Pročitaj mi članakPotpuna zabrana isporuke ruskog uglja Evropskoj uniji, kao jedna od sankcionih mera koje je Zapad preduzeo protiv Rusije, stupila je na snagu 1. avgusta.
Ова мера је укључена у пети пакет санкција Европске уније који је усвојен почетком априла. Документ подразумева постепено одустајање од увоза руског угља. А од 1. августа ове године, према овом пакету, земље уније уводе потпуну забрану испоруке угља из Русије.
Према тексту документа, та мера укључује „забрану куповине, увоза или предају угља и других чврстих фосилних горива у Европској унији ако потичу из Русије или се извозе из Русије, почев од августа 2022. године“.
У тренутку доношења одлуке увоз руског угља у европску унију био је 8 милијарди евра годишње. Према подацима Министарства енергетике Русије, удео земаља ЕУ у укупном извозу руског угља је 2021. године износио 21,8 одсто, што је нешто више од 48,7 милиона тона угља. У 2020. цифра је била нешто већа – 22 одсто укупног извоза. Према речима министра енергетике Русије Николаја Шуљгинова, производи руских угљених компанија у условима одустајања ЕУ од увоза биће преоријентисани на алтернативна тржишта.
У међувремену, Европа у покушају да смањи потрошњу руског гаса повећава употребу угља у електропривреди. Француска је, на пример, најавила могуће поновно покретање електране на угаљ „Сен Аволд“ на североистоку земље. Према проценама Међународне агенције за енергетику (ИЕА) потрошња угља у Европској унији порашће за 7 одсто у 2022. у поређењу са прошлогодишњим скоком од 14 одсто.
После почетка војне специјалне операције Русије за демилитаризацију и денацификацију Украјине Запад је појачао санкциони притисак на Москву. Неке земље су објавиле о замрзавању руске имовине, многи брендови су напустили Русију. Европска унија је увела већ шест пакета санкција, укључујући ембарго на руски угаљ и нафту. Међутим, то се показало као проблем за сам Запад, јер је изазвао нагли раст инфлације и цена хране и бензина.
