Прочитај ми чланакАмерика се већ дуги низ година понаша као рањена звер, а сада је следе и неки делови Европе. Због тога се лидери бројних светских велесила удружују, али више не на Старом континенту, већ и у дугим крајевима света и то веома успешно. У реду за чланство у БРИКСУ-у стоји већ најмање 20 земаља, каже консултант за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија.
Земље Европске уније су према сукобу у Украјини заузеле амерички став и кроз ту своју застарелу оптику гледају и остатак света, оцењује наш саговорник. Међутим, додаје он, гледајући Блиски исток, Америка нема више тако тесне односе са Саудијском Арабијом, односно, све оно што се дешава у Саудијској Арабији није више подложно америчкој контроли. У тај контекст ставља и самит о решавању ситуације у Украјини 5. августа.
С друге стране, Бушатлија каже да су Саудијци с Русима направили споразум којим је Русија постала чланица Опека плус. Друго, додаје он, помирење Саудијске Арабије и Ирана након 700 година је потез за који морамо да будемо свесни да ће променити цео свет.
У оваквим околностима, како каже Бушатлија, могу се организовати и разни састанци, па и без руског присуства, али тешко да се на њима могу донети било какве одлуке на штету Русије, али и на штету арапских земаља.
„Ја сада не видим земљу у свету која је спремна да поквари своје добре односе са Русијом“, рекао је Бушатлија.
БРИКС – удруживање по новим правилима
БРИКС је очита промена геополитике, оцењује наш саговорник, јер је уведено нешто што раставља геополитику од географије. Стварањем БРИКС-а та геополитика више нема ни исти карактер. Покушај Америке да уради нешто слично пропао је након Другог светског рата зато што то нису могли да ураде без употребе силе. БРИКС у ствари доказује, наглашава Бушатлија, да може да се направи нека интересна заједница, а да нико никога не силује.
„Чак је врло јасно дефинисано да су то неке интересне асоцијације чији су интереси у ствари национални интереси који се испољавају тако да треба да се сарађује с другима. БРИКС је асоцијација пет земаља које имају велике ресурсе – неке имају хумане, а неке природне. Што се Србије тиче, навише што можемо да постигнемо у таквој асоцијацији јесте да будемо проматрачи“, каже Бушатлија.
Деколонизација Африке
Истовремено, сведочимо и интензивном процесу деколонизације у неким афричким земљама која се у овом обиму појављује први пут. Јер колико год су те земље досад успеле да побегну од управљања британске, француске или америчке администрације, оне су ипак остале везане за њих. Један део Африке нпр. није имао право да прави своје новчанице већ су то за њих радили Французи уз провизију. Сада се таква ситуација мења.
„Важно је схватити да је Африка велика територија са само милијарду и по становника. По природним ресурсима равна је Русији али је то амбијент који је јако далеко од развијености али који може да се развија јако брзо. Сада се први пут у историји сусрећу с тиме да могу да уђу у озбиљне пројекте без политичких и новчаних притисака . Виде да не морају да прихвате долар као једини излаз, да лакше дишу. Прва земља која је дошла на источну обалу Африке је Кина која је целом дужином те обале саградила аутопут. Нису били консеционари и развијали су га о свом трошку, а себи су отворили могућност да њихова роба временом продре у јужни део Африке у којој су касније развили своју мрежу“, објашњава Бушатлија.
Како Русија помаже афричким земљама
Русија с друге стране, према мишљењу нашег саговорника, само побољшавањем техника за експлоатацију ресурса може да помогне афричким земљама. Друга битна ствар је што су у Африци до недавно имали само примарну обраде нафте, а од како је Русија тамо присутна већ се појављују могућности да саме производе своје деривате и тргују са њима на светском тржишту.
„Африка ће у сарадњи са Русијом сигурно добијати нове технологије и у рударству и у енергетици. Русија је чак спремна да испоручи Нигеру атомске централе које плове, које су Руси разрадили на Арктику. Њена предност је што може да иде тамо где је струја неопходна“, истиче Бушатлија.
