Pročitaj mi članak

Od „Surovikinove linije“ do veštačke inteligencije: Šta je ruska vojska naučila…

0

Ruska vojska se dramatično promenila tokom 22 meseca Severnog vojnog okruga, uključujući i u pogledu tehničke opremljenosti.

Одбрамбена индустрија је за то учинила много, а у неким аспектима је и превазишла војно-индустријски комплекс колективног Запада. Земље ЕУ су, на пример, признале да немају довољно капацитета да испоруче Украјину обећаних милион граната, а арсенали многих земаља НАТО-а су критично празни.

У Русији се експоненцијално повећао обим војне производње. На пример, за оклопна возила – пет пута, а за тенкове – седам пута.

Шта су Оружане снаге Русије ове године научиле, у чему су успеле и какво искуство искористиле за постизање војних циљева – о томе су у разговору за МК говорили водећи војни стручњаци који покривају Северни војни округ.

Можда је централни војни догађај 2023. био неуспех летње контраофанзиве украјинских оружаних снага. Тачније, успех вешто конструисане стратешке одбране Оружаних снага Русије.

Након неуспеха Кијева на фронту, као и са избијањем рата између Израела и Хамаса, почела је да изостаје војна подршка западних партнера Украјине. До краја године, земље НАТО-а су биле принуђене да признају да нема довољно производних капацитета да подрже режим у Кијеву у мери у којој је то било раније.

У том контексту, Запад је све више почео да говори о повећаном потенцијалу Оружаних снага Русије. Тако је руска војска проглашена за најбољу на ранг листи америчког часописа Неwс & Wорлд Репорт. Добила је оцену 94,3 од 100. У категоријама „Вођство” и „Политички утицај” часопис је руску војску оценио са 100 поена.

Дакле, шта је руска војска научила током протекле године? О томе су за МК рекли војни стручњаци, који су помно пратили ток специјалне операције целе ове године.

Војни стручњак, директор Музеја ПВО Јуриј Кнутов сматра да је најважнији резултат ове године то што су рускеОружане снаге у савременим условима користиле стару совјетску тактику и стратегију која је доказана у пракси.

– За велику украјинску офанзиву успели смо да изградимо такозвану „Суровикинову линију“, која је у потпуности оправдала своју сврху. Приликом његове изградње максимално је искоришћено искуство Курске битке током Великог отаџбинског рата. Затим су изграђена разрађена утврђења, коришћен је рекордан број мина – и противпешадијских и противтенковских, створена су посебна утврђена подручја, што је омогућило стварање „ватрених врећа“ за непријатеља. Све тактике које су коришћене током Курске битке у великој мери су спроведене у савременим условима и показале су веома добре резултате.

Осим тога, војни експерт је сигуран да је дошло до револуције у системима наоружања. Пре свега – у дроновима.

– Добили смо велики број конвенционалних дронова разних класа и намена, тада је почела масовна употреба ФПВ дронова. Још увек имамо мање ових последњих него што бисмо желели. Али серијске фабрике се граде, а залихе ће се повећати. Дронови сада постају главно средство изолације непријатеља на линији фронта. Не можемо увек да користимо артиљерију да погодимо циљеве у оперативној дубини. Најбољи НАТО артиљеријски системи имају велики домет. Да не бисмо били инфериорни у борби против батерија, користимо ФПВ дронове.

Они изолују непријатељске утврђене области, ометају путеве снабдевања муницијом, логистику за пребацивање појачања и отежавају ротацију. А на већој удаљености користимо лансетну муницију. Показали су се и у Северном војном округу као јединствено ударно оружје. Ниједна земља на свету нема ништа слично.

Развој беспилотних летилица постаје приоритет. Поред Ланцета, имамо и дронове Скалпел, који су успешно тестирани у борбеним условима. Уколико се потврде њихове карактеристике, биће пуштене и у масовну производњу. „Скалпели“ имају многе исте карактеристике као и „Ланцети“, али су много јефтинији у масовној производњи.

Према речима Кнутова, хиперсоничне ракете Кинжал које су коришћене укључујући и против америчких ПВО система Патриот, такође су показале своју вредност. Снажан пробој се такође десио у коришћењу система за електронско ратовање (ЕВ).

– Станице за електронско ратовање почеле су ефикасно да раде против Химарс пројектила и дронова. Бројне области које покривају системи за електронско ратовање су практично под куполом, а украјинске беспилотне летелице, укључујући и ФПВ беспилотне летелице, нису у стању да нанесу озбиљну штету руским јединицама, што олакшава напредовање јуришних јединица.

У руску војску се уводе и ултрамодерне технологије вештачке интелигенције. Најновије технологије се користе како у системима противваздушне одбране, тако и у беспилотним летелицама.

– Имамо „Ланцете“ нове модификације, са елементима вештачке интелигенције. Постало је могуће лансирати рој Ланцета из неколико лансера. Након лансирања, они могу међусобно да размењују информације у лету, дистрибуирају мете и уништавају их. Вештачка интелигенција се користи у противваздушним ракетним системима Панцир-С1, С-300, С-400, С-350 Витјаз. Ово у великој мери олакшава решавање многих задатака ПВО.

