Нова Путинова порука – најава будућих догађаја у свету

17:30 29.02.2024.

Годишње обраћање руског председника Владимира Путина Федералној скупштини не би требало посматрати као анализу садашњег стања, већ као најаву будућих догађаја, а оно на чему Русија инсистира је нова безбедносна архитектура Европе. Зато ће ово обраћање бити занимљиво како политичарима, тако и академској заједници.

Овако др Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду коментарише обраћање Владимира Путина посланицима оба дома руског парламента – Државне думе у Савета Федерације.

Обезбедити безбедност за све

Русија инсистира на успостављању новог безбедносног система у Европи, наглашава Пророковић и зато је Путин у свом говору доста времена посветио оштрој критици НАТО-а, јер када се у Северноатлантској алијанси говори о јединственој и недељивој безбедности, мисли се само на чланице или на државе које са њом имају неки безбедносни аранжман.

„За остатак света, појам јединствене и недељиве безбедности не важи. И у том контексту посматрано, улога сукоба у Украјини није текућег карактера, онако како би то желели да представе у западним медијима. Улога овог сукоба или његова функција јесте да се успостави нова безбедносна архитектура Европе, односно да оно што је СБ УН радио шездесетих година или оно чему је служио ОЕБС осамдесетих година 20. века, сада преузме нека нова организација која ће бити креирана на европском или евроазијском нивоу“, објашњава Пророковић.

А успостављање новог безбедносног поретка, према речима нашег саговорника, значи да ће правила игре морати да буду промењена. Ипак, ту нема шта много да се измишља јер су сви безбедносни модели из 20. века примењиви и данас – оно што је регулисано, рецимо, по питању функционисања УН или начина на који је био осмишљен ОЕБС, може бити поново примењено, додаје он.

„Треба очекивати да Русија тражи одређене гаранције за себе, а то ће онда бити окидач и за низ других држава, попут Србије. Нова правила игре, или стара правила игре која ће бити примењена у неком новом формату у новим околностима, морају важити за све. Не може се водити политика дуплих стандарда уколико се жели примењивати принцип јединствене и недељиве безбедности“, сматра Пророковић.

Европска безбедност била је у фокусу Путиновог обраћања јер су односи Русије и Запада у потпуности нарушени и то питање не оптерећује само Москву. Са друге стране, Русија доста ради на другом колосеку који искључује европске земље – ту су БРИКС и ШОС, ту су билатерални односи између Русије и заливских земаља, Кине и Индије.

„Видимо да се спроводи један веома широк план, који се разрађује по различитим корацима, а који се тиче стабилизације Блиског истока на основу приближавања Ирана и Саудијске Арабије. Можда је то концепт и за Европу – да се та позитивна искуства примене и елиминише претња која оптерећује све нас“, наглашава Пророковић.

Да је Путин у говору изнео визију шта треба да се ради у наредном периоду, сагласан је и дописник „Новости“ из Москве Бранко Влаховић. Поред тога, Путин је одговорио и на све најновије оптужбе које на рачун Русије стижу са Запада.

„Он Западу поручује да им русофобија, од које су оболели, прави велике проблеме јер су ослепели и извлаче криве закључке“, каже он.

Шта у Русији значи бити националиста

Руски председник приметно је ставио акценат и на мултинационалност, мултикултуралност и мултиконфесионалности Русије. Национализам се у Русији не дефинише на исти начин као у Европи или уопште на Западу, каже Пророковић.

„Русија је империја, било да говоримо о Руском царству, било да говоримо о њеном совјетском наслеђу. Таквим приступом, какав Путин промовише, може се осигурати унутрашња стабилност и она не може почивати на западним вредностима, јер оне подразумевају сопствену дефиницију национализма“, истиче Пророковић.

Западне вредности подразумевају и дефиницију „рода“, која се разликује од дефиниције пола. Оне подразумевају и различите неолибералне обрасце.

„Као што можемо да видимо, ти обрасци узрокују кризе и друштвена сукобљавања и на политичком Западу. То би био сценарио и у Русији. И отуда ова идеолошка димензија у његовом наступу и ово није први наступ у којем се то примећује“.

Мултинационалност Русије посебно је актуелна у овом тренутку, јер на Украјини има доста војника са Кавказа, из муслиманских република, објашњава Влаховић. Када о томе говори, а говори често, Путин никада не спори да је он Рус и православац, али наглашава узајамност свих религија. И данашњи говор је завршио речима да је Русија велика породица различитих народа који су уједињени заједничким интересом.

Према речима наших саговорника, међу ударним темама Путиновог говора била је и демографија. Русија већ дуже време покушава да повећа наталитет и до сада је користила економске мере. Међутим, како Влаховић примећује, очигледно је да је то мало јер Русија у погледу демографије има исти проблем као и Западна Европа.

Сада, Путин предлаже да се економске мере упаре са системом образовања, новим вредностима и новим принципима културних модела, каже Пророковић.

„Русија ту иде корак даље у односу на европске земље које су примењивале систем економске помоћи, па то на одрживо повећање популације није имало већег утицаја“, примећује он.

Циљ је да се животни век у Русији до 2030. подигне са прага од 73 године, колико износи данас, на 78 година, наглашава Влаховић. То је изводљиво, каже он.

„Данас је Путин са задовољством истакао да се алкохолизам у Русији смањује, што је био велики проблем. Јер све медицинске статистике су говориле да је управо алкохолизам један од главних узрока што је мушко становништво доста рано умирало“, констатује он.

Санкције освестиле Русију

Путин је говорио и о економским перформансама државе – упркос западним анализама да ће поклекнути под санкцијама, Русија се и даље економски развија, а Путин је у говору нагласио да ће се држава у ближој перспективи наћи на четвртом месту највећих светских економија.

За разлику од западне, која пати од системских, руска економија пати од проблема цикличне природе, који се могу решавати, каже Пророковић:

„Због тога Русија може да превазиђе проблеме, а када је реч о Западу, нисам баш сигуран како ће се то одвијати. У Русији се доста инвестира и у пољопривреду, и у развој информационих технологија, и у вештачку интелигенцију, и у медицину. Можда им је у некој мери Запад и помогао повлачећи компаније са руског тржишта, јер морала се развијати домаћа производња, морала се реструктурирати домаћа економија“.

Још прве санкције из 2014, помогле су Русији да се освести и да спозна важност сопствене производње, истиче Влаховић. Зато је Путин и говорио о потреби производње сопствених авиона и аутомобила, закључује он.