Династија Але Сауд која влада Саудијском Арабијом припада лози Сауда ибн Мухамеда ибн Мукарена ибн Мурохаја ибн Ибрахима Сауда, а 1735. год. је у области Дар’ије основала једну власт.

Насир Ес-Саид, познати саудијски аутор је у својој књизи „Историја Але Сауда“, која је написана 70-их година пише: „Име јеврејског прадеде Але Сауда, који је прешао на ислам, било је Мурдохај Ибн Абрахам Ибн Мојсије, а био је јевреј пореклом из Басре.“

Он такође пише: „Дјед Мухамеда Ибн Абду-л-Вехаба је био јевреј по имену Шулман Каркузи, који се из Турске преселио у Хиџаз (Саудијску Арабију).

Иљас Ибн Мукарен Иљаху, јеврејски рабин из Неџрана је са саудијским краљем свог времена, Абду-л-Азизом Бин Абду-р-Рахманом био род, а обојица припадају лози Мукарена, сина Мурдохаја.“

То што је један број Мурдохајеве деце имао јеврејску веру, показује да је његов прелазак на ислам био само површан.

Ес-Саид кроз анализу породичног стабла Але Сауда доказује да се порекло те породице веже за јевреје из Хиџаза и града Медине.

У наставку књиге, аутор говори о томе како су јевреји подржавали покрет Мухамеда Бин Абду-л-Вехаба. Затим објашњава етапе преузимања верског вођства од стране Мухамеда Бин Абду-л-Вехаба, а поред тога, давања политичког предводништва Саудијске Арабије у руке породице Але Сауд, које су креирали и извршавали јевреји.

Краљ Фејсал, саудијски престолонаследник, у књизи својих сећања пише: „Ми и јевреји смо амиџићи, зато нисмо пристали да их, онако како су то неки желели, да их утопимо у мору, него желимо да с њима живимо у миру и сигурности.“

Насир Ес-Саид у својој књизи пише и тајним и блиским везама Але Сауда и Бена Гордона, оснивача израелског режима. Он каже: „Абду-л-Азиз Бин Абду-р-Рахман, оснивач нове династије Але Сауд, се 1915. год, уз подршку Кокса, енглеског представника на Блиском Истоку, писмено обавезао да ће дати јеврејима палестинску земљу.“

Ваља подсетити и на то да је краљ Фахд Бин Абду-л-Азиз у октобру 1981, у једном програму од осам чланова затражио службено признавање Израела у исламском свету. Службено признавање Израела је поново, у још једном програму, изложено 1999. године, од стране других саудијских званичника.
Вајзмен, још један од оснивача Израела, преноси Черчилове речи:

„Први британски план је оснивање Саудијске Арабије, а други план је оснивање ционистичког режима, посредством Велике Британије.“

Винстон Черчил се 1945. год, након конференције Јалта, састао с Абду-л-Азизом и рекао му: „За мене представља велику част и неописиву радост то што сам се састао с човеком који је за мене учинио веома много. Он је наш искрени пријатељ у невољама и тешкоћама. Да нема њега, јевреји не би постигли ни своје најмање право.“

Важно је напоменути и то да је Ес-Саид, који је живио ван Саудијске Арабије, након објављивања споменуте књиге, нападнут и убијен.

(приредио и посрбио Интермагазин, извор: Револуција)

Ознаке: Јевреји, арапи, савез