Pročitaj mi članak
(Адванце)
Бивши аргентински диктатор Хорхе Рафаел Видела преминуо је у 87-ој години живота за време служења доживотног затвора због злочина против човјечности. Генерал Видела затворен је 2010. због смрти 31 дисидента за време војне диктатуре у периоду 1976-83. У том периоду убијено је и мучено око 30,000 људи, у кампању познатијој и као „Прљави рат“.
Видела је осуђен на доживотну казну затвора због убиства, мучења и других злочина још 1985., но 1990. тадашњи председник Аргентине, Карлос Менем, пушта га из затвора. У априлу 2010. врховни суд поништава председничку амнестију и Видела је поново у затвору.
Аргентина и перонизам
Јорге Рафаел Видела рођен је 2. августа 1925. Долази из утицајне породице у аргентинској провинцији Сан Луис. Многи његови преци били су истакнути државни и војни званичници. Од почетка каријеру је градио у војсци. 1944. је дипломирао на војном факултету . Релативно брзо напредује кроз војну хијерархију, 1975. постаје начелник главног штаба аргентинских оружаних снага. Свега неколико месеци касније тадашња председница, Исабел Перон, поставља га за главног команданта аргентинске војске.
Да бисмо у потпуности разумели виделина диктатуру, нужно је вратити се уназад, у време дугогодишње администрације председника Хуана перона.
Баш као и Видала, Перон је такође био војно лице. Пре доласка на функцију председника обављао је бројне државне функције, између осталог био је министар рада и потпредседник. Функцију председника вршио у чак 3 мандата: 1946-1955 и 1973-1974. Умро је за време обављања задњег мандата. Наследила га је трећа супруга, Исабел Перон. Далеко познатија остати ће његова друга супруга, Мариа Ева Дуарте де Перон – познатија и као Ева Перон. Ева је преминула 1952. од рака у 33. години, но свакако је заслужна за велику популарност пара Перон тих година у Аргентини.
Оставштина Перонових је и дан данас предмет велике дебате у аргентинском друштву, али и ван граница Аргентине. Једни тврде како је Хуан унапредио аргентинско друштво те како је провео економске реформе с циљем повећавања плата радницима. За време Хладног рата био је истакнути вођа „трећег пута“ те је настојао одржавати подједнако добре односе и са САД-ом и Совјетским Савезом.
Хуан Перон је такође био и симпатизер европског фашизма и нацизма. Након Другог Светског Рата бројни поражени представници нацистичких и фашистичких држава као што су Немачка, Италија и тзв. Независна Држава Хрватска, пронашли су уточиште управо у Аргентини за што је заслужан управо Хуан Перон. Вођа злогласних хрватских Усташа, Анте Павелић, такође је добио уточиште у Аргентини. Тамо га је Хуан Перон поставио за свог саветника за безбедност.
Наравно, аргентински председник није сам организовао спашавање фашистичких криминалаца попут Павелића, у овом конкретном случају Усташама су помагале британске и америчке тајне службе, као и Ватикан.
Многи аналитичари рећи ће како је Хуан Перон био комплексна личност која је кроз године често мењала своје ставове, често у директној контрадикцији с претходнима. Тако је касније под његовом администрацијом Јеврејима било допуштено учешће у политици и јавним службама. Аргентина је такође прва држава Латинске Америке која је признала државу Израел. Фондација Ева Перон такође је слала знатну помоћ Израелу.
Све ове контрадикције присутне су иу данашњим дебатама када је реч о Хуану Перону. Нема сумње да су под његовом администрацијом направљене неке позитивне ствари, но чињеница да је земљу претворио у скровиште за највеће криминалце 20-ог века остати ће превелика мрља на његовој администрацији да би га се проглашавало позитивном историјском личношћу.
Његове наводно прогресивне економске политике увек су имале и политичку димензију. Левичари су прогањања и уклањани из јавних институција као што су универзитети. 1. српња 1974. Хуан Перон преминуо је од срчаног удара у 78-ој години живота. Његова трећа супруга, Исабел, тада је обављала функцију потпредседнице те је његовом смрћу проглашена за председницу. Није имала харизму покојне Евите, но након Јуанове смрти јавност – као и готово цео политички спектар – дали су јој иницијалну подршку.
