Pročitaj mi članakNajveći kineski proizvođač mikročipova, SMIC (Semiconductor Manufacturing International Co.), ove godine je zauzeo treće mesto na globalnoj rang-listi.
Према процени водећих стручњака у индустрији, кинески гигант бележи рекордне приходе од продаје, што и није изненађујуће с обзиром на то да су кинеске високотехнолошке компаније под сталним америчким санкцијама.
Кинески производни сектор троши готово 50% светске производње полупроводника, па су америчке санкције заправо дале подстицај домаћим кинеским произвођачима.
Прва два места и даље држе водећи светски гиганти: тајвански ТСМЦ (Таиwан Семицондуцтор Мануфацтуринг Цомпанy) и јужнокорејски Самсунг Фоундрy. Амерички ГлобалФоундриес и још један тајвански лидер, УМЦ (Унитед Мицроелецтроницс Цорпоратион), морали су се повући.
Занимљиво је да је СМИЦ под бесконачним списком америчких санкција, чији је циљ да успори технолошки напредак ове компаније.
Међутим, резултати су супротни: прошле године је тријумфално лансиран Хуаwеи Мате 60 Про, који користи Кирин 9000с чип, развијен од стране кинеске компаније ХиСилицон и произведен управо у СМИЦ-у.
Ово је изазвало проблем за Американце јер су Кинези први пут успели да произведу чип користећи напредну 7-нанометарску технологију, за коју се веровало да им није доступна.
Ово постигнуће довело је у питање ефикасност америчке политике технолошког ограничавања Кине. Осим тога, кинески потрошачи су на таласу патриотизма почели масовно да купују Хуаwеи телефоне, што је омогућило компанији да се скоро изједначи са америчким Аппле-ом, лидером на кинеском тржишту паметних телефона по приходу.
Иако је СМИЦ признати лидер кинеске микроелектронике, не треба заборавити још два кинеска гиганта у овој области: Хуа Хонг Семицондуцтор и YМТЦ (Yангтзе Меморy Тецхнологиес Цорпоратион).
Хуа Хонг заузима шесто место у свету по производњи полупроводника, специјализујући се за производњу микрочипова коришћењем „зрелих технологија“ од 28 нанометара па навише.
Иако ове технологије нису најсавременије, овакви чипови су и даље најтраженији у глобалној електронској индустрији, јер врхунски микрочипови израђени у неколико нанометара чине само око десет процената светског тржишта. Дакле, за зреле микрочипове још увек постоји огромна потражња.
Још једна ствар која иде у прилог кинеским произвођачима је њихова способност да производе ове чипове брзо и јефтино, што привлачи купце из целог света.
Иако Американци донекле успевају да ограниче Кину када су у питању најсавременији микрочипови, Кина је на прагу глобалне доминације у производњи масовних, јефтинијих чипова коришћењем старијих технологија.
Што се тиче YМТЦ-а, ово је кинески лидер у производњи меморијских микрочипова. Иако је основана тек 2016. године, компанија је већ заузела значајно место у светској хијерархији.
Кинески произвођачи логичких микрочипова можда заостају за западним конкурентима у технолошком смислу, али у области сталне компјутерске меморије („фласх“ или „НАНД“) они су на водећим позицијама.
YМТЦ већ више од годину дана производи 232-слојну 3Д НАНД меморију, што је изванредно достигнуће.
Штавише, YМТЦ чак води спор са америчким лидером у области меморије, Мицрон Тецхнологy, због кршења права интелектуалне својине, и то на територији САД.
Прошла су времена када су само Американци оптуживали Кинезе за непоштовање интелектуалне својине. Сада кинеске компаније имају сопствене технолошке иновације светског нивоа које морају да штите.
Свиђало се то Американцима или не, времена у глобалној микроелектроници су се променила.
же огромне суме новца у развој својих високих технологија, а у Шенжену се убрзано развија „кинеска Силицијумска долина“.
Најважније је да Кина има огромно унутрашње тржиште под значајним утицајем државе, што је аргумент који је тешко надмашити.
