска породица има 5-6 чланова, ради се о скоро 25-30.000.000 људи, што је трећина становништва која захваљујући униформи користи погодности богатих предузетника.
Осим полиције и војске су незадовољни и текстилни радници на ушћу Нила, рибари из Порт Саида, запослени у јавним службамаи, учитељи и лекари у Каиру, Александрији и Мансоури. Војска и полиција су изузетно јаки и добро наоружани. Током прошлогодишњих немира често су показивали ту своју снаго, но ипак не до краја колико су могли. Сада се опозиција нада да ће војска и полиција, са којом је прошле године била због Мубарака у сукобу, ипак стати на њиховиу страну против садашњег председника Мухамеда Морсија.
Промјени расположења у редовима безбедносних снага је допринијела чињеница да је све већи број њихових колега који губе живот у окршајима са џихадистима на Синају, али и у урбаним средиштима. Незадовољство таквом ситуацијом је прерасло у отворено неслагање с председником Морсијем и Муслиманском браћом, што иде у прилог опозицији.
Пре три недеље, током сахране капетана Абдел-Азиза Абу Схакра, родбина и колеге погинулог официра су гласно позивали председника да поднесе оставку. Иако се многима чинило како је Морси склопио прећутни споразум са главним командантом оружаних снага, генералом Абдул Фатахом Кхалил Ал-Сиси, а све због обостраног интереса, данас само ријетки официри мисле ‘како је ислам ријешење свих проблема’. Муслиманска браћа и остале исламистичке странке тренутно збијају редове и покушавају се позивати на ‘славне догађаје са трга Тахрир’. У Наср Ситију је прије два дан било на десетине хиљада њихових присталица, али су опозиционе и лаичке групе расуте по бројним центрима биле бројније и пуно мотивисаније.
Након свега горе наведеног би се слободно могло рећи како став ‘да полиција мора остати неутрална и далеко од пристрасности према било којој политичкој или верској опцији’ у редовима оружаних снага не подржава скоро више нико. Официри и Врховни штаб су уморни од ситуације која је неодржива, а не решава ништа.
Как год било, одговор на сва ова питања ћемо добити у следећих неколико дана. По свему судећи лидер Муслиманске браће и човек који је Египат увео у један од најгорих периода у његовој ближој историји неће тек тако лако напустити председничку резиденцију. Према неким прорачунима египатски народ је дубоко подељен управо у истом омјеру и баш због тога се сви питају на чију ће се страну сврстати безбедносне снаге, јер би оне овог пута могле дати превагу оним политичким снагама које би знале земљу водити у правом смеру.
Опозиција апелује на здрав разум, јер само у стабилној земљи официри и полицијски званичници могу сачувати привилегије на које су навикли од Мубарака па све до данас. Можда се у овом тренутку то чини лошим компромисом, али ако ће то с власти помести Муслиманску браћу и Мохамеда Морсија, свакако је боље пристати и на такво што, него цео један народ оставити у рукама људи који не знају како да владају земљом.