Потпора за Исабел није трајала дуго. Наставио се жестоки прогон левичара, а у јесен исте године букнули су велики индустријски штрајкови, као и политички мотивисана убиства, што јој је додатно срозало популарност.
За време њеног мандата главну реч води министар Хосе Лопез Рега – конзервативац којег нису подржавале чак ни традиционално десничарске институције попут католичке цркве. Неки су га чак називали и „психопатом“.
Вјерује се како је он био директно укључен у формирање организације Аргентинска антикомунистичка Савез (тзв. „Троструки А“) која је у периоду од 1973. до 1974. ликвидирала око 300 левичара, укључујући и политичаре.
Континуирани прогон левичара у Аргентини није могао проћи без контрареакције. Тих година оформљена је радикална левичарска организација под називом „Монтонерос“ која је изводила бројне герилске нападе. Истицали су како је демократија заправо само комплексна представа иза које се крије фашизам те како се демократијом само одгађа неминовно – класни рат.
Занимљиво је истакнути како су и Монтонерос производ „Перонизма“, пуно име им је гласило „Мовимиенто перониста Монтонеро“. Идеологија која је остала иза смрти Хуана Перона разгранала се у многим правцима, од екстремне левице до екстремне деснице. Наиме, перонизам се заснива на тзв. три основна идеала: социјална правда, економска независност и политички суверенитет.
Лепо звучи, но јасно је како се заправо ради о популизму који може пригодно бити преотет с било које стране политичког спектра. Управо то се у Аргентини и догодило. Једни су перонизам видели као темељ борбе против левичара, док су други исту идеологију видели као анти-империјалистички отпор страним силама и борбу за радничку класу.
Што се тиче Лопез Реге, у коначници је био присиљен напустити земљу због своје непопуларности. Изабел Перон је одмах кренула у отпуштање његових кадрова и управо у овом периоду на чело војске поставља Хорхеа Видел, који је тада описан као узорно војно лице.
Државни удар и долазак тиранина
Кобна грешка за председницу Исабел – јер управо ће Видела бити кључна особа у војном удару који се управо спрема против ње. Више је разлога због којих ће председница Исабел бити срушена с власти. Аргентина је за њеног мандата потонула у хаос жестоких борби између ултралевичарских и фашистичких организација. Сукоби су се често одвијали на улицама градова. Но, још већи разлог њеног пада била је све лошија економска ситуација у земљи.
Рикардо Балбин, вођа политичке опозиције УЦР, одржао је у фебруару 1978. тајни састанак с тадашњим начелником главног штаба, генералом Видел. Тада му је рекао: „Ако планираш државни удар, направи то што је брже могуће – не очекуј аплауз од нас, али не очекуј нити препреке“. Тзв. „Операција Ариес“ била је у припреми још од августа прошле године.
1976/03/23. председница Перон налазила се на прослави рођендана једног пословног директора. Те вечери стигле су информације како војска организује неке „сумњиве“ вежбе. Неколико минута након поноћи укрцала се у председнички хеликоптер, но није је одвезао натраг у председничку резиденцију Куинта де Оливос како је очекивала, већ у војну базу покрај аеродрома Хорге Њубери где је службено свргнута и ухапшена.
Кренула су масовна привођења њених кадрова, а она је на крају, након неколико година кућног притвора, послата у изгнанство у Шпанију 1981. Тамо је била у добрим односима с диктатором Франциском Франком. Након повратка демократије у Аргентини свега у неколико наврата се вратила. Идуће године проводи у Шпанији изван фокуса јавности.
12.1.2007. ухапшена је у Мадриду након оптужнице аргентинске владе да је одговорна за нестанке појединих политичара за време њене владавине 70-их година. Годину дана раније у Шпанији је такође ухапшен и вођа одреда смрти из организације „Троструки А“, Родолфо Алмирон. Шпански суд 2008. одбио је да изручи Исабел Перон аргентинским властима истичући како је прошло више од 20 година од наводних злочина. Изабел Перон данас има 82 године.
