Pročitaj mi članak
Пре само неколико деценија човечанство је било на ивици да склизне у један понор из кога тешко да би било повратка. Други светски рат остаје записан у историји као догађај највећег разарања који је погодио свет.
У мноштву чињеница о ужасавајућим злочинима и херојског отпора које су савезници пружили у борби против нациста, издвајају се неке које звуче као део неког научнофантастичног филма.
11 Норвежана уништило је Хитлерову тајну нуклеарну базу
Када су нацисти окупирали Норвешку почетком 2. светског рата, један од првих објеката које су заузели била је фабрика која је производила деутеријум оксид, супстанцу познатију као „тешка вода“. Разлог је био тај што је „тешка вода“ била један од кључних састојака за производњу плутонијума.
Када су савезници сазнали за планове нациста, послали су одред од 30 најобученијих британских командоса да униште постројење. Међутим, Немци су их побили пре него што су стигли до Телемарка, округа у којем се фабрика налазила.
Због тога су Норвежани одлучили да „узму ствар у своје руке“, и пошаљу 11 својих герилца, који су одлично познавали терен који су нацисти окупирали.
Сцена као из холивудског блокбастера: Године 1943, једанаест момака на тајном задатку под називом „Митраљез“, попело се уз 200 метара високу ледену клисуру, поставило је експлозив и минирало фабрику испред носа три хиљаде нациста, и након тога на скијама побегло из ледом окованог Телемарка.
Јапан је радио на Теслином „зраку смрти“
Револуционарне идеје генијалног српског научника биле су толико испред свог времена да су стално биле на мети крађе, у чему је предњачио Томас Едисон. Такође, инспирисале су производњу нових електричних аутомобила којих на улицама има све више. Нажалост, и Хитлерови савезници Јапанци увидели су потенцијал Теслиних идеја, те су почели да раде на производњи такозваног „зрака смрти“.
Након што је изумео машину која је изазивала земљотресе, затим наизменичну струју, па чак и беспилотне летелице-дронове, Никола Тесла је 1934. године конструисао „зрак смрти“ који је био у стању да збрише читаве војске, наводи се у документима. Иако ова последња тврдња никада није званично доказана, Јапанци су уложили у то време вртоглаву суму од милион јена како би остварили оно што је Тесла наводно постигао скоро деценију раније.
На челу пројекта „Моћ“ био је научник Син-Итиро Томонага, каснији добитник Нобелове награде. Јапанци су успели у својој намери, и проивели смртоносни зрак који је могао да убије и са удаљености од скоро једног километра. Срећом, постојала је „цака“: мета би морала да буде потпуно непомична како би „зрак смрти “ био ефектан. Ово „досигнуће“ је на бојном пољу било практично бескорисно.
Хитлер је „поштедео“ САД од напада биолошким оружјем
Немачки научници су пре почетка 2. светског рата дошли на корак од производње биолошког оружја. Када су у томе успели, једна од првих мета биле се Сједињене Државе, које је од напада „спасао“ сам Адолф Хитлер.
Један немачки научник је 1943. године рекао Хитлеру да „Америка мора бити нападнута у неколико симултаних напада, и то не обичним оружјем, већ вирусима који изазивају тешка патогена обољења код људи и животиња“.
Нацисти су у неку руку већ испробали оружје раније, када су у Енглеску послали 40 милиона буба које су у потпуности уништиле усеве и „самлеле“ британску пољопривреду, оставивши народ да практично умире од глади.
План за напад на САД био је још пакленији – нацисти су желели да Американце нападну вирусом колере, тифуса и антракса. Према подацима из немачке архиве, Хитлер је одбио овакву врсту напада јер је то био „кукавички чин који не приличи храбрим нацистима“. Јер су гасне коморе и концентрациони логори били оличење храбрости. Шампион парадокса, нема шта.
Постоји још једна теорија, а то је да је Хитлер сматрао да је програм развоја биолошког оружја и заправо читава наука једна „јеврејска завера“. Ова верзија већ звучи много реалније од претходне.
Јапански пилот и мештанин на кратко су окупирали Хаваје
Након бомбардовања Перл Харбора 1941. године, јапански пилот Шигенори Нишикаичи био је на путу ка кући када му је мотор авиона изненада отказао и срушио се на територији изнад Нахауа, најмањег хавајског острва. Јапанац је преживео, а веома брзо пронашли су га локални мештани. Они су неочекиваног госта третирали са свим почастима, јер у том тренутку нису знали да су САД и Јапан у рату.
Локалац јапанског порекла по имену Јошио Харада доведен је као преводилац. Он је урадио свој посао, уз пар изостављених детаља попут „овај момак је управо бомбардовао Перл Харбор“.
Док су вести о нападу Јапанаца стигле до Нахауа, ситуација је кренула необичним током. Пилот Шигенори је захтева да локалац који га је пронашао врати поверљива документа која је украо док га је извлачио из авиона. тада се умешао преводилац Харада, који је, у убеђењу да Јапан добија рат против САД, узео оружје у руке и заједно са пилотом почео да заводи ред на острву.
Почели су да узимају таоце и успостављају „нову владавину“ на Хавајима. Срећом по САД, неколико мештана је превазишло страх и организовало побуну против Јапанаца, који су на крају завршили на дну океана.
Јапан и Немачка су планирали да на САД пошаљу камиказе у подморницама са „прљавом бомбом“
Нацисти и Јапанци су пред крај рата, када су већ почели да губе конце, одлучили да иду на „све или ништа“ и на Америку баце уранијумску бомбу (ону чије су коришћење Американци тако добро усавршили у будућности). Међутим, пошто је нуклеарно постројење на Арктику уништено, није било довољно „материјала“. Јапанци су дошли на идеју да се Америка нападне „прљавом бомбом“, која би била препуна радиоактивних материја.
За то су ангажовали камиказе, а план је био да они ка САД крену у подморници У-234, из које би заједнос а бомбама били катапултирани по доласку на обалу САД.
Звучи потпуно сулудо, али документација то потврђује. Американци су, срећом, заробили јапанске камиказе пре него што су успели да остваре свој план.
(Блиц)