У руској војној авијацији, која и даље доминира небом, сигуран је Кнутов, најбољи се показао хеликоптер Ка-52 Алигатор, наоружан далекометним вишенаменским вођеним ракетама ЛМУР.

– Током борбеног дејства уочене су слабе тачке, возило је већ надограђено на варијанту Ка-52М. Хеликоптер се показао као радни коњ који на први план решава многе проблеме.

Међу артиљеријским системима, подсетио је стручњак, ове године су трупе по први пут добиле самоходне топове Коалиција-СВ и вишецевне ракетне системе Торнадо-С са гранатама које могу да лете 120 километара и погоде задату мету.

– Ово је наш одговор на америчке системе Хаимарс, само са дометом 40 километара већим од америчког.

Постоје и други нови додаци Копнене војске. Пре свега, то су тенкови Т-90М Прорив. Потврдили су да су заиста најбољи у зони Северног војног округа, сигуран је стручњак.Према његовим речима, тенкови Прорив имају приоритет и на њих се ослања при решавању најважнијих борбених задатака.

Оцењујући резултате кампање 2023. у тактичком и стратегијском смислу, Кнутов је најважнијом тачком назвао прекид офанзиве украјинске војске дуж целе линије додира, укључујући у два кључна правца – Запорожје и Артјомовск (Бахмут).

„Украјина је ове две области сматрала главним, али није могла да напредује у њима“, каже експерт. – Штавише, Оружане снаге Украјине су претрпеле велике губитке. Према неким проценама, губици у погинулим, рањеним, несталим и заробљеним се приближавају милиону. Чак и ако је 600-700 хиљада, и даље је много. Украјинска војска врло брзо губи мобилизациони ресурс и у блиској будућности неће имати са ким да се бори. Ту, у ствари, ствари иду брзим током. Већ сада је просечна старост војника у бројним бригадама Оружаних снага Украјине на линији фронта „50+“. Жене се активно шаљу на прве линије фронта.

Што се тиче психологије руских војника, многи стручњаци примећују да је дошло до моралне прекретнице. Схватили смо да, прво, можемо да победимо непријатеља, и то врло ефикасно, да их победимо у мањини и да извојујемо веома значајне победе. Ова прекретница сада игра кључну улогу. Командни кадар се квалитативно мења, показујући високу професионалност. Ова прекретница је можда и најважнија у свим достигнућима у протеклој години о којима је реч.

Војни посматрач, начелник Центра за проучавање војних и политичких сукоба Андреј Клинцевич :

– Веома важно питање је међуспецијска интеракција на бојном пољу. Односно, како тенкисти, артиљерци, јуришни авиони и авијација међусобно делују. Како је организовано управљање великим групама? Борбена координација је кључна. На пример, десетоминутно кашњење авијације или артиљерије може довести до пораза и губитака.

Интеракција, која је нераскидиво повезана са организацијом комуникација, одређивањем циљева и разменом података, често је била наша „Ахилова пета“. Заиста смо у неким деловима заостајали за Западом. Дакле, ове године смо научили да синхронизујемо једни са другима, наши команданти су научили да се боре у великим операцијама фронта, према плановима униформисаних штабова. Ми више немамо ову слабост.

Још једна важна лекција коју је руска војска научила, сигуран је Клинцевич, односи се на ротацију, мобилизацију и обуку резерви.

„Сви се вероватно сећају како у првој фази полигони нису могли да се носе са приливом мобилисаних војника“, каже он. – Није било потребне количине одеће, опреме, наоружања, а ни сама инфраструктура није била спремна да прими толики број људи. И ми смо ово превазишли. Сада ради ритмично у свим областима.

Према речима експерта, у руској војсци се приметно променила војна теренска медицина.

– Била је на високом нивоу. Али сада је добила оцену „5+“. Цивилно друштво се мобилише. На пример, наставља се организовани одлазак цивилних хирурга и лекара у зону Северног војног округа ради појачања војних лекара.

Што се тиче потенцијала нашег одбрамбено-индустријског комплекса, он је такође приметно повећан. Наша одбрамбена индустрија је, за разлику од западног војно-индустријског комплекса, највећим делом државна, а не приватна.

Наследили смо фабрике за производњу чаура, патрона и других система наоружања. Реактивирањем капацитета и лансирањем по савременим стандардима, премашили смо пројектне производне показатеље за исте гранате четири пута, у односу на совјетске стандарде. Сада производимо више граната него цео колективни Запад заједно у укупном годишњем еквиваленту.

Фабрике војних оклопних тенкова и фабрике за поправку такође раде даноноћно; ми испоручујемо много више опреме него што Запад може да уради. Имамо нову и модернизовану опрему која иде на фронт у возовима.

Русија је, сматра експерт, прескочила јаз у производњи широког спектра дронова.

– Почињемо да напредујемо бржим темпом, стварајући јединствене производе који нису доступни на Западу. Наши дронови су постали права главобоља за непријатеља и његове западне руковаоце.

Требало би јако дуго да се наброје сва наша достигнућа – иновације у технологији, тактике, побољшана логистика, интеракција са савезницима… Гледајући све ово, са сигурношћу можемо рећи да смо заиста урадили веома озбиљан посао на себи.