Два дана након државног удара 1976/03/24. Јорге Рафаел Видела се прогласио за председника Аргентине. Овим тренутком почиње мрачно доба новије аргентинске историје. Но, пре но што се осврнемо на период бруталне диктатуре познат као „Прљави рат“ погледајмо друге елементе који ће обележити виделина диктатуру.
Одмах по доласку на власт именовао је Хосеа Алфреда Мартинез де Хоза за министра економије. Кренула је масовна приватизација државних предузећа према нео-либералној линији. Нагло је почео да опада животни стандард, а драстична разлика између богатих и сиромашних постаје нова стварност. Морамо споменути како су претходне „Перон администрације“, упркос свим пропустима, задржале до тренутка државног удара знатно стабилну економију, барем када је реч о животном стандарду грађана. У време када је Видела извео државни удар у Аргентини је у сиромаштву живело 9% становништва, што је мање него у Француској и САД-у у то време. Незапосленост је такође била ниска, 4,2%.
Увођење нео-либерализма само је један злочин виделина диктатуре, да је све остало само на томе отишао би у историју као још један намјештеник капитализма и капиталистичке експлоатације, но Видела је такође био и масовни убица, један од највећих тиранина 20. века и права истина о његовој диктатури мора, у име историје, постати општепозната за нове нараштаје.
Не изненађује чињенице да су му главни савезници биле земље које су отворено одобравале масовне прогоне левичара. Након нешто више од две године откако је почела Виделина страховлада, амерички председник Роналд Реган стао је у његову одбрану. У колумни, која је објављена 1978/08/17., Реган пише: „Нова аргентинска влада има циљ вратити мир док у исто време покреће процес обнове уништене економије. На добром је путу да успешно обави обе мисије. Наравно да у процесу привођења стотина осумњичених терориста ће аргентинске власти ту и тамо затворити и понеке невине људе. Тај проблем треба да исправе што брже. Но, затварање неколико невиних није разлог да се отворе затвори и да се терористи пусте на слободу како би почели нову фазу терора. „
Ствари нису стале само на овоме, америчка администрација настојала је на све начине да пронађе путеве како би финансирали ову анти-левичарску диктатуру у Аргентини. И пронашли су га – трговином кокаина. Преко илегалне мреже трговине наркотика директно се, уз помоћ САД-а, финансирала виделина диктатура. Уз помоћ аргентинских нео-нациста изведен је и државни удар у Боливији што је додатно олакшало трансфер наркотика.
Прљави Рат и Хорге Рафаел Видела
У затвору Марцос Паз на периферији Буенос Аиреса је у петак ујутро, 17. маја, у 87. години умро бивши аргентински диктатор Хорхе Рафаел Видела који је служио казну доживотног затвора за злочине против човечности, тортуру и масовна уморства, те засебну казну од 50 година затвора за отмицу деце тзв. Десапарекидос.
Хорхе Рафаел Видела, аргентински диктатор којега ће се памтити по 30,000 Десапарекидос (несталих на начин да су живи и омамљени наркотицима из војних авиона бацани у воде Атлантског океана) умро је побеђен, као доживотни затвореник осуђен за злочине које здрав разум не може појмити, а да се никада није покајао за своје злочине. Његов се случај чак не може посматрати кроз призму „баналности зла“, будући да је геноцидни план који је провео у дјело скоро па савршен злочин.
Начин на који ће се извршавати масовне отмице, убиства и нестанци људи и одузимање свих покретних и непокретних добара својих жртава осмислио је и спровео у дело Хорхе Рафаел Видела са својим сарадницима. Дјецу је остављао без родитеља, родитеље без деце и све оно што прати ратове до истребљења у целоме свету, али то Видели није било довољно. Он је границе зла помакао на виши ниво.
Хтео је да мртви остану без имена, десапарекидос, а живи, тј деца убијених и често тек новорођена, остала су без идентитета. Заточенице које су касније ликвидиране, држао је у животу све до тренутка порођаја и на тај начин је на стотине деце отео и поделио насумце „како би западну и хришћанску цивилизацију спасио од ‘црвене пошасти'“.
