Pročitaj mi članak
Министарство одбране Русије поставља сталну војну базу за Северну флоту на Новосибирским острвима, рекао је командант флоте Владимир Корољов, пише Глас Русије, а ово је потез којим Русија озваничава свој одлучан став да ће бранити Арктик који је у све већем фокусу као нови фронт који се отвара између Русије и Запада.
„Главни циљ још једног похода Северне флоте у Арктику је пренети људе, технику и имовину тактичке групе, која ће од ове године дежурати на Новосибирским острвима“, рекао је Корољов.
Спорови око Арктика не престају током последњих година, јер његове тачне границе све до сада нису утврђене. Овај регион је подељен на пет сегмента одговорности између Русије, САД, Норвешке, Канаде и Данске. Међутим, има и других, ко жели да осваја богате арктичке ресурсе, међу њима су Шведска, Финска и Исланд. Игра заиста вреди свећа. У Арктику су усредсређене велике залихе енергената – око 90 млрд барела нафте, а да не говоримо о другим енергентима. Он има важан војно-стратешки и транзитни значај, каже се у једном од текстова портала Глас Русије.
Подсећамо, када је започео сукоб Русије и Запада у вези Крима и Новорусије, неприметно су се у медијима провлачиле информације о томе због чега Канада улази у конфликт везан за украјинско питање.
Амерички политички портали су тада наводили да Обамин кабинет придобија Канаду управо кроз „застрашивање“ да је Арктик следећи фронт после Крима.
Наиме, Обамина администрација је убедила Канаду, те неколико скандинавских земаља да упуте своје војне снаге према Источној Европи и на тај начин покажу оштар став према Русији, говорећи им да „Путинова амбиција“ после Крима ће прећи на Арктик.
Канада затим наставља да своју дипломатију фокусира око овог питања и сасвим је извесно да у наредним данима појам Арктика у медијима може постати веома чест.
Џон Берд, шеф канадске дипломатије, отворено је недавно рекао да је Канада спремна да брани Арктик од Русије и свој суверенитет на Арктику.
Геополитичка анализа се углавном слаже да се украјински конфликт распирује од стране западних земаља у циљу спречавања даљег ширења Евроазијског савеза. САД са својим савезницима има двоструки циљ са Украјином, ширење НАТО-а према Русији, али и ништа мање важан други циљ – спречавања даљег ширења Евроазијског савеза
Удар на фронт Арктика ће бити други директан фронт удара на Русију и ометања ширења евроазијских интеграција, те довођења Русије у позицију „глобалног проблема“.
Недавни долазак шефа дипломатије Канаде, Џон Берда, у Београд, управо у тренутку док се дипломатско коло игра око тога да ли ће Србија остати неутрална у односу на руско-европски конфликт у Украјини, такође сведочи о томе да се снаге престројавају на питање Арктика и да Канада користи тренутак да покаже своју „блискост са Србијом“ управо у циљу јачања своје стратешке платформе за борбу за Арктик.
Канадски шеф дипломатије је у Београд дошао заправо да обезбеди српски политички став који неће нарушавати арктичко питање. Реч је о питањима у којима Србија има важну реч, а то су питања територијалног интегритета и суверенитета које је у фокус међународне политике стављено случајем политичког насиља виђеног на Косову.
Канада и САД, баш као и Русија, добро зна да ће прича на Арктику бити наставак украјинске приче, баш као што је и прича у Украјини својеврстан наставак и блиској вези са причом на Косову.
Међународно право је померило границе преседаном на Косову и свет има проблем установљења правила по којима би се руководило у решавању питања територијалног интегритета и савременог мењања граница.
И Русија и Канада покушале су на легалан начин обезбедити своја права на Арктику. Русија је још 2001. године Уједињеним нацијама нагласила како је с Арктиком повезана епиконтиненталним појасом, док је Канада прошле године своја потраживања аргументовала на исти начин, пише сајт Адванце.хр.
Ако УН прихвати аргументе омогући ће тим земљама да прошире своје границе ван међународно признатих 200 наутичких миља, наводи Адванце.хр.
(Правда)