Хорхе Видела није деловао сам. Многи су знали и многи су га подржавали. Жалосно је рећи, али велику улогу је у овим монструозним злочинима имала и Аргентинска бискупска конференција, јер је управо она Видели саветовала како „наркотизирани људи бачени у морске дубине пате најмање и како је то хришћанска и милосрдна смрт“. Мучен грижом савести то је потврдио Адолфо Францисцо Сцилинго, бивши официр аргентинске ратне морнарице који је лично као егзекутор учествовао у „летовима смрти“, а књига „Лет“, коју је на основу исказа Сцилингових написао аргентински новинар Хорацио Вербитски, судском вијећу је био драгоцен материјал за утврђивање чињеничног стања и доношење пресуде против Виделе и сарадника.
Са злочинима су били упознати предузетници, државни званичници, апостолски нунциј Пио Лагхи и кардинал Раул Приматеста су благосиљали Видела и били му најбољи пријатељи. Видела је за време хладног рата био на „правој страни“ и деловао је у складу са „Планом Хорацио Вербитски: Лет-Исповијед аргентинског ‘прљавог ратника’ кондор“, мултинационалном корпорацијом терора коју је заједно с Хенријем Кисинџером утемељио чилеански диктатор Аугусто Пиноче.
Видела је од ове двојице позван да што пре искорени опозицију, јер са Џими Картер као америчким председником неће имати одријешене руке. Чак је и начин мучења пратио ригидне протоколе које су усавршили Французи у Индокини и Алжиру, али су, као што то често бива, и овога пута ученици надмашили своје учитеље. У другим се злочиначким системима такође убијало и мучило, али жртве ЕСМА-е су посебне из разлога јер су европска и западна цивилизација, култура, друштвени и економски поредак произвели монструма Видела.
Хорге Рафаел Видела је, као што смо рекли, умро а да се никада није покајао. Пре само месец дана је позивао на оружану побуну против председнице Киршнер, криве што је „успоставила комунистички поредак по узору на Антионио Грамскиа“. Током суђења је признао „само“ 7-8000 од 30.000 убијених и до краја је остао веран злу којему је служио, одабравши да са собом у гроб понесе тајну чије би откривање помогло хиљадама Аргентинаца који још увек трагају за својим ближњима.
Уклањање левице и грађанске либералне опције је било нужно за спровођење концепта неолибералног капитализма
Потребно је нагласити како је само двадесети део или 5%, припадало левичарским револуционарним групама (иако тиме нису заслужили такву судбину). 95% убијених су били синдикалисти, новинари, правници, свештеници, левичарски активисти, експоненти цивилног друштва који су морали нестати само како би се омогућила највећа пљачка у историји човечанства: наметање неолибералног капиталистичког модела у Латинској Америци. Нестали су сви који су се противили пљачки природних ресурса од стране мултинационалних корпорација.
Подаци говоре како у Аргентини, тада једној од најразвијенијих земаља у свету, 1972. није било незапослених. Када су се 2002. рачунали незапослени и повремено запослени, дошло се до бројке од 42% становништва које није имало пристојан посао. У земљи која располаже милионима хектара плодне земље, неолиберални капитализам је узроковао на хиљаде мртвих од глади. Дакле, осим Десапарецидос, у виделина жртве можемо убројати и милионе људи који су запали у крајњу беду и немаштину.
Његов прљави део посла се састојао од физичког уклањања друштвених и културних дјелатника, синдикалиста, те на тај начин онемогућио отпор друштва. Без обзира на све, демократија у Аргентини је преживела и наџивела Видела. 1985. је осуђен је за почињене злочине, али је већ 1990. аргентински председник и миљеник САД-а, Карлос Менем, њега и сараднике законом о општем опросту ослободио свих оптужби.
Нестор и Кристина Кирхнер расветлили злочине војне хунте
Тек доласком на власт Нестора Кирхнера, потом његове супруге Кристине Фернандез Кирхнер, Хорхе Рафаел Видела и сарадници су изнова сјели на оптуженичку клупу и овога пута није било америчких пријатеља да их заштите.
Први који је осуђен је био Мигуел Етцхецолатз, командант полиције у Буенос Ајресу, одговоран за управљање тајним логорима у којима су се држали „непријатељи државе“. Први пут је у Аргентини донесена пресуда за „кршење људских права у контексту геноцида“. Потом је осуђен и министар привреде и верни сарадник ММФ-а и диктатуре,Хосе Алфредо Мартинез Де Хоз, а умро је у кућном притвору у марту ове године. Данас се у Аргентини води проближно 3000 кривичних поступака, а 650 их је окончано правоснажном пресудом и злочинци служе затворске казне за почињена кривична дјела у обичним затворима, без икаквих привилегија. Међу њима је био и Хоре Рафаел Видела који је умро прошле недеље, само два дана након што је га је истражни судија неколико сати испитивао о злочинима из „Операције кондор“.
Извори и референце:
Plan Condor: Crimes Without Borders in Latin America
http://upsidedownworld.org/main/content/view/1042/32/
Argentine dictator Videla dies in prison at age 87
http://www.pantagraph.com/news/world/argentine-dictator-videla-dies-in-prison-at-age/article_29c98207-237d-54f7-a930-9372a7712894.html
Argentina’s dictatorship economy chief Martinez de Hoz dies
http://www.reuters.com/article/2013/03/16/argentina-martinezdehoz-idUSL1N0BZFD520130316
Former dictator, 86, finally admits his regime ‘disappeared’ 7,000 or 8,000 left-wing opponents in Argentina
http://www.dailymail.co.uk/news/article-2130651/Jorge-Rafael-Videla-86-admits-regime-disappeared-8-000-left-wing-opponents-Argentina.html
Argentina: Waves from the past
http://www.yendor.com/vanished/junta/scilingo.html
Argentina Catholic Cardinal Pio Laghi accomplice to Videla in Massacre during Argentina Dictatorship
http://www.vaticancrimes.us/2013/03/cardinal-pio-laghi-accomplice-alongside.html
Jorge Rafael Videla Dies: Former Argentine Dictator Dead In Prison
http://www.huffingtonpost.com/2013/05/17/jorge-rafael-videla-dies-dead-death_n_3292636.html
Reagan Backed Ex-Dictator Jorge Videla and Argentina’s Dirty War
http://www.globalresearch.ca/reagan-backed-ex-dictator-jorge-videla-and-argentinas-dirty-war/5335781
Tied up in the Rat Lines
http://www.haaretz.com/print-edition/features/tied-up-in-the-rat-lines-1.62204
Death of a “Dirty War” criminal
http://www.economist.com/blogs/americasview/2013/05/jorge-rafael-videla
Jorge Rafaél Videla obituary
http://www.guardian.co.uk/world/2013/may/17/jorge-rafael-videla
Former Argentine Dictator Videla Sentenced To Life By Court
http://www.buenosairesenglish.com/2010/12/former-argentine-dictator-videla-sentenced-to-life-by-court/
Arrest of Isabel Peron signals willingness to reexamine era
http://articles.latimes.com/2007/jan/13/world/fg-isabel13
El cruento éxito de la ‘Operación Aries’
http://elpais.com/diario/2001/03/24/internacional/985388424_850215.html
‘Argentinian death squad leader’ arrested in Spain
http://www.guardian.co.uk/world/2006/dec/30/spain.argentina
The Jews and Peron: Communal Politics and National Identity in Peronist Argentina, 1946-1955
http://etd.ohiolink.edu/view.cgi?osu1039034580
THE TWENTY TRUTHS OF THE JUSTICIALIST MOVEMENT (1940s)
http://web.archive.org/web/20040410153117/http://edsall-historypage.org/html/20_truths_peron.html
Perón y el peronismo: un ensayo bibliográfico
http://www.tau.ac.il/eial/II_1/plotkin.htm#foot0
Horacio Verbitsky: „The Flight/Confessions of an argentine Dirty Warrior“
